Блог „Нар“ (Pomegranate)[1], Економист (Лондон) 16. 1. 2014.

Прича се да је Стаљин једном изјавио: „Једна смрт је трагедија, а милион је статистика“. Сиријцима, број мртвих у њиховом грађанском рату можда више и није познат. УН сада кажу да више неће бројати мртве; постало је сувише тешко долазити до тачних података. Бројање мртвих у некој ратној зони никада није ни било лако. Долазити до директних података може бити опасно, а формирање поузданих мрежа локалних извештача може бити тешко. Разни извори могу имати и сопствене интересе да смањују, односно повећавају број жртава.

УН су у Сирији долазиле до бројки добијајући податке од осам локалних организација, укључујући ту и „Документациони центар за насиља“ (Violations Documentation Centre) из Дамаска и “Сиријску опсерваторију за људска права“ (Syrian Observatory for Human Rights) којом се управља из Британије. Али, неке од група су престале да преносе своје податке, или су се спојиле, па је тако дошло до смањивања броја база података.

Неки сматрају да је стварност тешка без обзира да ли се ради о 93.000 жртава – што је најновији податак „Канцеларије високог комесара за људска права УН“ (UN’s Office of the High Commissioner for Human Rights) од јуна о.г., односно 130.000 – како процењују неки други.

Али, већина је забринута. Организације – укључујући ту и УН – још увек сакупљају податке о жртвама из других конфликата. Тако је лондонска организација “Бројање мртвих Ирака“ (Iraq Body Count) бројала цивилне жртве у Ираку од 2002, унакрсно контролишући податке о сваком мртвом из страних и локалних медија. Други метод је да се дође до општег броја помоћу екстраполирања на основу броја из неког дела земље. Хамит Дардаган, директор пројекта “Свака жртва“ (Every Casualty) „Оксфордске истраживачке групе“ (Oxford Research Group), каже да интернет може бити од помоћи: „То је могло да доведе до тога да извештаји из Сирије буду најкомплетнији до сада.“ Он такође указује и на компанију “Ушахиди“ (Ushahidi). Она је користила податке из међусобних комуникација људи (crowd-sourced information), а тај метод – као претходницу за технике будућности – користила је, између осталог, за прикупљање података о политичком насиљу у Кенији.

Понекад се до поуздане статистике може доћи так када се рат заврши. Крајем прошле године, Сри Ланка је започела са испитивањима од куће до куће у 14.000 села – што је слично ономе што је учињено и у државама бивше Југославије. „Ратни дневници“, амерички документи које је објавио Викиликс, показали су и детаље о броју мртвих у Ираку, и те податке сада користи организација „Бројање мртвих Ирака“.

У Сирији, локалне организације у које спада и „Документациони центар за насиља“, чије су неке осниваче недавно отели побуњеници, наставља да пребројава мртве. Али – то што нема података од УН је лоша вест Сиријцима. У Твитер поруци, један од заштитника људских права каже: „И до сада су мртви Сиријци били безимени – а сада им ни броја нема.“

С. Б. из Каира

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис

[1] Извештаји и анализе о политичким, економским и културним темама Средњег Истока – блог је назван по жбуну са воћем – нару, који расте широм тог региона.

Categories: Посрбљено