Ја се не бавим дељењима етикета, већ покушавам да анализирам зашто je огромна већина руског народа незадовољна Путином. То је чињеница
Разномислије
Миливој Макевић: Да ли су примања просветара једини проблем нашег школства и система образовања
У нашем школском систему постоје бројни суштински проблеми, а ниједан од њих се не дотиче висине примања просветних радника
Велимир Гајић: Зашто заборављамо своју крваву и велику прошлост
Да се запитамо шта су Београд и Србија учинили да се сећамо, на пример, Јасеновца
Драгослав Пакић: Еволуција револуционарних судова
Социолог, чија памет надвисује сваку другу памет, тачно зна ко је за револуционарни суд само није одлучио да ли ће судска одлука бити гиљотина, електрична столица, свилен гајтан, или само обична сабља помало тупа
Павел Тихомиров: Да ли је чаша полупразна или полупуна (поводом текста Николе Н. Живковића)
Критичари Путина полазе од тога да он „може, но неће“, пошто је и сам део менаџмента, дакле, обавља своју функцију служећи транснационалним корпорацијама које су окупирале територију Русије
Срећко Максимовић: Одговор народној посланици Тривић или Црква је крива за све
Ово Ваше обраћање подсјећа на најбољу традицију југословенског агресивног титоизма. Јер, и тада се од Цркве тражило да буде црква, пише Срећко Максимовић у одговору на отворено писмо народне посланице Скупштине РС Јелене Тривић
Никола Варагић: Македонци
Македонци су, у суштини, нација настала мешањем Срба, Бугара и мањим делом Грка. Македонски језик настао је мешањем бугарског и српског језика. Део Македонаца има српско порекло, а део има бугарско порекло
Недељко Цицварић: Одјек хеснерског крста
Свака мајка има право да обележи гробиште свог сина војника. На то има право чак и онда када је тај син погинуо у пораженој војсци. Споменик није и не сме бити проблем. Проблем су људи. Они који заборављају, крију, ћуте
Никола Варагић: Антифашистичка коалиција
За почетак, нека се и десничари и левичари боре против фашиста у својим редовима, нека победе зло у себи
Јован Пјешчић: Копитар заслужује споменик, али негде другде
Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима
Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“, пренетог и на „Стању ствари“
Никола Жутић: Фалсификати у уџбеницима историје о геноцидном страдању Срба
Треба правити јасну разлику између броја пописаних жртава, који је увек знатно мањи од броја оних који су заиста страдали у одређеном логору
Велимир Гајић: Да ли је шиптарска застава у катедрали Нотр Дам знак проклетства
Француски шамар у виду заставе такозване државе „Косова“ нама Србима је много већи од оног из 1914. године када је Србији испоручена муниција погрешног калибра
Владимир Димитријевић: Записи испод етикете или Одговор поверенику за заштиту равноправности (2)
Доносимо други део одговора др Владимира Димитријевића на „мишљење“ Повереника за заштиту равноправности
Владимир Димитријевић: Записи испод етикете или Одговор поверенику за заштиту равноправности (1)
Доносимо први део одговора др Владимира Димитријевића на „мишљење“ Повереника за заштиту равноправности
Велимир Гајић: Да ли смо, кад је реч о Јасеновцу, још једном испали наивни?
Гидеона Грајфа пропагира „Политика“ на начин и у форми какву одавно није добио један српски историчар без обзира на тему којом се бави и какве научне новости доноси у односу на досадашња сазнања
Зоран Чворовић: Правни осврт на „Мишљење“ Повереника за заштиту равноправности у случају др Владимира Димитријевића
У колонији Србији у вези са применом Закона о забрани дискриминације успостављен управни и судски механизам који представља комбинацију османске и римокатоличке процесне традиције
Александар Сарачевић: Случај Украјинске цркве – теологија или политика
Ми смо данас позвани да се определимо да ли смо уз Москву или уз Цариград, а и московски и цариградски патријарх признају римског папу као свог брата у Христу, и као епископа Рима
Никола Варагић: Дијалог између Срба и Албанаца не постоји
Последњи је тренутак да се Срби пробуде, да крену путем препорода, и спремно дочекају повољан тренутак за доношење коначног решења за статус Косова и Метохије
Вељко Ђурић Мишина: Зашто толико неповерења?
Овим кратким текстом хоћу да разуверим појединце мрзовољнике и скептике да се литература (написана и на српском језику и ћириличним писмом) може пронаћи у Библиотеци у Јад Вашему у Јерусалиму
Младен Обрадовић: Србија није Содома
Наметање служења непоменику започело је содомским поворкама улицама наших градова, настављено је постављањем содомита на највиша места у држави, а већ сада видимо да се захтева признавање истополних заједница као тзв. „бракова”
Стефан Каргановић: Милане Ст. Протићу, доста је било!
За претпоставити је да је Протићев опортунистички њух намирисао неку промену у ваздуху и да сада покушава да се опет препоручи и додвори powers that be, онима за које сматра да вуку конце
Марко Јакшић у писму Вучићу: Не нападам те због фотеље, него због издаје
Слушао сам твој говор у Косовској Митровици који је требао да буде историјски. Личио је више на опело Србима са Косова и Метохије. Препун је депресије и песимизма, пише Марко Јакшић у отвореном писму председнику Србије
Вељко Ђурић Мишина: Партизани и усташе против четника у Источној Босни почетком 1942. године
Коначан раскид свих веза партизана и четника и уништење четника уследило је 4. фебруара 1942. наредбом Јосипа Броза штабу Романијског одреда.
Никола Варагић: Давор Драгичевић тражи истину о смрти свог сина Давида
Песница, коју држе са подигнутом руком грађани Републике Српске, који се окупљају на скуповима „Правда за Давида“, није она ЦИА-Отпор песница. То је песница коју обични људи показују режиму који их тлачи
Никола Н. Живковић: Утисци са трибине посвећене Космету или Да ли ће нам Руси помоћи?
Моја Русија биће она, када ће већински народ слободно моћи да каже „ми смо Руси“. Зато нисам нимало сигуран да ће Путинова Русија да помогне Србији
Никола Варагић: Независна држава Црна Гора и Друга Србија
Другосрбијанци не виде „егзодус Срба“ у Црној Гори, али патријархове речи описују као „злураде и паклене речи“. Затим повезују речи патријарха СПЦ и председника републике Србије, иако знају да је Александар Вучић пријатељ и савезник Мила Ђукановића
Немања З. Стефановић: Мало историје или Проклетство имена Александар
Читајући истраживања Тодора Вулића („Поновљена историја“), лако је прихватити његову тврдњу о понављању историје: у српској прошлости значајно место имају имена и одређене године
Александар Б. Ђикић: Куда након државно-црквеног „маскенбала“?
Нешто тако се никада у српској историји није десило. Можда су црква и држава биле одвојене, али никада нису биле у сукобу. Сада јесу
Небојша Петковић: Пут у пакао
Косово није срце Србије већ његова Душа. Тело може да умре без срца или да преживи ако прихвати неко друго, не мењајући идентитет нити било коју битну карактеристику личности. Међутим без душе тело је само празна љуштура
Здравко Пено: „На пола пута“ – о теолозима-дарвинистима, вери и лицемерју
Поводом текста Андреја Јефтића Час анатомије: патологија једног плагијата (Теологија.нет, 30. 7. 2018), пренетог и на „Стању ствари“
Немања З. Стефановић: Чији си ти мали, Веране Матићу
Опструкција око меморијалног комплекса коју готово деценију прави Веран Матић је, по свему судећи, део његових обавеза према финансијерима – али и према АВ
Александар Сарачевић: Осуда екуменизма наслања се на осуду шизмоеклисијализма
Не сме се никако учествовати у институцији која носи назив Светски савет цркава, јер се тако пристаје на јерес, разара интегритет Цркве и наноси велика штета како православним верницима који се доводе у заблуду, тако и неправославнима којима се повлађује… Read More ›
Александар Сарачевић: Нова јерес – шизмоеклисијализам
Поводом текста А. Сарачевић, Р. Лазић, архим. Н. Богосављевић, В. Димитријевић: Захтев Светом Синоду СПЦ, Стање ствари, 4. 6. 2018.
Вељко Ђурић Мишина: Хрвати и Срби о Јасеновцу у последње две године
У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац