Бивши амерички саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински позива Русију да изврши притисак на председника Јануковича и натера га да оде са власти, а Немачку – да заграби у свој џеп. 

Дојче веле: Ситуација у Украјини је веома нестабилна и у протеклих неколико дана било је жестоког насиља. Да ли се плашите отвореног грађанског рата у тој земљи?

Збигњев Бжежински: „Мислим да рат заиста прети Украјини. Али и даље верујем да се тај проблем може решити компромисно, уколико постоји чврст став Запада, уколико је Јанукович спреман да преговора у доброј вери и ако Путин схвати да је у дугорочном интересу Русије да се ово питање реши путем компромиса. Нисам сигуран да сва три услова могу да буду испуњена и све се више чини да је Јанукович непоуздан.“

Како оцењујете Јануковичеву досадашњу улогу у кризи? Да ли мислите да може да остане не власти?

„Мислим да је то све сумњивије. На почетку, можда смо могли да разматрамо некакав договор по коме би он остао председник макар за неко време, док се прашина не слегне и док се не одрже заиста демократски избори за председника са смањеним овлашћењима. Изгледа да је он или кукавица, или неодлучан или неискрен.“

Зар не би могао једноставно да олакша ситуацију тако што би одмах поднео оставку?

„То би сигурно било од помоћи. Али верујем да га не брине само његов положај као председника, већ и његово лично богатство које је стекао откако је дошао на власт. И његов син се обогатио од како је Јанукович постао председник.“

Запад, односно Америка и Европска унија, споре се око реаговања на ситуацију у Украјини. Како ви видите кораке које је Запад до сада предузео?

„За сада то није било јако импресивно. Запад је споро реаговао на изненадни заокрет Јануковича пре неколико месеци. Тада није било никаквих специфичних и непосредних предлога да се изађе на крај са све дубљом економско-друштвеном кризом у земљи. Тек током прошле недеље или ових дана, мешање западних земаља постало је видљивије. И мислим да је Запад сада све свеснији чињенице да је потребан и значајан финансијски пакет и јасно дефинисан систем политичких смерница који би дали Украјини прилику да остане добар сусед са Русијом, али да у исто време прошири своју везу са Европом; као и да сама Америка увери Русију да слобода Украјине да крене ка Европи не значи да ће она постати део коалиције која прети интересима Русије. И коначно, ако Русија није у стању да то прихвати, суочиће се са све непријатељскијом, огорченом и можда сасвим експлозивном Украјином.“

Много се причао о санкцијама против Украјине. Да ли сте за ви за или против таквих санкција?

„Нисам ни за ни против, односно не бих учинио санкције примарном алатком наше политике. Али не бих избегавао да применим санкције против појединаца који су извукли финансијску корист од приступа Западу, али играју негативну улогу и Украјини и у Русији.“

Хајде да још мало разговарамо о Западу. По вашем мишљењу, да ли је Обамина администрација учинила довољно у овој кризи?

„Била је веома спора, али сада ради много више. Постала је озбиљно укључена. Сједињене Државе морају да буду индиректно умешане у преговоре између ЕУ и Украјине и да много директније, на билатералној основи дискутују те проблеме са Русима, иако ЕУ можда такође жели да буде умешана у те дискусије. Али Русима је у дугорочном интересу стабилна веза са Америком која не клизи ка негативизму Хладног рата. Тако и треба да буде. Путин би требало да обрати пажњу на чињеницу да његова подршка Јануковичу – кога руска штампа све више описује као потпуно непоузданог покварењака – није у руском дугорочном интересу зато што ће у Украјини створити распрострањено антируско раположење, можда не код свих, али сигурно код већине Украјинаца. А то није у интересу Русије.“

Да ли се надате да ће Русија и господин Путин извршити притисак на Јануковича да поднесе оставку?

„Мислим да би то био веома здрав корак и да би омогућило Путину, индиректно наравно, да утиче на то ко ће га заменити. Нису сви опозиционари противници Руса – у овом стадијуму вероватно већина свих одговорних присталица опозиције то није. Али ова збивања, која се очигледно одвијају под заштитом Русије, вероватно ће претворити Украјинце у врло интензивне антируске националисте.“

Онда, како видите улогу ЕУ, коју је Америка гласно критиковала због премалог мешања?

„Драго ми је да је ЕУ активно укључена и да су угледни министри спољних послова неких од водећих европских земаља сада у Кијеву. Али, на крају крајева – и ово се посебно тиче Немачке – ако је Европска унија озбиљна, мора да да неки новац. Веома је лако говорити о демократији и дугорочној сарадњи, али чињеница је да је новац сада такође потребан да би се стабилизовала Украјина. Али да нагласим кључну ствар. Ако желимо решење које конструктивно оно мора да се заснива на компромису. Ја могу да замислим да Украјина напредује у контексту конструктивног компромиса и постаје земља чија домаћа и спољна политика донекле наликују политици Финске.“

Поменули сте улогу Немачке у украјинској кризи. Како оцењујете досадашње држање Берлина?

„Мислим да је добро што је Немачка умешана, али мислим да Немци морају да преузму водећу улогу у области у којој то не воле – а то је обезбеђивање пара. Не можете имати компромис за тренутну проблем, који је прихватљив и конструктиван и који је добар за Запад као и за Русију без неке озбиљне финансијске умешаности ЕУ. А чињеница је да је Немачка најнапреднија и економски најуспешнија чланица Европске уније.“

Збигњев Бжежински је био саветник за националну безбедност председника Џимија Картера из 1977. до 1981. и ужива репутацију једног од најистакнутијој стручњака за америчку спољну политику. Тренутно је професор међународних односа на Универзитету Џон Хопкинс и саветник Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону

(Дојче веле, 21. 2. 2014)

Categories: Преносимо