Понекад се чини да су станари Кремља стигли са друге планете: познате речи имају потпуно другачије значење. О њиховом говору могуће је написати тезу.

Откривамо тајне најтипичнијих техника – вербалних и невербалних – говора станара Кремља. И пре свега – говора Владимира Путина, као главног носиоца овог сленга. 

„Чуо сам те“

Заштитна фраза руског председника. Фраза је постала обележје свих блиских Кремљу, као што је „видим те“ обележје плаве деце у „Аватару“. „Чујем те“, преведено са „кремаљског“ језика, значи да речи неће проћи незапажено и поред ушију, а ако сте много срећни – председник ће пристати на изнети предлог. Ово друго је, ипак, остављено председнику на вољу – да ли ће испунити захтев.

Међутим, у последњих неколико месеци многи су почели да користе ову фразу. Прво су је користили велики бизнисмени и званичници као знак посебне блискости Кремљу (понекад и због илузије ангажовања), а затим је почела да се користи на друштвеним мрежама. Али, шта је дубље значење ове фразе – већина не зна, а неки је чак користе само да би на спектакуларан начин завршили телефонски разговор. 

фото: Наталија Губернаторова

Напрасно „заборављање“ имена

У мају 2010. у Санкт Петербургу, на састанку са уметницима, Путин је „заборавио“ име познатог музичара Јурија Шевчука, док се осталим учесницима разговора обраћао именом – Леониду Јармолнику се чак пријатељски обратио са „Леоне“. Кад је Путин на састанку предложио да учесници говоре о било којој теми, и кад је почео Шевчук да говори – председник га је упитао „како се зовеш, жао ми је“? На инцидент је скренуо пажњу Андреј Иларионов, који је на челу Института за економску анализу и који, као бивши станар Кремља, добро зна значај и логику ословљавања.

Кремљ је једна од ретких институција у којој се ословљава именом и презименом наслеђеним од оца (патронимом), укључујући и ситуације када су саговорници прешли на „ти“. Чак и кад је реч о највишим лидерима, званичници у разговорима између себе користе иницијале: „ВВ“ (Владимир Владимирович Путин), „ДА“ (Дмитриј Анатолевич Медведев), „СБ“ (Сергеј Борисович Иванов, шеф кабинета председника). Може и ословљавање именом – али то је знак посебне блискости. Занимљива је трансформација која се догађаја с људима којима су се обраћали именом и на „ти“, а после добијања функције у Кремљу почињу да их ословљавају патронимом.

Постоји доста објашњења како кремаљски званичници ословљавају неког у јавности, али то увек носи неку поруку. На пример, када је опозиција први пут била на састанку с Путином, председник им се обратио именом „Хајде, Волођа“ (Рижков), „Ксенија, молим те“ (Собчак), желећи да покаже као да их зна хиљаду година.

фото: Александар Астафјев

Ако те зову по имену, то са становишта становника Кремља значи да те прихватају као особу, а не само као неко лице из масе. Управо зато нико из Кремља (не само Путин) није хтео да помене име опозиционара Алекса Наваљног – нису желели да покажу да је вредан пажње. Као поређење, иако Ходорковском Путин није хтео да призна статус политичког затвореника, ипак га је и даље звао по имену и „Михаил Борисович“.

Тајни саговорник

Један од главних политичара, кога је красило неразумљиво празнословље, објаснио је после одласка са положаја: „Кад сам дошао у Кремљ, упозорио ме један паметан човек: Говори тако да те разуме један конкретни саговорник коме се обраћаш, а да остали не могу ни наслутити о чему збориш.“

У том тајном дијалогу говорник не мора ничим показати да је тај део говора усмерен на икога конкретног; задатак „тајног саговорника“, па ако је и предмет оштре критике, јесте да изведе закључке и то задржи за себе, тако да ниједним гестом не ода да је порука или критика упућена баш њему.

Правила за комуникацију с Путином

1. Немојте ћутати: Ћутање у Кремљу нема везе с племенитим металима. Ако званичник ћути и тражи повољан тренутак, сва је прилика да ће са сусрета отићи без конкретног резултата. Тишина или сувише дуга пауза за одговор на Путиново питање може имати само лоше последице за каријеру високог званичника – председник очекује да му сарадници владају материјом на истом нивоу као он.

2. Не ширите причу: Путина нервирају дуга уводна излагања, без преласка на суштину разговора. Тада се повлачи у себе или нестрпљиво пита „Јесте ли хтели нешто да кажете?“ или „У чему је проблем?“. Та се нервоза, по правилу, преноси и на његову реакцију на саму проблематику – она му постаје незанимљива или досадна, као и сам саговорник.

3. Немојте прекидати: Највише га нервира када га прекидају. Он обично дозвољава другима да слободно изнесу свој став и исто тражи заузврат.

фото: Михаил Ковалев

4. Пратите покрете: Ако Путин стави кажипрст на слепоочницу, а остале прсте скупи на образ – то значи пажњу и размишљање над реченим; ако је кажипрст спуштен доле а остали прсти покривају уста – Путину је искрено досадно.

Изводи из текста са сајта Мк.ру

Посрбљивање и опрема: Стање ствари

Categories: Посрбљено