На лажима о мртвима ништа се вредно не да саградити. Ништа, па ни отпор оваквој власти. Трговци мртвим душама су и сами мртве душе. И једна је жртва превише, а каква нас је катастрофа задесила и са 100 умрлих могло би се рећи да смо добро прошли. Зато се гадим лажних сведока о бројним жртвама поплава које још нико није, а надам се и да неће, ни видео, ни нашао. То је посебна врста некрофилије, овај пут политички и страначки мотивисане, малоумне и понижавајуће.
С друге стране, не изгледа ми паметно ни што власт на овакве свињарије одговара дневником страдања у коме делује најважније саопштити ко се удавио, а ко умро природном смрћу. И то смрћка на трговину. Разумем ја да у влади рачунају да је сваки утопљеник мање, доказ о ефикасности државе у ванредним околностима, али нећемо ваљда присуствовати и јавном обелодањивању историје болести тих несрећника.
Уосталом, прекомерно инсистирање на овим детаљима може имплицирати да неко има и грижу савести поводом правовремености реакције око поплава. Посебно кад је Обреновац у питању. А на крају, може бити да је неко већ нанишањен за дежурног или можда је лоциран и прави кривац па ће сутра пред неком политичком поротом бити важно да ли може бити позван на одговорност због смрти 27 или 17 људи? У сваком случају, садашњи Закон о ванредним ситуацијама и не предвиђа другу врсту одговорности сем – политичке. А то је “шио ми га Ђура” одговорност.
Зато је важно кад све ово прође, односно кад се вода повуче, сва лоша законска решења, недоречености и испреплетене надлежности уредити и то ништа мање хитно него што треба укровити сваку породицу пре зиме. О Вучићевим манирима и политичким амбицијама овде сам већ писао, не бих се понављао. Како је баш он постао симбол ових поплава, а не неко дете или породица, неко преживело куче или прасе, неки специјалац или храбри пилот питање је и за њега и за његове ПР саветнике.
Али озбиљни смо људи, не би овај посао спасавања боље урадила ни Дачићева, ни Цветковићева, ни Коштуничина влада. Њихово је било и прошло, а на припреми Србије за овакве непогоде нису урадили ништа. Пред Вучићем је време и баш зато је његова обавеза већа. Он мора и да санира и да стратешки дугорочно размишља. Не само како да убудуће предупреди поплаве, него и како да обезбеди да Србија током лета не трпи сушу. То није посао за две или четири године, али пошто је планирао да влада ко Тито, верујем да може стићи штошта да уради.
Categories: Преносимо
Оставите коментар