Бранко Радун: Коме смета „Видовдан“ или Поводом списка „Наших“

radun-brankoГодинама уназад сведоци смо честих напади на уреднике „Видовдана“ и на сајт „Видовдан“, док је та кампања у последње време добила нову димензију, нарочито на интернету. Нападали су нас до сада и са лева и са десна и екстреми свих врста. Неки су нам лепили етикете да смо сувише десно, да смо радикални националисти конзервативци или православи, па чак и да само клерофашисти и некакви ненормални екстремисти. Са друге стране нас нападају и они који себе представљају као велике Србе и националисте, да смо сувише млаки, да смо квазипатриоте, да смо лобисти Коштунице, Вучића, Дачића или неког другог. Ових дана је то кулминирало стављањем од стране аранђеловачке организације НАШИ уредника „Видовдана“ на листу од 30 издајника и србомрзаца. Мислио сам да на ту бесмислену оптужби не вреди трошити време, али како је она део кампање која се води против „Видовдана“ последњих година и како је том списку дат велики медијски простор ипак сматрам да је потребно одговорити на те клевете.

Но, оно што нам је важно у свему томе је да видимо откуд та кампања и ко иза ње стоји, ако није сасвим спонтана. Зашто је „Видовдан“ толико битан да би се њему посвећивало толико пажње кад је то тек један од сајтова на којима се могу наћи текстови и вести, где пишу људи који желе да не иду у крајност већ да на реалним основама дефинишу шта је то данас национални интерес и како чувати нашу традицију? Па биће да је у овом питању и одговор – тај покушај, да се пише неострашћено и колико је могуће објективно о тешким питањима и кризама које преживљава наша отаџбина, изгледа је кључни разлог што „Видовдан“ смета многима. Наши циљеви нису максималистички и идеалистички, који заправо воде у разочарење после неуспеха. Неком очигледно битном смета приступ без крајности који стварају нове и продубљују постојеће поделе у Србији. Неко жели да се у Србији ископају ровови и бункери и да се онемогуће они који желе помирење и национални саборни концензус. Коме смета превазилажење подела – постоје центри у земљи и ван земље који желе да виде Србију подељену и завађену да би је лакше контролисали. Ако ми настојимо да не користимо термине попут „проклети издајници“ или „патолошки србомрсци“ значи ми се не уклапамо у план подсрекивања подела и раскола.

Ово не пишемо да би смо демантовали етикетирања анонимне и потписане ситне доушнике, наших или страних служби, који користе српску наивност како би се обичном српском човеку приближили бучним паролама и ритуалним проклињањима политичких и идеолошких противника, већ да објаснимо на нашем примеру како се води кампања против оних који на културан начин пишу и говоре оно што мисле. Наиме управо је у том пристојном и рационалном патриотизму и традиционализму „Видовдан“ многима сметња. Он је годинама сметао и другосрбијанцима (антисрбијанцима) јер се не уклапа у стереотип о примитивном, грубом и сировом српском патриотизму. Зато је и од њих, док је била офанзива денацификације Србије, био проблем као и они други који су на миран и аргументован начин заступали „српско становиште“. Исто тако је и од оних који су на другој крајњости политичког спектра „Видовдан“, и људи који пишу на њему, били представљени као „квази-аналитичари“, као политички превртљивци лажни патриоте и некакви лоши људи и лоши Срби. Занима ме шта су ти, често анонимни интернет коментатори, урадили конкретно за Србију па да могу да оптужују или осуђују неке Радуне, Анђелковиће, Дрецуне и многе друге, како ауторе „Видовдана“ тако и друге који изражавају своје мишљење о Србији и њеним проблемима.

Шта ту може да се „каже у своју „одбрану“? Аутор овог текста је написао у Политици текст о томе да је „Бриселски споразум“ неприхватљив без коришћења терминологије клетви и проклињања који су се запатили у неким интернет патриотским заједницама. Такав језик не користимо и осим тога такав текст ни не би прошао у новинама. Разумемо огорчење и фрустрацију али псовске и проклињања ту ништа не могу променити. Говорили смо да је, ако постоји намера да се нешто постигне, потребно да се патриотске странке и организације уједине и да заједнички изврше протисак на власт да не потпише „Бриселски споразум“. Но то се није десило, а патриотске странке су на изборима прошле како су прошле. Верујемо да је било много боље да је ДСС прошао у парламент па да може да се чује и глас те Србије, Србије која не жели у НАТО, која не верује у ЕУ и која је против „Бриселског папира“. Но шта је ту је, мора се ићи даље, али сада активније и паметније него до сада. Без претеривања било које врсте.

„Видовдан“ није никакав еталон патриотизма или неке високе истине, ми се трудимо да кажемо нешто што може да утиче на јавност у позитивном правцу, дефинисања националног интереса или пак активног повратка традиционалним вредностима. Колико смо у томе успели време ће рећи своје. Оно што је карактеристика „Видовдана“ је да је он отворена национална трибина на којој је могуће написати своје мишљење и оно што није у складу са мишљењем уредништва. Наравно под условом да није нешто увредљиво или клеветничко. Аутори „Видовдана“, њих више од стотину, то могу да потврде. Ми нисмо никаква партија или секта која има своју „линију“, што потврђују текстови који имају и супротстављене ставове, како о актерима на власти и у опозицији тако и о највећим проблемима са којима се суочава наше друштво.

Што се тиче нашег односа према СНС-у, који нам се највише спочитава, и ту постоје различити ставови али је доминирао став да је за Србију важно да се прекине владавина ДС-а. Друге ствари, које су аутори писали или изјављивали у медијима, могу да изазову позитивну или негативну реакцију, али нико не може да оспори реалност и уравнотеженост текстова и изјава. Никада нисмо наступали као они који имају сву истину и који су једини у праву а најмање као неки еталон патриотске идеје, већ смо свесни да смо и имали и добрих и слабих момената, али ко није. Верујемо да је важније за национални интерес покушати утицати на власт у садашњем тренутку, рецимо да не попусти око великих притисака Запада како би се осудила Русија поводом присаједињења Крима, или урадити нешто конкретно за своје окружење, него јалово лепити етикете овом или оном и бацати проклетства попут неких баба.

Да резимирамо, неки озбиљни центри моћи желе да дођу у позицију како би могли лако да гурну Србију у хаос. У томе им сметају они појединци, групе, сајтови који не користе речник улице и трибина који не носи ништа добро. То значи да они који нису под контролом домаћих и страних служби, или пак да се не уклапају у пројекат „сукобљених екстрема“, морају бити оцрњени и етикетирани, да не би сметали у ономе што следи. Исто тако са очигледним поразом странака које се перципирају као патриотске многи уочавају да је ту створен вакум у који ће се неко „убацити“. Није далеко од памети да неко ко жели да има тапију настоји и да онемогући неке друге да утичу на трансформисање патротског дела политичке сцене. Дакле тај простор на политичкој сцени као да се чува кадровима које одаберу заједнички, наше и стране структуре моћи и ту се не сме допустити улазак „аутсајдера“. Због тога Видовдан некима јако смета и зато га желе ућуткати. Но неће то ићи тако лако јер ће „Видовдан“ наставити своја мишљења и ставове да изражава јасно, храбро и часно, у покушају да утиче на повратак Србије традиционалним вредностима које су нас сачувале кроз тешка вековна искушења.

(Видовдан, 30. 3. 2014)



Categories: Преносимо

3 replies

  1. „…Што се тиче нашег односа према СНС-у, који нам се највише спочитава, и ту постоје различити ставови али је доминирао став да је за Србију важно да се прекине владавина ДС-а…“. Мајсторски! Непревазиђено – осим, наравно исто тако мајсторске изјаве оног Мркића (или како се тај већ зове?) о ставу/односу Србије према анексији Крима: „Србија наглашава познату и непромењену позицију у вези са питањем Крима“. Нико не зна каква је та “позната“ позиција – па зато, наравно, не може ни да се процени да ли је промењена, или непромењена. Тако исто, ни Радун у овом свом подужем тексту не износи јасно свој однос према СНС-у (а према Вучићу и да не говоримо). Али – то и није баш неопходно. Доста је транспарентан – да баш не кажем провидан.

  2. Господин Радун, један од несрећних конвертита у овој несрећној Србији, мисли, да је свима сасвим кратко памћење! Нажалост, није! Сећамо га се, шта је раније причао и шта сада прича, када је стални гост у медијима. Знамо шта објављује, које глупости објављује Видовдан и сада УРЕДНИК почиње да заступа Јевропејске идеје. Очигледно је, да се лепо „учипио“, стигао у медије и одједанпут му се просветлило, као и лику, чији лик и дело, страсно објашњава.
    Још да призна, колико то све вреди?

  3. Зарекла се свиња…па тако опет да се јавим.
    Мени се, и поред личних неспоразума, допада овај сајт. И мислим да разумем што сте Радуна пустили, као треба чути и другу страну. Али…
    Колаборанти издаје имају само једну. Ево кривичног дела: Уза зид !
    Радун је у свом опсегу исто што и Вучић и остала гамад у свом, али дело је исто – издаја.
    Кад дође време, судити треба. Ти си Лазићу милостив, дајеш им да се правдају.
    (Није контрадикторно с оним што рекох другим поводом, издаја и грешка нису исто.)

Оставите коментар