Успон Индије пречи него икада

(Н. В. Субраманиан, Newsinsight.net, 19. 3. 2014)

ЊУ ДЕЛХИ – Крим се придружио Русији. САД и остатак Запада траже да се свет окрене против Русије. Русија се захвалила Индији и Кини на пруженој подршци. Мада су приватно симпатије према Москви велике у Њу Делхију и Пекингу, питање Кашмира с једне стране и Тибета и Шинјанга са друге, спутавају пуну подршку руском деловању. Али кримска ситуација неће ускоро нестати. Став је овог аутора да је Крим заувек руски, осим у случају распада Русије, који није вероватан.

Истовремено, администрација Барака Обаме је недорасла догађајима. САД су потребне способне дипломате типа Џорџа Прата Шулца или Џејмса Адисона Бејкера III, али такви се очито више не рађају. САД морају да буду искрене са Русијом, разговарају с њом као равноправни, и врате се на прву фазу хладног рата – успостављање одвојених сфера утицаја. На ову стоту годишњицу Првог светског рата, садашња ситуација изгледа застрашујуће слично. Национализам није нестао. А милитаризам се, уместо у униформе, обукао у рухо лажних парола о либералној демократији.

Како би Индија требало да се понаша према овој ситуацији, која изгледа као да ће да дефинише ово столеће?

Нова власт у јуну мораће да се према овоме односи као новом хладном рату. Једностраначка влада била би боља на том задатку, ако не изгуби из вида интересе Индије. Ако имате способност и вољу да проникнете кроз лицемерје Запада, схватићете да овај нови хладни рат није идеолошки. У кревету са најгорим режимима на Блиском Истоку, у савезу са Ал-каидом у Сирији, и у присним односима са Пакистаном, нашим терористичким суседом, САД су потрошиле сав свој капитал добре воље у Индији. У размирицама Индије са Кином, САД углавном држе кинеску страну, како би се представиле као миротворац на југу Азије.

Не заборавимо конкретне случајеве када су САД нашкодиле Индији. Могле су да спрече терористички напад 2008. у Бомбају, али су га дозволиле. Одбијају да предају Aмериканца пакистанског порекла који је учествовао у нападу. Прете Индији због немогућности продора на индијско тржиште. А упркос чињеници да је локални суд ослободио индијског дипломату у „афери собарица“, америчка влада је поново подигла оптужницу. Добро обавештени извор то је објаснио индијском подршком Русији по питању Крима. Ја лично нисам сигуран колико је то тачно, али истина је често чуднија од маште.

Дакле, како Индија да се постави према Криму? Ако Нарендра Моди постане премијер у јуну, шта му је чинити?

Уместо призивања примера Џавахарлала Нехруа са почетка првог хладног рата, када је приступио Покрету nесврстаних, боље полазиште за садашњу ситуацију било би почетак распада СССР-a, када је премијер био Памулапарти Венката Нарасимха Рао. Сазрео и обликован у доба хладног рата, Рао је инстинктивно зазирао од по Русију погубног понашања Бориса Јељцина. Подржао је пуч против Јељцина и после невољно признао тог пијаницу. Али Руси нису, када је почетна еуфорија због колапса комунизма испарила пред бригом о животним питањима, опстанку и будућности.

Шта је Нарасимха Рао урадио тада, суочен са терористичким побунама у Џаму, Кашмиру и Пенџабу, посрнулом привредом и Индијом која је претила да се распадне попут СССР? Премијер се усредсредио на обнову Индије, зрно по зрно, док се према вањском свету односио са онолико опреза и лукавости колико су му допуштали нарав и интелект, све време сумњичав према Западу. Нарендра Моди могао би да се нађе у донекле сличној ситуацији, коју додатно компликују успон Кине, повратак Русије и непромишљене САД у опадању.

Прагматизам ће одржати Индију. Тренутна криза не може се описати идеолошким појмовима, јер нема идеолошку подлогу. Ово није тренутак за неутралност или несврстаност. Битна је једино Индија. Односи са САД стигли су до горње границе. Барака Обаму не занима Индија, нити је он разуме. Могло би се рећи да не разуме ни свет. Неко је описао Обаму као председника који „води из позадине“. Он је увек на страни јавног мнења, никада против. Америчко јавно мнење жели да се Америка позабави собом, а не светом. Он ће тако и да уради. Када га подсете на америчку одговорност као светске силе, он тражи краткорочна решења, која неминовно постају страначки рефлекс. Његов шеф дипломатије не говори језиком САД као дипломатског предводника света, већ језиком Демократе који пориче реалност, и лаже сваком приликом. Ову велику силу данас воде медиокритети без визије.

Под тим околностима, Индија ни у ком облику не сме да се ослони на САД. Наши односи морају да се заснивају искључиво на рачуници и узајамности. Иако су САД непорециво утицајне у свету финансија, ни Индија није за бацање. Ако Нарендра Моди усмери своју енергију код куће, овај однос ће бити задовољавајући. Истина је, међутим, да САД не желе Нарендру Модија на власти, већ марионету. Индија у успону не одговара Америци. Тако да Нарендра Моди мора у односу према САД да буде клинички послован.

Индија и САД не могу да имају стратешки однос просто зато што се САД не може веровати. Оне су извршиле више преврата широм света него иједна слична демократија. Једина су сила која је употребила нуклеарно оружје. За разлику од Русије, САД не могу – и неће – помоћи раст индијске војне моћи. Неће нам продати носаче авиона, изнајмити нуклеарне подморнице, или помоћи у развоју крстарећих ракета. САД су саможива сила, и нова власт то не сме да заборави. У поређењу с њима, Русија је далеко поузданији савезник. Индијско предузетништво и руска наука и технологија могле би да промене однос снага. Али доста сад о томе.

Успон Индије одлучиће како ћемо се поставити према новом хладном рату који је почео кризом на Криму. Ми морамо тежити да постанемо сопствени пол међународне политике, уместо да се приклањамо другима. Прагматизам је кључ. Несврстаност значи неделовање. А Индија мора да дела како би остварила своје интересе. А тим интересима у Евроазији , од које су САД одвојене океанима, служила би сарадња са Русијом. САД су сила у опадању. Садашња власт није способна да то опадање заустави. Америци су сада потребне стабилне републиканске владе са почетка хладног рата, али мало је вероватно да ће гласачи да их изаберу у скорије време. Индијска рачуница мора то да узме у обзир.

Н. В. Субраманиан (N. V. Subramanian) је уредник и геополитички аналитичар сајта Newsinsight.net

Са енглеског посрбио: Небојша Малић

Categories: Посрбљено