Спољно-политички коментатор „Политике“ Бошко Јакшић истиче да је криза у Украјини озбиљна, да је њена привреда „у слободном паду“ и да финансијске инјекције из Русије „не обезбеђују инстант стабилност.“

Јакшић даље наглашава како украјински олигарси „подржавају систем на власти који обећава да ће се ендемска корупција наставити,“ да су овој земљи неопходне „дубоке реформе“ и како је право питање да ли је председник Виктор Јанукович спреман да их спроведе.

Дестабилизација Украјине, према Јакшићевом мишљењу, свакако није у стратешком интересу Русије, али ни Запада јер „сем испразних обећања и претњи завођења санкција, Европска унија нема баш ништа да понуди земљи чијем је ковитлацу допринела брзоплетим обећањима приближавања ЕУ.“

С друге стране, војно-политичког коментатора Мирослава Лазанског изненађује неодлучност украјинских власти и лагани распад система безбедности – тако да вреба опасност да Украјина „склизне“ ка југословенском или румунском сценарију. Истовремено, евидентна је укљученост западних политичара који долазе у Кијев „да охрабре опозицију, а која нема контролу над екстремистима.“

Лазански нема илузија да, с једне стране, ЕУ и САД својим отвореним мешањем у уктајинску кризу покушавају да ослабе Русију и упућују директну поруку Путину, али с друге стране постоје размишљања како „Украјина није велика награда за Европску унију“ с обзиром на стање украјинске привреде која ће бити „бунар без дна у који стално треба упумпавати свеж новац“. Људска права су само изговор и „ствари треба посматрати геостратешки,“ јер се ни Вашингтон ни Брисел „нису забринули“ што је Исланд у поодмаклој фази преговора одустао од прикључења ЕУ.

Александар Васовић, новинар „Ројтерса“ и бивши дописник те агенције из Кијева, изложио је нешто шири контекст. Подсетио је како је 4. септембра 2013. године Виктор Јануковић сазвао пленум своје Партије региона и саопштио како ће Украјина да се окрене преговорима са Европском унијом. Међутим, званичници из Брисела су били свесни тешке финансијске ситуације у Украјини, па су понудили свега 610 милиона евра, што је према Васовићу, „у најмању руку недовољно“. Затим је Европска унија понудила Украјини још 17 милијарди евра у наредним годинама кроз програме. Насупрот томе, председник Русије Владимир Путин је понудио „пакет“ – 15 милијарди долара кредита у кратком року и за трећину нижу цену гаса, уз услов да Украјина у догледно време уђе у Евроазијски економски савез (који ступа на снагу 1. јануара 2015. године). Јануковичево окретање Русији, потцртао је Васовић, представљало је „прагматичан а не идеолошки потез“.

Васовић је даље упозорио да је Украјина на ивици грађанског рата. Без обзира што је „јавност у Србији је фокусирана само на дешавања у Кијеву,“ не треба заборавити како су у јануару присталице опозиције заузеле зграде регионалне администрације – у Лавову (центар Лавовске области)  и Ужгороду (центар Закарпатске области, на граници са Мађарском), и тако исказали „непослушност према влади у Кијеву“. Широм земље се успострављају контролни пунктови које држе или сељаци – који се на тај начин „бране и од власти и од опозиције“, или опозициони активисти, или тзв. „титушки“ – наоружани цивили које плаћа украјинска влада.

На основу својих извора и интервјуа који је својевремено водио са Виктором Јануковичем, Александар Васовић нема сумње да је у питању „вешт трговац, интуитиван политичар који најбоље реагује када има ватру у лице, што је сада случај,“ али и да има озбиљну ману – „воли да чује само оно што му се допада“. Управо због овог потоњег је много особа „испало“ из његовог непосредног окружења, јер су му „предочавали ствари које нису биле пријатне да чује.“

За Васовића је остала непознаница како је у последња три месеца председник Јанукович „изгубио иницијативу у покушају да изманеврише опозицију и зашто је чекао да се опозиција уједини“. Опозиција ће остати уједињена све „до момента када се буде правила нова влада.“

Напослетку, Васовић се није усудио да процењује какав ће бити расплет кризе у Украјини, али се осврнуо на тројицу лидера опозиције и украјинске олигархе.

За Арсенија Јацењука, лидера парламентарне групе „Баткившчина“ (Отаџбина), казао је да је наследник Јулије Тимошенко која је у затвору, док председник ултранационалистичке партије „Слобода“ Олег Тјагнибок увек „може да мобилише одређени број људи спремних да погину“. Лидера странке УДАР Виталија Кличка описао је као неког кога никако „не треба потценити, јер је успешан бизнисмен и у Немачкој, али и у Украјини – где поседује две велике пиваре.“

Цитирајући свог пријатеља који је окарактерисао дешавања у Украјини током ове зиме као „наранџасту револуцију на бис“, Васовић је подвукао да је и овога пута на украјинској сцени борба између „милионера и милијардера“. Наиме, „милијардере“ чини двадесетак олигарха који „држе“ око 85 одсто БДП-а Украјине, док „милионери“ желе „своје парче колача“. „Милијардери“ су претежно концентрисани у источном делу Украјине и до сада су били наклоњени Јануковичу, али не може да се предвиди њихово будуће понашање „јер се олигарси увек групишу уз сваку власт, што им доноси послове, привилегије и утицај.“

За разлику од Бошка Јакшића и Александра Васовића, Мирослав Лазански предвиђа три сценарија расплета кризе у Украјини: или да председник Јанукович поднесе оставку – како би се одржали ванредни председнички избори током 2014. године – и препусти садашњој опозицији да формира владу, или да нареди употребу силе – што би могло да доведе до цепања државе на регионе, или да дође до слома система безбедности – што би довело до тога да Виктор Јанукович заврши као Чаушеску.

Припремио: Дејан Бараћ 

Извори:

Колумна Бошка Јакшића у „Политици“

http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Kobna-Ukrajina.sr.html

Гостовање Мирослава Лазанског и Александра Васовића у емисији „Око“ РТС-а

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1526404/Dok+gori+nebo+nad+Kijevom.html

Categories: Вести над вестима