Jedan od ekonomski i geostrateški najvažnijih projekata na teritoriju Europe svakako je izgradnja ruskog plinovoda Južni tok. Njime bi Rusija zaobišla Ukrajinu u dostavi plina Europi. Nema sumnje kako bi tim potezom Rusija još uvelike ojačala, a i europska ovisnost o ruskom plinu bila bi još snažnija – takav scenarij je za ruskog rivala SAD zapravo nedopustiv te stoga ne iznenađuje da će se kriza u Ukrajini pokušati iskoristiti kako bi se na sve načine uništio ovaj gigantski projekt.

Tijekom jučerašnjeg dana bugarski premijer, Plamen Oresharski, naredio je prekid izgradnje ruskog Južnog toka. Ovu odluku je donio nakon razgovara s američkim senatorima, što zapravo daje odgovor na pitanje zašto je to sada učinio.

No, svega dan nakon stižu nove loše vijesti za Rusiju – nakon Bugarske danas je i Srbija objavila kako se prekida rad na Južnom toku. Prema zadnjim informacijama, zamjenica ministra transporta, Zorana Mihajlović, danas je potvrdila kako Srbija prekida rad na projektu Južni tok s ruskom kompanijom Gazprom.

Ne bi iznenadilo da je dio političkog establišmenta u Srbiji i više nego sretan činjenicom da je Bugarska Rusiji poručila “ne”. Takav stav se može iščitati i u izjavama srpskog ministra energetike, Aleksandra Antića, koji je jučer rekao za list Kurir kako se ovime “smanjuje pritisak na Srbiju jer se plinovod ne može graditi u dijelovima”.

Dušan Mrakić, bivši državni tajnik u srpskom ministarstvu energetike, komentirao je: “Sve u vezi s tim zavisi prije svega od dogovora Rusije i EU. Da bi plinovod imao bilo kakvu funkciju, mora biti izgrađen u Bugarskoj, Rumunjskoj i u Srbiji. Ovo je pritisak EU I SAD prema Bugarskoj, ali je za nas u ovom trenutku olakšanje jer je težište na njima”.

Drugim riječima Beograd je sretan bivanjem u situaciji da se ne moraju slučajno zamjeriti Europskoj Uniji i SAD-a, a potez Bugarske im je dobro došao da se na njega nadovežu.

Srbija uvozi 2,5 milijarde kubičnih metara plina godišnje – većina toga stiže iz Rusije preko Mađarske i Ukrajine.

Bugarski premijer Oresharski tvrdi kako je odluku o prekidu izgradnje Južni tok donio na zahtjev Europske Komisije. No, svima je jasno tko u ovom velikom geopolitičkom srazu vodi ključnu riječ. Oresharski nije odluku donio po povratku iz Bruxellesa, već nakon jučerašnjeg sastanka s američkom senatorskom delegacijom u Sofiji, a u posjet su stigli Chris Murphy, Ron Johnson i gotovo uvijek neizostavni američki “jastreb broj 1” – John McCain.

“Bugarska bi trebala riješiti probleme s Južnim tokom u suradnji s europskim kolegama. U ovoj situaciji je očito da žele što manje ruskog utjecaja u projektu”, poručio je jučer John McCain.

Presudan susret? Američki senator John McCain (L) i bugarski predsjednik Rosen Plavneliev (D) za vreme jučerašnjeg (8. 6. 2014.) susreta u Sofiji

Urednik lista Business New Europe, Ben Aris, komentirao je situaciju u razgovoru za RT: “Amerika je odlučila da se želi staviti u položaj gdje isključuje svakog tko im se ne sviđa iz zemalja u kojima vjeruje da bi mogla imati interes, a u ovome nema nikakve ekonomske racionalnosti. Europljani su vrlo pragmatični, traže jeftine energetske resurse – čiste energetske resurse, a Rusija to može omogućiti. No, stvar Južnog toka je u tome da se ne uklapa u politiku situacije”.

Ili drugim riječima – Europa će još jednom pod pritiskom SAD-a ići kontra svojih ekonomskih interesa. Taj trend se zadnjih godina neumoljivo nastavlja: Libija, Sirija, Iran, Rusija – sve su ovo konflikti zbog kojih Europa stagnira, žrtvuje vlastiti interes. Kako je to moguće? Kako je moguće da cijeli kontinent vodi samo-destruktivnu ekonomsku politiku u službi geopolitičkih interesa SAD-a? Dakako, ne radi se o kontinentu kao kontinentu, već isključivo o uskom sloju političke elite koja je trenutačno na vlasti gotovo svugdje u Europi.

Čak i jedna Srbija, koja bi itekako profitirala od zauzimanja nesvrstane politike, naročito u ovoj situaciji, egzistira pod političkom nomenklaturom koja nema niti snage niti želje kontrirati pritiscima u svrhu nacionalnog interesa.

Kako Sofija i Beograd mogu uopće objasniti vlastitom narodu odustajanje od ekonomski važnih projekata zbog vanjskog političkog pritiska? I da li su ti narodi svjesni koliko je gubitak neovisnosti po njih katastrofalan? Dakako, nije tu riječ samo o Južnom toku, već o svim aspektima vođenja države. A što tek reći za Hrvatsku gdje vijesti o potencijalnom uspostavljanju američke baze za bespilotne letjelice prolaze gotovo neprimjetno? “Educirati – informirati – organizirati” postaju jeftine fraze ako konkretni narodi ne vide problem u deficitu vlastitog suvereniteta.

Što se tiče Bugarske, vladajuća Socijalistička stranka je svo vrijeme podupirala Južni tok. Bugarski premijer Plamen Oresharski istaknuo je u ožujku ove godine kako će se njegova zemlja protiviti uvođenju ekonomskih sankcija Rusiji. To nimalo ne iznenađuje kada se zna da Bugarska čak 90% energije uvozi upravo iz Rusije. Ulazak u ekonomski rat za Bugarsku bi bio devastirajući. Teško je ne zapitati se – što se dogodilo da Oresharski povuće ovakav radikalan potez koji je za njegovu zemlju ekonomski katastrofičan?

A Srbija je još do jučer tvrdila kako “nema planova odgode” početka izgradnje plinovoda Južni tok – radovi su trebali početi već u srpnju. Srpski ministar energetike Antić jučer ističe: “Vjerujem kako će Europska Komisija i zemlje članice pronaći rješenje jer ovo je europski projekt u najboljem interesu energetske sigurnosti Europe”. Hoće li danas ponoviti te izjave? Teško.

2010., dok je na vlasti u Hrvatskoj bila Jadranka Kosor (Ivo Sanader nije htio čak ni razmotriti takve mogućnosti), s Rusijom je potpisan sporazum o izgradnji jedne sekcije Južnog toka prema Hrvatskoj. No, dolaskom SDP na vlast u Hrvatskoj kreću intenzivni kontakti s Katarom (LNG na Krku) i Azerbajdžadnom (Trans-Jadranski plinovod), a novi blok Plomina C odlučuju izgraditi na ugljen, ne na plin, što sve zajedno zapravo dovodi do odustajanja Rusije od izgradnje sekcije prema Hrvatskoj.

Jedini koji je, barem za sada, zadržao konzistentan stav je mađarski premijer Viktor Orban koji je 5. lipnja izjavio kako se plinovod treba graditi te kako za Južni tok “nema alternative”.

Ni za Europu nema alternative, kamoli Istočnu Europu (opširnije o temi: Velike plinske igre određuju ishod sukoba: Razlozi zbog kojih ukrajinska neovisnost o ruskom plinu nije moguća, koliko god SAD tvrdili drugačije).

Antun Roša

(Advance.hr, 9. 6. 2014)

Зорана Михајловић: Србија ће морати да одложи почетак изградње “Јужног тока”

Потпредседница Владе Зорана Михајловић најављује за “Блиц” да ће Србија морати да одложи почетак градње гасовода.

Михајловић је ово рекла после јучерашњег саопштења бугарског премијера Пламена Орешарског, који је саопштио да је Бугарска суспендовала радове на пројекту “Јужни ток”.

– Бугарска је чвориште, па самим тим, док се не окончају разговори Бугарске са Бриселом и Европске уније са Русијом, и ми стојимо. Или, док Русија не промени руту. Али, свакако резултат и једног и другог сценарија значи одлагање радова у нашој земљи – закључује Михајловић.

Одлука Бугарске је, заправо, реакција на захтев Европске комисије која је оптужила Бугарску за нарушавање европских правила приликом расписивања тендера за изградњу „Јужног тока“ и давања привилегија руским и бугарским фирмама. Поред тога, Брисел тражи да се билатерлани споразуми за градњу “Јужног тока” ускладе са нормама Трећег енергетског пакета.

– Будућност пројекта зависи, пре свега, од договора Европске комисије са земљама чланицама ЕУ и Русијом. “Јужни ток” је за нас важан и као развојни и као енергетски пројекат, али је јасно да је Србија само једна од држава кроз коју гасовод треба да прође, а да смо, притом, једина држава у овом пројекту, осим Русије, која није чланица ЕУ – објашњава министар рударства и енергетике Александар Антић.

Да ли ће бити донета и формална одлука о прекиду радова на “Јужном току” у Србији, остаје да се види, а “наставићемо да пратимо ситуацију”, каже Антић.

У “Србијагасу”, који је задужен за реализацију пројекта у Србији, у току су преговори о зајму “Гаспрома”. За крај јуна планирано је и потписивање уговора са извођачима. Активности на реализацији овог пројекта неће стати, осим ако Влада другачије не одлучи, рекли су “Блицу” у “Србијагасу”.

(Блиц/НСПМ, 9. 6. 2014)

Бугарска суспендовала радове на Јужном току

СОФИЈА – Бугарска је обуставила радове на пројекту Јужни ток, саопштио је данас бугарски премијер Пламен Орешарски, након сусрета са групом америчких сенатора.

„Примили смо захтев од Европске комисије (ЕК), након чега сам наложио суспендовање радова. Даље активности ће бити јасније након додатних консултација с Бриселом” изјавио је Орешарски, а преноси Итар-Тас.

ЕУ је у среду затражила од Бугарске да обустави реализацију Јужног тока. Представница ЕК за енергетику, Сабина Бергер, навела је том приликом два правна разлога за такав корак. Један је захтев ЕК за усаглашавање билатералних владиних споразума за изградњу Јужног тока са нормама Трећег енергетског пакета.

Поред тога, Брисел је осумњичио Бугарску за нарушавање европских правила приликом расписивање тендера за изградњу инфраструктурних пројеката и давања привилегија руским и бугарским компанијама.

Русија још није примила било какво службено обавештење од Бугарске о суспензији радова на Јужном току, саопштило је данас руско министарство енергетике.

Ови питање би, међутим, могло да буде покренуто на тространом састанку о гасу између представника Русије, Украјине и ЕУ, који би требало да се одрже у понедељак у Бриселу, истакао је портпарол поменутог руског министарства.

(Танјуг/НСПМ, 8. 6. 2014)

Categories: Вести над вестима