Амбасадор САД Мајкл Кирби посету изборном штабу СНС у изборној ноћи окарактерисао као “знак подршке српском народу”

Београд – Ако Србија очекује репарацију за бомбардовање 1999. то није нешто што ћемо урадити, али ћемо наставити да помажемо као и досад, каже амбасадор САД Мајкл Кирби.

Кирби је у “Кажипрсту” истакао да је Србији од 2000. године пружено много подршке, а да се само у новцу та подршка мери милијардом долара.

“Мислим да би требало да се концентришете на будућност, а не на прошлост. Можете се бавити прошлошћу, али ако много времена потрошите на то, нећете се никада окренути будућности. Ми смо спремни да помогнемо”, каже Кирби.

Кирби је навео да је сплет околности довео до бомбардовања, а да је затим уследила подршка многих земаља.

“Да, ми јесмо бомбардовали, такав је био сплет околности које су до тога и довеле. Покушали смо да реагујемо кроз УН, то нам није пошло за руком, а касније је донета резолуција 1244. Многе земље пружиле су подршку и потрајало је прилично да се ваша земља поврати”, рекао је Кирби.

Он је истакао да Србија може да и даље рачуна на помоћ од САД и што се тиче незапослености и што се тиче економских промена у земљи.

Тема у “Кажипрсту” био је још један део прошлости, а то су ратни злочини на косову, за које је амерички амбасадор у Београду рекао да морају бити истражени.

“Клинт Вилијамсон који је истраживао тему после извештаја Дика Мартија је искусан тужилац. Разговарао сам са њим и сложили смо се да су злочини, ко год да је жртва, страшни и да не смеју бити толерисани. Одређене ствари су биле ван оквира онога што сме да се догоди у рату. Подржавамо суд за ратне злочине и његово постојање, јер мора да се каже ко је шта урадио и да то прође кроз суд и да ако има доказа буде пресуда”, рекао је Кирби.

На питање да ли би Хашим Тачи могао да буде предмет истраге и суда рекао је:

“Сигуран сам да је Клинт Вилијамсон истраживао све где су га докази водили и да није било ограничења. Да ли је Тачи умешан, то заиста не знам, али сам сигуран да ће ускоро сви детаљи бити објављени”, рекао је Кирби.

Косовско питање је једно од кључних на путу Србије ка ЕУ, који подржавају САД. Кирби каже да је питање да ли је признање косовске независности услов питање за европске званичнике.

“То морате да питате ЕУ, али је у јесен 2012. Хилари Клинтон је била у Београду са Кетрин Ештон и у том разговору је тема била нормализација односа и није било изјаве, нити захтева да то значи признање Косова као независне државе. Нисам видео да се ту нешто променило, али је то питање за господина Давенпорта и ЕУ”, рекао је Кирби.

Амбасадор је рекао и да би, судећи по ономе како ЕУ сада ради, био изненађен да то постане услов.

“Али, нећете ви још скоро стићи у ЕУ и до 2020. много тога може да се деси. Ипак, мислим да добри односи не подразумевају признање независности”, рекао је Кирби.

Кирби се осврнуо и на нову Владу Србије и на експозе новог премијера Александра Вучића. Као и претходних дана, Кирби је истакао да ће Србији бити боље ако буде испуњено оно што је нови председник српске владе представио као програм свог кабинета.

“Експозе је био амбициозна најава онога што ће морати да се уради, а и током кампање је речено да ће бити тешко. Био је то доста отворен говор, током ког је поменуто све што је требало и он је представио грађанима све циљеве. Мислим да ће бити добро за Србију ако успе све што је намерено”, рекао је Кирби.

Амерички дипломата је рекао да ће с новим премијером и члановима владе водити исте разговоре као и до сада.

“Он и други Срби треба да одлуче шта је у интересу Србије. Ја посматрам оно што Србија сматра да су њени интереси, поредим то са интересима моје владе и гледам да ли постоје преклапања и воља да радимо у истом правцу. То је природа мојих разговора”, рекао је Кирби.

“Повремено износимо и разлике, али тако је у свакој земљи.”

Он је прецизирао да експозе оцењује амбициозним због тога што пут који је за Србију неопходан представља велики задатак.

“Економски проблеми су ту, БДП је на две трећине онога што је био пре 25 година и премијер је изразио жељу да се то преокрене, да се реши незапосленост, а ту је и пут ка ЕУ. Вучић је говорио о свим реформама које су неопходне, о променама у функционисању саме власти и о реформи правосудног система”, рекао је Кирби.

Амбасадор САД је означио промене у правосуђу као нешто што је важно и за грађане Србије, али и за долазак страних инвеститора.

На питање да ли има поверење да ће тај део посла бити урађен Кирби је рекао “Искрено се надам”.

Кирби је објаснио и своју посету изборном штабу СНС у изборној ноћи као знак подршке српском народу.

“Грађани Србије су се изјаснили, они су били ти који су изгласали тих 158 места и мислим да је требало да честитам. Нисам провео ного времена покушавајући да проценим шта да урадим. Говорио сам на једној ТВ станици, појавили су се резултати и решио сам да честитам. То није неопходно тумачити као подршку Вучићу или СНС, већ то треба да посматрате као подршку српском народу на његовом путу”, рекао је Кирби.

На том путу, истакао је Кирби, потребно је много радити на побољшању положаја делова друштва који су угрожени.

“Има људи који живе са скромним приходима, у неким деловима Србије је незапосленост велика, биле су поплаве, имате доста рањивих, болесних људи којима је потребна помоћ, ту су Роми који су остављени на маргини, све то су групе којима треба помоћи”, рекао је Кирби.

На питање шта се ја Парадом поноса и положајем сексуалних мањина, Кирби каже да је то питање за Србију.

“Волео бих да наставимо да градимо на поруци премијера да жели да Србија буде слободно и отворено друштво. У Србији имате 30 етничких група, списак је дугачак, имате много различитих вера, а имате и ЛГБТ заједницу. Долазим из мултиетничких САД поглед, моја бака је рођена у Мађарској, а у САД свако може да се осећа Американцем без обзира на то да ли је рођен тамо, у Мађарској или у Африци, без обзира на то да ли је католик или муслиман, стрејт или геј. Србија има више тих мултикултуралних мотива него што многи мисле. Мислим да су права сексуалних мањина део тога”, рекао је Кирби.

Он је истакао да ипак Влада мора да донесе своје одлуке о евентуалној подршци “Прајду”.

“Влада мора да донесе сама своје одлуке. Моја влада има мишљење, али Србија је Србија и има право на своје. Међутим, право питање је какво друштво желите. Да ли желите друштво у коме свако може да каже да је различит, да има различито мишљење и да постоји узајамно поштовање. Мислим да је боље живети у друштву које је толерантно и то смо јасно рекли”, рекао је Кирби.

На питање о слободи медија, Кирби је одговорио констатацијом да се много говори о тој теми у Србији и да је срж свега економска слобода.

“Последњих дана се говори о томе како неки медији третирају СНС. Део слобода се односи и на то да не морате да примате новац од државе. Економски проблеми су значајни и они утичу на медије. Чујем критике, али знам да је то питање које је део захтева ЕУ према вама. Мислим да би то требало да помогне медијима да стану на здравије ноге. Мислим да се овде често одражавају мисли ‘економских господара’, а не власти”, рекао је Кирби.

Он је истакао да је сређивање економских проблема и стварање бољих пословних услова за оглашиваче нешто што ће помоћи и појединцима и влади, али и медијима јер би се тако отвориле нове могућности и ниво извори за финансирања, којих је, како каже, мало.

Амбасадор је говорећи о телевизији Н1 и заједничком састанку са бившим директором ЦИА Дејвидом Петреусом и новим премијером Александром Вучићем рекао да је у питању нова врста инвестиције за САД.

“То је сасвим другачија инвестиција од других које смо имали, јер су оне углавном биле усмерене ка томе да се у Србији нешто производи што се продаје ван Србије. Сада ККР улаже у продају нечега у Србији Србима и то је велика разлика. Она говори да економска снага Србије укључује могућност Срба да троше. Део поруке у разговору са Вучићем је био да је ово другачија од инвестиција од оних које нешто зидају, већ је ово она која се окреће потрошачу”, рекао је Кирби.

Кирби је истакао и да Петреус јесте био на челу ЦИА, али да је у Београду био на свом новом послу.

(Б92, 29. 4. 2014)

Данијел Сервер: Признање Косова горак лек за српске политичаре, али што пре то боље

Ако Србија дозволи Косову улазак у УН, то не би у потпуности задовољило, али би било добар корак

Пошто је именован за премијера Србије Александар Вучић, који је остварио упечатљив резултат на парламентарним изборима прошлог месеца, поставља се питање шта ће нова влада урадити по питању Косова. Прихватајући принцип да ће у новом мандату што је могуће пре повлачити крупне иако потенцијално непопуларне потезе, ово су моји савети, које сам артикулисао као одговоре на питања свог колеге.

Питање: Зашто би нова српска влада требало да призна независност Косова?

Одговор: Београд је много пута поновио да неће признати „једнострано проглашену независност“ Косова. Али нико не признаје независност, коју проглашавају они који је желе, у овом случају не једнострано, већ у сагласности са Европом и САД. Велика Британија није никад признала независност Америке, што је био драматичан и битан политички потез, али нема правно дејство.

Споразумом постигнутим са Приштином прошле године Београд је већ прихватио легитимитет уставног и правног поретка Косова на целој његовој територији. После тога, признање територијалног интегритета и легитимитета власти Косова неће представљати велики искорак.

Косово сада почиње да формира и своје оружане снаге. Биће формиране због Србије као највеће потенцијалне претње јер Београд не признаје суверенитет Косова и наставља, упркос споразуму са Приштином, да тврди како има суверенитет над косовском територијом. Ако би Београд признао независност, Приштина би могла да смањи капацитет својих војних активности и да их преоријентише на учешће у међународним мировним мисијама. То би омогућило и Србији да уради исто. Косово ће једног дана постати чланица НАТО. Признање би омогућило Србији да постигне то исто ако одлучи да се креће у том правцу.

Ако Србија не жели да ускоро призна Косово, најлакше би било да му дозволи приступање Уједињеним нацијама. То не би у потпуности задовољило, јер неће довести до успостављања (међусобних) дипломатских односа, али би сигурно представљало добар корак. На Косову често истичу преседан о „две Немачке“. Не сматрам да је то примењиво у овом случају јер Приштина не размишља о поновном спајању, али би Београд могао тај преседан да сматра веома привлачном опцијом.

Питање: Како ће признање независности Косова помоћи региону у процесу европских интеграција?

Одговор: Велика предност од признања независности, после чега би уследило успостављање дипломатских односа и уређење границе, била би и у томе што би се затворило још једно од отворених питања рата и мира на Балкану. То би пред Србијом уклонило велику препреку за чланство у ЕУ. Не знам за две суседне земље које нису међусобно признате, које немају дипломатске односе и уређене границе, као и добре суседске односе, што је неопходно за чланство у ЕУ.

Двадесеттри чланице ЕУ које су признале Косово неће прихватити чланство Србије пре него што Београд призна Косово и изгради с њим дипломатске односе. Довољно је да само једна чланица буде тог става, па да га наметне осталима. Разговарао сам са дипломатама из више земаља који су ме уверавали да је то њихов став. Истовремено, чак и ако би државе поступиле другачије, њихови парламенти не би ратификовали чланство Србије у ЕУ без признања Косова.

Питање: Како ће то помоћи економском развоју региона?

Одговор: Косово, упркос тренутно неповољним економским условима у Европи, и даље има релативно динамичну економију, делом због младог и растућег становништва. Србија стари и број њених становника рапидно опада. Србија би имала велике користи од трговине са Косовом и кроз Косово јер се оно последњих година више ослањало на Македонију и Албанију, од чега је Србија трпела штету.

Завршавање аутопута Драч-Приштина правцем до Ниша донело би велику корист и Косову и Србији, али су мале шансе да се то деси без признања Косова и успостављања дипломатских односа.

Србија је централна земља Балкана не само кад се ради о његовој географији већ и о судбини региона. Али она не може да стоји на путу напретка Косова, а да не наруши и сопствену будућност у ЕУ. Ако то питање остане нерешено наредне четири године, то ће за Србију и њене грађане значити слабији раст, мање радних места, мање инвестиција и смањене пензије. Признање Косова и успостављање дипломатских односа су горак лек за српске политичаре, али су потребни да би, уз заштиту Срба и српских крајева на Косову, излечили ране региона. Што пре, то боље.

Аутор је експерт за Балкан и професор међународних студија на Универзитету Џон Хопкинс

(Peacefare/Нови стандард, 29. 4. 2014)

Categories: Вести над вестима