Славен Радуновић: Нема смисла да се од Његоша Србина прави Његош Црногорац

b_njegos_jovanovicЧланови Одбора за политички систем, правосуђе и управу нијесу данас подржали Владин Предлог измјена закона о државним и другим празницима, којима је предвиђено да 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, буде државни празник Црне Горе.

За Предлог су гласали пет посланика Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалистичке народне партије (СНП), против су били два представника Демократског фронта (ДФ), док су уздржани били три посланика Социјалдемократске партије (СДП) и Позитивне Црне Горе.

Представница Министарства културе, Драгица Милић казала је да Предлог предвиђа да 13. новембар, дан Његошевог рођења, буде празник црногорске културе.

„Дан ће бити посвећен Његошу и биће означен као црногорски дан културе. Сваке године ће се 13. новембра организовати манифестације које би биле посвећене Његошевом дјелу“, рекла је Милић.

Она је појаснила да је мотив за доношење закона да се афирмише дјело најзначајнијег црногорског мислиоца и ствараоца.

„Вријеме је показало да је Његошево дјело подједнако инспиративно различитим генерацијама и нацијама, јер се Његош изучава на многим славистичким катедрама у свијету“, навела је Милић.

Покушај накнадне промјене Његошевог идентитета

Славен Радуновић из ДФ рекао је да му је драго да се из Владе може чути доста ријечи о Његошу.

„Његош је последњих година био стављен по страни због свога дјела, јер је власт креирала другачију климу. Драго ми је што се на 200. годишњицу од Његошевог рођења подноси овакав закон“, казао је Радуновић.

Он је навео да је Његош обиљежио историју Црне Горе, оцјењујући да Његошевска Црна Гора одудара од данашње државе и политике Владе.

„Тај дан треба да буде нерадан, јер се ради о важној личности“, рекао је Радуновић.

Он сматра да је називање 13. новембра црногорским даном културе, покушај накнадне промјене Његошевог идентитета.

„То је покушај да се Његош преведе из једне етничке структуре у другу. Влада предлозима церемонијалног карактера хоће да продубљује лоше односе између етничких група, и жели да скрене причу са важнијих тема“, саопштио је Радуновић.

Он је казао да уколико Влада жели да добију подршку за предлог онда се мора промијенити назив празника у Његошев дан културе Црне Горе.

slaven-radunovic

Славен Радуновић

„А да се од Његоша Србина прави Његош Црногорац то нема смисла“, рекао је Радуновић.

Власт није достојна Његоша

Владислав Бојовић из ДФ сматра да Предлог закона нема уставно утемељење.

„Након дужег периода у којем се власт дистанцирала од Његоша, сада се интимизира са њим. Предлог закона се користи у дневно политичке сврхе. Замолио бих власт да не увлачи Његоша у блато дневне политике, јер власт није достојна Његоша“, рекао је Бојовић.

Његошев дан празник црногорске културе

Јован Мартиновић из ДПС-а казао је да за разлику од опозиције зна да су сви јубилеји који се односе на Његоша били обиљежавани.

Он сматра да Његоша треба штитити од митоманије.

„То се односи на све године када је опозиција представљала Његоша као већег Србина него Црногорца. Слажем се формулацијом да је Његошев дан празник црногорске културе. Опозиција хоће да љубоморно чува Његоша као већег Србина него Црногорца, а ипак су ствари другачије“, навео је Мартиновић.

Посланик ДПС-а Милорад Вулетић је упитао да ли је ово држава Црна Гора и да ли је Његош био господар Црне Горе или неке друге државе.

„Чији ће бити празник него црногорски. Није ми јасна сва прича јер сам мислио да ће сви подржати овакав предлог“, рекао је Вулетић.

Бојовић је казао да је власт стварала подјеле и да је појам црногорски проблематичан, „јер се у њему крију дискриминација и асимилација“.

„Морамо да прихватимо да је Црна Гора грађанска држава, и да се представнички дом не зове црногорски парламент већ Скупштина Црне Горе“, навео је он.

Радуновић је казао да, фудбалским речником речено, „власт најбољег играча противничког тима жели да пребаци у своју екипу“.

Његошеви дани културе

Драгиња Вуксановић из СДП-а казала је да су сви свјесни да је Његош дао огроман допринос, и да сматра да њему припада више дана, а не само један.

„То је требало назвати Његошевим данима културе а не да се слави само један дан као празник“, рекла је она.

Посланик СНП-а Обрад Гојковић казао је да у Подгорици недавно освештан храм, и да су на том догађају били припадници свих нација и конфесија.

„Не знам како не учимо на том примјеру како треба да се понашамо и да учимо од њих без обзира што је ово грађанска држава“, казао је он.

Посланица Позитивне Црне Горе Азра Јасавић рекла је да ће та партија подржати закон уколико буду прихваћени њихови амандмани.

Према њеним ријечима, култура је шири појам од промовисања било којег пјесника.

„Требало би славити Дан умјетника, и да се у Рожајама слави Исо Калач, у Бијелом Пољу Авдо Међедовић и многи други књижевници у осталим градовима“, навела је Јасавић.

Предсједник Одбора, Рифат Растодер казао је да уз уважавање мотива за доношење закона, има резерве према њему.

Он је казао да су представници СДП-а у Влади сугерисали да рођење Његоша буде Дан културе.

„Нијесам од оних који има резерву према пјесничком дјелу Његоша, и сматрам да је то пјеснички и филозофски геније, а друго је питање савремено читање Његоша, јер његово прилагођавање садашњем времену говори о нама а не о њему“, навео је Растодер.

Милић је рекла да је намјера Министарства била добра, и да је Његош заслужио да се дан његовог рођења слави као празник црногорске културе.

Она је казала да је Његошев идентитет интригантно питање, и да се расправа о томе води у дневно политичке сврхе, „а лако се може утврдити какав је био његов идентитет“.

„Постоји Његошев тестамент у коме се обраћа Црногорцима, а у Његошевом пасошу пише да је Црногорац, то су два документа која говоре о његовом идентитету“, рекла је Милић.

Радуновић је на те тврдње реаговао и упитао Милић „ко је њу питао шта мисли о Његошевом идентитету“.

„Да ли сте Југословенка ако имате Југословенски пасош. Не може чиновник Владе да држи предавање о било чијем идентитету“, рекао је Радуновић.

(ИН4С портал)



Категорије:Вести над вестима

2 replies

  1. Не знам како би се Црногорцима могло објаснити да су Срби? Могла би, можда, помоћи она дубока мисао коју неки приписују Мао Це Тунгу: Ма колико се ти вртео, д..е ти је увек позади! Необорива, гвоздена логика! Или – можда: да ли је сваки Палилулац Београђанин . . не, то им није тако присно приступачно. Боље и ближе њиховом уму и срцу је ово: Да ли је сваки Дедињанин и Београђанин ? Јесте! Наравно да сваки Београђанин не може да буде и Дедињанин. То је, зна се, резервисано само за Цетињане.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s