Председник је са програмерима новог концепта наставе разматрао јединствену концепцију националне историје

У Кремљу се председник Владимир Путин састао са програмерима новог образовно-методолошког комплекса руске историје и разговарао о спорним питањима. Председник је наложио да се за следећу школску годину припреме нова питања из историје за јединствени државни испит.

Расправа о новој методологији није престајала све до почетка састанка – историчари су спорили чиме да заврше уџбеник: 2000-те године или нашим данима. Већина је била за другу опцију.

– Заједнички приступ предавањима историје не значи државно, идеолошко једноумље. Најдраматичнији и контроверзни догађаји – саставни су део наше историје. Домаћа историја – тo је  темељ нашег националног идентитета, националног културног кода. Задатак школске наставе је – да даје кључне чињенице о историји, шта су учинили наши сународници. Ми сами, свесно или несвесно, омаловажавамо оно што је урађено од стране наших предака. Ја не разумем зашто то радимо. Треба усадити поштовање за сопствену прошлост и љубав према својој земљи – рекао је Путин.

Основне моменте спорења, настале у разради концепције, председнику је изнео научни руководилац радне групе за припрему концепције школског образовног система националне историје, директор Института РАН (Руске Академије наука) за општу историју Александар Чабарјан.

Према речима историчара, постоје многе противречности и у регионалним прилозима уџбеника историје, који се понекад не подударају федералном концепту. Професионалци су се суочени са проблемом дефинисања руског идентитета, са питањем порекла древне руске државе. Овде смо морали да усаглашавамо позицију са украјинским колегама. Главне тешкоће су настале око историје 20. века.
– Дуго смо разговарали о проблемима револуције и на крају увели нову дефиницију догађаја из 1917–те – велика руска револуција, која уједињује етапе фебруарске револуције, октобарски и грађански рат. Разговарали смо како да се да се оцени совјетско друштво. Нашли смо формулу за 30-те године – то је совјетска верзија модернизације, – рекао је Александар Чабарјан.

Били су неспоразуми са колегама из ЗНД када се смо расправљали о формирању мултинационалне државе и припајања Русији Средње Азије и Кавказа. У неким земљама тај период оцењују као колонијални. Русија се не слаже са таквом позицијом и саветује да се не забораве позитивне економске последице тог приступања.

Своје погледе о оценама историје изнео је и председник. Према речима Владимира Путина, на неким питањима спорови ће трајати вековима, али при изучавању не можемо дозволити идеологизацију.

Учитељ московске школы № 1741 Павел Панкин изнео је своју праксу предавања.

Постојећи уџбеници не могу се називати анти-научни. У 90-тим уџбеници су имали поларне тачке гледишта на историју: конзервативна и либерална позиција. Почев од 2000-их, не постоје разлике које се међусобно искључују – одредио се Павел Панкин .

– Покренули су тему неких чињеница. Сада о генералу Власову (Андреј Власов, совјетски генерал, предао се у заробљеништо и сагласио се да сарађује са Немцима, један од лидера колаборационистичке покрета “Известија”) омладина зна више него о генералу Карбишову (Дмитриј Карбишов, совјетски генерал, који је пао у заробљеништво, није пристао на сарадњу, био је убијен у поменутом логору “Известија”). Али, обавезно је да знамо обе историје – рекао је председник московског огранка Удружења учитеља историје и друштвених наука Павел Панкин.

– У прошлом систему проскакале су такве ствари које могу да се назову – пљунути у лице. Мора се одбацити идеолошко смеће. Постоје комплексне теме: цена петровских реформи, Великог отаџбинског рата. Али, треба да разговарамо о последицама. Неки пишу – као резултат Другог светског рата Источна Европа је пала у мрак стаљинског режима. А да је фашизам победио? Неких народа би нестало, они би једноставно били истребљени – рекао је Владимир Путин .

У затвореном делу састанка, како су рекли учесници, разговарали су о принципима наставе историје, дали као пример Велики отаџбински рат.

– Према речима министра образовања и науке Дмитрија Ливанова, на израду нових уџбеника потребно је годину-и по, две. Док средње школе чека прелазни период: – повишење квалификације за све учитеље историје, права и друштвених наука, настава историје ће се спроводити са оријентацијом на нову концепцију. Али, већ ове школске године на испитима из историје биће само задаци у складу са новим концептом националне историје .

Извор: „Известия.Ру“, 16 января 2014

За Видовдан превео Андреј Волков

(Видовдан, 20. 1. 2014)

Categories: Вести над вестима