Александар Сарачевић: Нова јерес – шизмоеклисијализам

Поводом текста А. Сарачевић, Р. Лазић, архим. Н. Богосављевић, В. Димитријевић: Захтев Светом Синоду СПЦ, Стање ствари, 4. 6. 2018.

Поштовано уредништво интернет стране Стање ствари, помаже Бог!

Четвртог јуна 2018. године на вашој интернет страни објављен је Захтев упућен Светом Архијерејском Синоду СПЦ у коме се од њих тражи да покрену питање неправославног учења о Цркви – шизмоеклисијализма (од речи шизма, што значи раскол и еклисија, што значи Црква), односно да ову тему припреме као тачку дневног реда будућег Архијерејског Сабора.

Овај Захтев, који је објављен у виду отвореног писма, прошао је доста незапажено, преузет је само од једне интернет стране –  по мом увиду, а из коментара на вашој страни може се видети да неки сматрају да је то узалудан посао, а други да је Захтев превише благ и да треба наступати оштрије. Један коментар, у виду питања – да ли се Захтеву може придружити, подстакао ме је да, као један од његових аутора и четворице потписника, у вези са Захтевом а као неку врсту образложења, напишем следеће.

Један од највећих проблема у Цркви данас јесте проблем екуменизма, или, ако желимо да будемо прецизни – лажног или псеудоекуменизма. Ово терминолошко разјашњавање ће можда изазвати противљење код антиекумениста, али мора се знати да сама реч екуменизам значи – свесветскост, односно усмереност ка целом свету, и да се на енглеском језику Васељенски сабори називају – Ecumenical Councils. Усмереност или окренутост Цркве ка целом свету не може бити лоша сама по себи и она представља мисију Православне Цркве, у смислу поучавања свих људи науци Христовој, њиховог крштавања и примања у Цркву. То би реч екуменизам требало да значи. Ми смо, међутим, сведоци да се под речју екуменизам подразумевају неке друге активности које немају православни карактер и које, заправо, представљају лажни – псеудоекуменизам, али, пошто их њихови протагонисти називају екуменизмом, то је ова реч прихваћена као ознака за скуп неправославних делатности у односу Цркве према онима који нису у Њој, и, самим тим, прокажена. Екуменисти се, међутим, хватају за њено првобитно значење и поносе се својим екуменизмом, негирајући било какве неправославне активности. Зато долази до неразумевања између антиекумениста и екумениста, и када их ови први оптужују за екуменизам, ови други прихватају да јесу екуменисти и питају –  шта у томе има лоше? Чак је и писац књиге Екуменизам и време апостасије (отпадништва), која се може назвати уџбеником антиекуменизма –  јеромонах Сава Јањић, изјавио да овај данашњи екуменизам није онај стари (лоши) против којег је он писао, и прешао је у њихове редове. Борба против екуменизма је, стога, по мом мишљењу, јалов и узалудан посао који може довести до раскола, али не и до решења проблема у смислу осуде неправославног учења и прекида исто тако неправославне праксе. Када би се она усмерила против лажног екуменизма, ствари би се промениле.

Како би борба ипак била успешна, сматрао сам, да треба именовати учење које је у основи псеудоекуменистичких (или, назовимо их официјелно –  екуменистичких) активности, оно које их омогућава и око кога не може бити двоструког тумачења. То је учење да постоји више цркава од којих је једна Православна а остале су неправославне и да је неопходно радити на њиховом уједињењу. Ове цркве нису у канонском и светотајинском јединству, нити исповедају исту веру, а јединство треба постићи договарањем, и у ту сврху је оформљена институција под називом Светски савет цркава. Чланови ове институције су све протестантске, англиканске, старокатоличке и монофизитске верске заједнице и све помесне Православне Цркве изузев Бугарске и Грузијске. Римокатоличка верска заједница такође није члан ове институције, будући да она себе сматра за једину цркву којој сви треба да приђу тако што ће прихватити римског папу као поглавара, али она свесрдно подржава њен рад. Са римокатолицима православни воде дијалог на нивоу цркава посредством посебно оформљених комисија. Неке одлуке које су на тим састанцима донете могу се сматрати чистом издајом православља. Осим разговора врло често се приступа заједничким молитвама, а међусобно присуствовање на службама и титулисање инославних као да се ради о православном свештенству, већ су постала уобичајена ствар. Оно што је до тада било незванично, на Критском сабору 2016. године је озваничено. Наиме, тај Сабор је прихватио историјске називе неправославних цркава, самим тим прихватајући њихово постојање као цркава. Тиме је прокламована јерес –  шизмоеклисијализам, и сви који су потписали тај документ сврстали су себе у јеретике.

Врло је битно устати масовно против ове јереси јер она неоспорно постоји и врло ју је лако доказати. Њеном осудом осудиће се и официјелни екуменизам и спречиће се будуће неправославне активности на том пољу. Уколико дође до пренебрегавања захтева за осудом ове јереси, то ће дати оправдање свакоме ономе ко не жели да буде у заједници са епископом јеретиком, а то су сви они који се од ове јереси не ограде. Зато треба сваком епископу и свештенику поставити једно просто питање –  Да ли постоји још нека црква осим Једне Свете Православне Цркве? У зависности од њиховог одговора –  да или не, моћи ће да се констатује да ли исповедају ову јерес.

Када православни епископи и свештеници као свој једини задатак буду имали старање о Православној Цркви и Њеним верницима, тада ће и мисија Цркве почети да расте јер ће многи пожелети да постану део те истините и Богоносне заједнице, а овако се даје оправдање неправославнима да остану у својим лажима.

Сада се враћам на питање да ли се Захтеву може придружити? Ваши коментари са садржином подршке већ представљају прикључивање овом Захтеву, а на нама је да се потрудимо да он кроз медије доспе до што више заинтересованих читалаца, односно православних верника. Сви ми који верујемо у постојање само Једне, Свете, Саборне и Апостолске –  Православне Цркве, треба да бранимо ово учење и да ширимо свест о постојању погрешног, неправославног, јеретичког учења које признаје постојање више цркава од којих је једна Православна а остале су неправославне. Циљ је да ово питање дође на дневни ред Архијерејског Сабора наше или неке од других помесних Православних Цркава и да – шизмоеклисијализам, јеретичко учење чије име заправо одсликава његову природу (више цркава –  еклисија, које су међусобно у расколу –  шизми), а није некаква бесмислена кованица, буде осуђено.

На начин решавања овог проблема преко обраћања медијима, одлучили смо се (сапотписници Захтева и ја) због компликоване бирократске процедуре на коју смо били упућени од стране службеника Светог Синода која није гарантовала да ће наш Захтев доспети тамо где треба, и због жеље да православни верни народ саучествује у нашем Захтеву. Будући да се јерес –  шизмоеклисијализам проповеда јавно, како у црквама тако и у јавним иступима црквених великодостојника, али и других, као и путем медија, православна јавност би требало да учествује и у њеном разобличавању и осуди. За сада се још нисмо одлучили за покретање петиције, али ни та могућност није искључена.

На крају морам да се позовем на блаженопочившег Патријарха српског Павла, који је говорио да ће Бог помоћи ако буде имао коме.

Напомињем да сам овај текст написао у своје име а не у име свих потписника Захтева, не због тога што се наши ставови не слажу, него да се не бих користио њиховим ауторитетом.

Аутор је дипломирани теолог из Београда

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , , ,

9 replies

  1. Највећи проблем је што велика већина људи не верује. Све остале појаве су само последице. Отворена писма, апели, литије, штрајкови глађу, законски пројекти.., све је узалудно и може једино да помогне личној промоцији иницијатора.
    Није лепо ово што пишем, можда није ни тачно, али мени, грешнику, најгорем од свих, тако изгледа.

    Свиђа ми се

  2. Брате Александре,

    Историја нас учи да је верска нетолеранција била узрок најстрашнијих ратова. Људи су проглашавани “ЈЕРЕТИЦИМА” и спаљивани. Народи су проглашавани “ШИЗМАТИЦИМА” и уништавани.

    Погрешно је и опасно мислити да смо МИ ЈЕДИНИ на правом путу, да смо МИ ЈЕДИНИ у праву, да МИ ЈЕДИНИ поседујемо истину, да је НАШ БОГ ЈЕДИНИ истинит.

    На свету постоје стотине различитих вера и религија. Уместо непризнавања и мржње који воде ратовима, неопходни су међусобно упознавање и поштовање. Верска толеранција.

    Свиђа ми се

  3. Бог је један, и то је тачно!
    И злато је једно – увек злато, – само се
    разликује по квалитету: имамо злато од 9, 14, 18, 22 и
    24 карата.
    Нико неће и не жели да мења вишекаратно за
    мањекаратно злато, па тако је и са различитим
    религијама.
    Замилите, када би неко предложио да се горе
    поменуто злато, различите каратности помеша,
    претопи и да се добије неко злато – упитне/непознате
    каратности?!
    Мешањем једне исте количине горе поменутог
    злата добило би се злато од 15,4 карата.
    Видимо, да би мешањем /“ЕКУМЕНИЗМОМ“/ НА
    ДОБИТИ БИЛИ ОНИ СА 9 и 14 карата, а ови остали
    би били на губитку.
    Да се то не би догодило, нека свако остане власник
    онога што има. да не би дошло до међусобног
    споречкавања, надмурдривања, убеђивања…одавде
    до вечности, и назад!
    Јеванђелска прча о “5 мудрих и пет лудих девојака“,
    врло речито говори да је екуменизма /мешање учења
    различитих учења, јалов посао, који би, свакако само
    ишао на штету и уштрб ЈЕДНЕ СВЕТЕ САБОРНЕ
    (ПРАВОЛАВНЕ/ПРАВОВЕРНЕ) И АПОСТОЛСКЕ
    ЦРКВЕ!
    У овој целој причи, једини губитник би било –
    ПРАВОСЛАВЉЕ/ ПРАВОВЕРЈЕ, БУДУЋИ ДА ЈЕ ОНО –
    ПРАВОСЛАВЉЕ – “НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН
    НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ“,ПО РЕЧИМА Ђ
    АВОИМАНИХ КРЕАТОРА НОВОГ СВЕТСКОГ
    ПОРЕТКА – ДАНИЈЕЛА СЕРВЕРА, МАДЛЕН ОЛБРАЈТ,
    КАРЛА БИЛТА, ВЕСЛИ КЛАРКА, ЗБИГЊЕВА
    БЖЕЖИНСКОГ, и осталих из сатанске плејаде
    креатора НСП.
    Дакле, промовисањем ЕКУМЕНИЗМА, о којем прича и
    Сава Јањић, само је једна врста “специјалног рата“ који
    се води против Православља, а СРБИ И РУСИ СУ НА
    ПРВОМ МЕСТУ, вићено из пресека тренутне политичке
    ситуације.
    Уостало, да ли је Сава Јањић, паметнији од свих
    наших Отаца СПЦ-е,почев од Светога Све, до Све
    Јустина, Владике Николаја и Патријрха Павла.

    А што се тиче разговора са Папом, са њим се може
    разговарати једино ако жели да се врати у Правослвље/
    Правоверје, а сви други разговири су бесмислени и
    некорисни, по речима Светих Отаца Православне/Право-
    верне Цркве

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. Саборујем и заједничарим, кроз Символ Вере и Благовестије Божје, Светоотачко Предање, Вером Православном, са @Драган Славнић писменом…
    Противан сам и готов на борбу са сваком толеранцијом и компромисом за јерес и раскол, јаловим разговорима којима се вероломство чини и грех увећава… Неумољиво и непоколебиво причастим у Једној, Светој, Саборној и Апостолској цркви… …Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.

    Свиђа ми се

  5. Помаже Бог Брате у Христу Александре (Сарачевићу)!

    Пре свега захваљујући Ти на овом тексту,
    својевремено сам на део теме коју обрађујеш (екуменизам, екуменски…) писао једном мом брату у Христу, коментаришући шта пише на интернет страни Васељенског Патријарха, па сам навео следеће:

    у праву си Ти
    уколико причамо србски…

    но, енглески је језик нешто сасвим друго …
    сиромашан, скроман, непрецизан, муљав, никакав ….

    а, предметну интернет страну ’његове свесветости’ читају не само ПИСМЕНИ срби, већ и други …

    да не мислиш како ја недостојни нешто измишљам, ево шта кажу ОКСФОРД-ови речници –

    велики, издање 2001.г.

    и

    мали, џепни издање из 2008.г. …

    а, ево и шта кажу интернет речници:
    https://www.merriam-webster.com/dictionary/ecumenical
    http://www.dictionary.com/browse/ecumenical

    сБогом и у миру и здрављу остај Брате Александре (Сарачевићу)!

    П.С.
    како ми не иде да у овом коментару ’прикачим’ фотографисане исечке из наведених Речника, молим Уредништво ’стања ствари’, уколико може, да учини то уместо мене (послаћу Вам на електронску адресу). Благодарим.

    Миодраг Таназовић

    Свиђа ми се

  6. @ Миодраг

    Поштовани,
    Није технички могуће уз коментар прикачити фотографију.

    Свиђа ми се

  7. Deda Djole pogledaj pazljivo:https://youtu.be/pl8gQdYTWkQ
    Sve vise sebe uhvatim u pomisli u ispovedanju vere,da dodajem kod:
    „….U Jednu Svetu Apostolsku Crkvu…..“ taj mali dodatak koji mi se namece sa Gospodom Isusom Hristom na njenom celu.
    Naravno da se to podrazumeva i da jedan zarez ne treba da se promeni u Simbolu Vere.Sve sto je doneseno doneseno kroz dugo vreme,trud na kraju i muku(„…krv radja duh…“).Samo me realni strah obuzme kad pomislim da nasi predstavnici Crkve mogu da potpisu bilo kakav papir bez znanja naroda,da sebe jednim popisom ispisu iz Crkve,da to uopste i neznaju i da jos mnoge povuku sa sobom.Ta pomisao me uzasava,kao da mi smeta prisustvo na Sv.Liturgiji katolickog fratara svezeg obrijanog i namirisanog kolonskom vodom,smeta mi i to priblizavanje katolicima i opstenje sa njima,pogotovu sto je njihova tzv.crkva u dubokoj krizi.(od kojih i krece i devalvacija naziva Crkva,od protestanata do na kraju „nepomjanikove“’crkve).Vidimo da se svi koji se uzmu sa njima pod ruku,tesko izvlaci iz tog unapred podredjenog polozaja,desava se kao neko pomucene svesti tj. kao droga znas da ti skodi ali ti i dalje uzimas da bi uzivao.Nekad Gospod Bog dovede nekad neku situaciju do samog kraja,kad covek pomisli nema izlaza i sve je besmisleno,kad ono sasvim neocekivano desi se preokret i Bog jasno do znanja stavi coveku da ne sumlja nego da veruje.Samo namece se pitanje koliko sve covek da glada nemo i koje su dozvljeni nacini borbe.Mislim da je dobronameran tekst i dok god se narod ne vrati u sabornost u donosenju odluka,sama zajednica koju osetimo na svakoj nedeljnoj Liturgiji nece biti dublja.

    Свиђа ми се

  8. ШИЗМАТИЦИ ? ЈЕРЕТИЦИ ?

    Кад знамо да су у 12ом веку у крсташким ратовима хришћани католици побили масе хришћана православаца.

    Кад знамо да су у Паризу, 34 августа 1572 год (Вартоломејска ноћ) хришћани католици убили десетине хиљада хришћана протестаната

    Кад знамо да је Јан Хус, верски реформатор и ректор Универзитета у Прагу, који се борио против злоупотреба и богаћења римокатоличке цркве у Чешкој спаљен 1415. на ломачи под оптужбом да је јеретик.

    Кад знамо да данас у Ираку сунити прогоне и убијају хришћане, језиде и мадејце, да је у иранском граду Шабахару у експлозији у џамији убијено 39 и рањено 50 шијита, да су у Афганистану и Јемену самоубилачки напади између сунита и шијита свакодневни

    Кад знамо да су скоро сви ратови између Јужних Словена у 20 веку прелазили у верске сукобе, кад знамо колико смо због верске нетолеранције страдали, тешко је разумети браћу која и данас, у 21 веку, ДРУГЕ и ДРУГАЧИЈЕ називају ШИЗМАТИЦИ и ЈЕРЕТИЦИ.

    Свиђа ми се

  9. Деда Ђоле,
    Ако верујемо да се Христос оваплотио међу нама у исто време кад смо и ми рођени и да не постоји никаква историја везана за скоро двомиленијуску борбу разних јереси и веровања против Цркве, онда бисмо могли да говоримо о упознавању, али искључиво о упознавању незнабожаца/неправославаца са Правоверјем.
    А поштовање и верска толеранција je нормална појава у нашем народу.
    А о тим насилним плодовима кривоверја по свету нека се позабаве и решавају их међусобно њихови актери.
    Ако Православна Црква није једина истинита, мора се навести од кад није. А ако је таква неистинита од почетка, од Апостола и следствено Христа, онда смо сви ми преварени! Онда није више ни битно у шта верујеш и како. Можда поткачиш нешто од истине и свом вероисповедању и самим тим, у шта год да верујеш, Рај ти не гине.
    Ето, што се дубље иде, постаје све јасније.
    Изгледа да без исповедништва неће бити ни просејавања кукоља од жита.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s