(Еди Барнс, Скотсман, 26. 11. 2013)

Поводом објављивања историјске “Беле књиге”, Алекс Салмонд је представио своју визију независности Шкотске, износећи да овај документ бирачима даје прилику да изграде “бољу Шкотску”.

Описујући тај документ, који броји 649 страна, као “прокламацију мисије” за будућност, г-дин Алекс Салмонд (Alex Salmond)[1] је изнео тврдњу да ће независност довести до “револуције” у социјалној политици, омогућену снажним економски порастом када се сва владина овлашћења пребаце [из Лондона] Единбургу.

Представљајући тај документ под насловом “Будућност Шкотске – ваш путовођа у шкотску независност” (Scotland’s Future – Your Guide to an Independent Scotland), који истовремено има и улогу политичког манифеста СНП-а (SNP)[2], премијер је изнео и низ политичких мера за које се нада да ће примамити већину гласача у табор за подршку независности.

Међу њима је најважнији покушај да се придобију жене-гласачи обећањем бесплатних обданишта за сву децу старости 3-4 године[3].

Осим тога, Салмонд је обећао и да ће укинути владине социјалне реформе – укључујући и  омрзнути “порез спаваћих соба” (“bed room tax”)[4].

У документу се налази и обећање за уклањање “Трајдента” (Trident)[5] из територијалних вода Шкотске, али и задржавање фунте као валуте, и укидање Би-Би-Си-ја Шкотске, коју ће заменити Шкотска емисиона служба (Scottish Broadcasting Service).

Међутим, за све то се пружа врло оскудна документација о финансирању, па су противници отпочели са бесним нападима на све “тврдње” које су лансиране у овом документу, уз изјаву да ова “Бела књига” означава “почетак краја кампање за гласање са `Да` на референдуму за отцепљење”, јер то “Да” у анкетама  почиње да заостаје за оним “Не”.

Објављивање овог документа је од великог значаја у маратонској кампањи за референдум и представља коначни предлог СНП владе гласачима пред излазак на гласање 18. септембра идуће године.

Г-дин Салмонд је изјавио да је то “најобимнији и најдетаљнији нацрт за независност неке земље који је икада објављен – и то не само за Шкотску, него за сваку будућу независну земљу”.

Додао је и ово: “То је објава једне мисије и перспективе за онакву земљу каква ћемо постати, и у шта ова влада верује да можемо бити”.

“Имамо визију независне Шкотске која поново заузима своје место као једнаки партнер друштва држава. Међутим, ми не тражимо независност само због независности, него као начин да променимо Шкотску набоље.”

У том документу, г-дин Салмонд каже: “Током деценија, људи су се питали како је могуће да земља која поседује толика блага, таленте и изворе средстава није више урадила да за свакога оствари тај потенцијал за који знамо да постоји.”

“Те генерације су могле само маштати о бољој Шкотској. Наша генерација има прилику да престане са маштањем и да почне да ради на изградњи једне боље Шкотске, за коју сви знамо да је могућа.”

“Бела књига” шкотске независности

Документ износи у најситнијим детаљима политичка становишта о читавом низу одговорности власти – уз инсистирање да ће фунта остати, као и да ће остати и Национална лутрија, а сви популарни програми Би-Би-Си-ја и ИТВ-а ће се и даље емитовати после победе опције за отцепљење.

Како се каже, Шкотска ће и даље бити добородшла у ЕУ и НАТО – али за то се не дају чврсти докази. Каже се да би чланство у НАТО значило да би – мада би се Трајдент систем уклонио – бродовље те алијансе имало приступа у шкотске воде без пружања потврде о томе да ли је наоружано нуклеарним оружјем, или не.

У следећем контроверзном поглављу каже се да би независна Шкотска настављала да наплаћује школарине од студената из Енглеске, мада правила ЕУ налажу да страни студенти морају бити третирани на исти начин као и домаћи.

Међутим,  срж документа чини предлог пакета домаћих политичких реформи у случају да, после позитивног одговора референдума на отцепљење, током 2016. буде [поново] изабрана СНП влада.

Салмонд је рекао да прихвата могућност да би после референдума гласачи могли да изаберу неку другу владу. Међутим, ако изаберу СНП владу, рекао је да ће та влада  планирати да укине непопуларну пореску стопу за венчане парове и обуставити увођење неповољне реформе социјалних давања.

Па ипак, најупадљивији предлог је онај о огромном повећању бриге за децу. До тога је дошло услед напора присталица независности да на своју страну привуку што више женских бирача, јер су неке анкете показивале да оне [у лагеру “За”] заостају и до 10% у односу на мушке бираче. Зато се предлаже да до 2025. сва трогодишња и четворогодишња деца (уз ону двогодишњу са посебним потребама) добијају исти обим бесплатног збрињавања као и деца из основних школа – што би захтевало 35.000 нових радних места.

Заменица премијера, Никола Стерџен (Nicola Sturgeon), каже да би ово пружило женама слободу да раде без бриге око трошкова за збрињавање деце.

Међутим, овај план је изазвао праву буру бесних реакција противника, који кажу да ништа не спречава да се већ сада уведе тај предлог,  јер је брига о деци  ионако и сада у оквиру надлежности владе Шкотске.

Њихов бес је још био и појачан после изјаве г-ђе Стерџен:  “Ако бисмо то урадили већ сада, онда би приходи ишли у касу Велике Британије, и не би остајали овде у Шкотској и помагали издржавање програма. Баш зато нам је и потребан сав обим и садржај независности.”

Г-дин Салмонд се такође налази под сталним притиском примедби да ће остали део Уједињеног Краљевства одбити његов битни план о формирању “стерлиншке зоне” после независности Шкотске. Одбио је да разматра “план Б” – тј. да се придружи евру или да оформи сопствену валуту – и инсистирао на томе да ти политичари само “позирају” и да ће прихватити формирање стерлиншке зоне из “добро схваћеног сопственог интереса”. Међутим, истакнути економисти  упозоравају да примедба у “Белој књизи” о томе да би независна Шкотска могла да пружи  предност и некој другој валути  “указује на крхкост тог плана”.

Алекс Салмонд и Никола Стерџен

Вођа Лабуристичке странке Шкотске, Џохан Ламонт (Johann Lamont), описао је садржај тог плана као “тврдње и несигурности”,  док је реакција британске владе била кратка и нељубазна – без икакве званичне реакције премијера Дејвида Кемерона (David Cameron).

Алистер Дарлинг (Alistair Darling)[6], предводник  странке “Боље заједно” (Better Together), каже: “Тај папир није успео да пружи уверљиве  одговоре на питања од битне важности. Коју валуту ћемо користити? Ко ће нам одрећивати камате на хипотеке? Како ћемо у будућности исплаћивати пензије и социјална давања?”

Рут Дејвидсон (Ruth Davidson), вођа шкотских конзервативаца је додала: “Влада Шкотске је посветила питањима валуте једва нешто више од 2 стране тог документа од 650 страна, а чак су и те две странице скроз прожете претпоставкама које влада СНП-а није у стању да оствари.”

Вили Рени (Willie Rennie), вођа шкотских либералних демократа: “Дата нам је збирка тврдњи и листа политичких мера без финансијске подлоге.”

Фотографије Scotsman, илустрација Kap

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис

Categories: Посрбљено