(Дојче Пресе Агентур – DPA, Београд, 12. 5. 2014)
Бивши победник Песме Евровизије Србија није послала свог представника на такмичење ове суботе из финансијских разлога. Међутим, локални певачи и публика ругали су се такмичењу када је победу однео брадати трансвестит из Аустрије Кончита Вурст (Conchita Wurst).
„Тријумф аустријског трансвестита… доказује да се некада поштовано такмичење претворило у циркус“, писао је јуче дневни лист Informer.
„Сигурна добитна комбинација за следећи Евросонг је добра песма који изводи баба са (мушким полним органом)“, лист је цитирао певача Огњена Амиџића.
Композитор Драган Брајовић, који је написао неколико песама за ранија такмичења, такође је описао такмичење као „параду наказа“.
Целокупно такмичење је директно преношено у Србији, а коментатор РТС се негативно изражавао о Вурсту.
„Сада жене више неће ићи на депилацију“, рекао је коментатор, због чега је активиста за геј-права Предраг Аздејковић изразио осуду и затражио извињење.
Традиционалистичка Србија, где изузетно утицајна и конзервативна Православна црква диктира морал у држави, непријатељски је расположена и чак насилна према гејевима и осталим сексуалним мањинама.
Када су једине две „прајд“ параде одржане у Београду, 2001. и 2010, завршиле насиљем, власти у Србији су забраниле даље параде из безбедносних разлога.
Нова парада је заказана за 19. мај, али се не зна хоће ли бити одржана.
Ретке речи подршке за Кончиту Вурст дошле су од једине српске победнице Евровизије, Марије Шерифовић – коју су бројни сународници осудили прошле године када је открила да је лезбејка.
Она је за дневник „Blic“ изјавила да победа „трансполне особе заслужује поштовање… не само појединаца већ и целог света“.
Са енглеског посрбио: Небојша Малић
Патријарх Иринеј: Жалим људе који припадају такозваној геј популацији
Патријарх Иринеј је навео да припаднике ЛГБТ популације не осуђује, него да их жали и да не може да схвати њихово наметање
БЕОГРАД – Патријарх Иринеј изјавио је да је „геј парада врх леденог неморалног брега, скуп свих мана и порока“.
„Жалим те људе који припадају такозваној геј популацији. То је поремећај или девијација људске природе. Могу да их разумем, као и тај њихов проблем, али не могу да их разумем што тај проблем намећу нама и што то јавно показују“, рекао је патријарх Недељнику, одговарајући на питање да ли ће СПЦ од власти затражити забрану геј параде.
Патријарх је навео да припаднике ЛГБТ популације не осуђује, него да их жали и да не може да схвати њихово наметање.
„А да ли ће бити забрањена та парада? Ничија сила нигде није добра“, рекао је патријарх.
(Недељник/НСПМ, 15. 5. 2014)
Categories: Посрбљено
Reblogged this on DobraVijest.com.
Cestitam urednicima sajta
Tehnicki savrsen, lep, prijatan sajt
Izbor clanaka – savrsen
Pozdrav pregaocima
Deda
Kamo puste srece da pravoslavna Crkva diktira moral u drzavi, odnosno da znacajan deo nominalnih pravoslavaca neguje hriscanske vrline (a Bog zna koliko smo svi u tome manjkavi), resavali bi ozbiljne socijalne probleme kao od sale.
Moj Miloše, da li je to baš tako? Ima episkopa pedofila – homoseksualaca, a obračun sa njima je prilično mlak … SPC je spora u osuđivanju višeg sveštenstva i to se uradi tek kad se “dotjera cara do duvara”… A možda ste u pravu – vezano za diktat morala, svi bi pričali o siromaštvu i pokornosti , a vozili džipove, živjeli u bijelim dvorovima itd…
Obracun u okviru Crkve ne postoji kao pojam – da se prenese iz okrilja partijskog rukovodstva u okvore Crkve je prilicno besmisleno. Svestena lica koja pocine krivicno delo vladaju isti zakoni koji postoje i za bilo kog drugog gradjanina. U okvirima crkve svestenik moze da bude rascinjen a dalje je na gradjsnkim sudovima da procesuiraju ko je kriv a ko je prav. Naravno da i medju svestenstvom ima razlicitih devijacija a Crkva ni u kom slucaju ne uci da je Crkva zajednica svetaca – naprotiv! Drugo sto moram da napomenem je da oni koji osudjuju mlake obracune Crkve sa devijantnim (i potencijalno kriminalnim) ponasanjem svestenstva zanemariju ustrojstvo pravoslavne Crkve – u njoj vlada hijerarhija ali ne i subordinacija. Episkopi su u svojim eparhijama u dobroj meri samostalni (sto je cesto dobro, ali je ponekad i prilicno lose) i ne postoje ”leteći organi” kao u Rimokatoličkoj crkvi pojedini monaški redovi koji bi u problematičnim područjima zavodili red kada ustreba.