У Србији никад није било просперитета какав ужива данас, а то је производ година под Вучићем. Како је недавно рекао, остаће у Србији да се бори, пише Капил Комиреди
Извор: The Telegraph
У недељу вече, нешто послије 9:30, Александар Вучић, владајућа фигура у политици у Србији скоро деценију и по, признао је пораз на изборима за скупштину. Још немамо коначне резултате, рекао је, али је на основу узорка било јасно да његова странка вјероватно неће имати већину у Скупштини Србије. Студентска листа, која је побиједила на синоћњим изборима, постигла је историјски резултат, а њена средства и методе биће анализирани у наредним недељама.
Избори су открили још нешто подједнако важно, што не би требало превиђати: разлику између карикатуралне представе о Вучићу – као аутократе, диктатора, тиранина, неког ко тежи тоталитаризму – и човјека какав заиста јесте, који се понаша као одговоран демократски државник. Некадашњи шеф једне европске државе који се прије неколико седмица срео с Вучићем рекао ми је да је главна брига српског вође била да спријечи хаос и насиље. Имао је вјеродостојне обавјештајне податке да ће га тијесна побједа изложити оптужбама за манипулацију. Вучић изазива реакције које иду из крајности у крајност.
Ја сам га током времена упознао као пристојног, ученог и интелектуално знатижељног човјека. Не слажем се с њим у безброј области, али пропутовавши и пишући из разних деспотија, никад нисам стекао утисак да је саздан као диктатор. По нарави и интелекту сушта је супротност Нарендри Модију. Признање пораза у недељу демонстрирало је његов карактер.
Бранко Вељковић: Реалније да је Вучић у Енглеској рапортирао шефу МИ6 него да је било обратно (2020)
Током кратке предизборне кампање клеветници Вучића код куће и у иностранству потрошили су огромну енергију приказујући га као властодршца који планира да покраде гласове на изборима. С приближавањем избора такве тврдње постајале су све гласније. Вучићево пуко учествовање на изборима, на којима је бивши предсједник као посједнут водио кампању за мјесто предсједника владе, било је доказ да је он балкански аватар Владимира Путина. Румен Радев је недавно у Бугарској направио исто, без неке контроверзе. Али, зашто узимати примјере вођа из ЕУ из непосредног комшилука кад се може прибјећи застрашивању Путином.
Неки су тврдили да је лично Путин осмислио „пакет за спасавање“ за очување Вучићевог „режима“. Од стране стручњака удобно угнијеждених у трустове мозгова у иностранству излагани су подробни сценарији како ће Вучић себе прогласити побједником, и разрађивани позиви Западним владама да интервенишу. У свему томе занемариван је Вучићев глас, који је сваком ко је хтјео да чује рекао да ће признати резултат избора у случају пораза, очекујући исто од друге стране.
Вучић је направио безброј грешака, како је и сам признао током кампање, и сигурно ће у понедељак бити довољно текстова о томе. Но, неки од његових најжешћих критичара сами су испољили неке од најнегативнијих замјерки које су му приписивали. Недеља је почела бруталним физичким нападом на Вучићеву мајку Ангелину, жену у деветој деценији живота, док се враћала кући с гласања. Интервјуисао сам њу и њеног мужа ове године, и главни утисак био ми је што живе скромно. Живјели су у малом стану, без икаквог видљивог луксуза. То ми је упало у очи јер сам прије тога извјештавао с избора у Мађарској, на којима је с власти скинут Виктор Орбан, човјек с којим често пореде Вучића. Њих двојица су сушта разлика. Орбанов отац живјео је на некадашњем имању Хабзбурга близу Орбановог родног мјеста Фелчута.
Мет Пирс: Крај историје сустигао и Орбана или Мађари одбацили „нелибералну демократију“
Орбан, који је дошао на власт у релативно либералној европској држави, учврстио је своју моћ чинећи екстремни национализам и нетрпељивост прихватљивим политичким ставовима. Његов режим био је преплављен ужеглим хомофобима и ксенофобима. Вучић, жестоки националиста који је постао умјерен, који је дошао на власт 2012, кренуо је у супротном смијеру. За вјештог политичара поступао је на начин нетипичан за политичара.
Године 2017. за предсједника владе именовао је Ану Брнабић, отворену лезбејку. Наводно „либерална“ опозиција у Србији била је огорчена, а моћна Српска Православна Црква бијесна. По Брнабићки – чије су презиме њени просвећени критичари изговарали као „burn a bitch“ (игра ријечи: значење је „спалите ку*ву“, а изговор сличан изговору презимена, нап. СтСт) – је сипана сумпорна киселина. Најближи савјетници говорили су Вучићу да устукне и сачува драгоцјени политички капитал за неку другу битку. Одбио је, јер је, како ми је рекао, хтјео да се српско друштво једном заувијек очисти од те „болесне предрасуде“. Упорност му се исплатила. Десет година потом хомосексуална особа на власти не представља ништа ново.
Разговор Александра Вучића и Светислава Басаре: Промена свести Срба биће најтежи посао (2014)
Орбан је представљао злоћудан утицај у Европи. Фрејзер Нелсон, некадашњи уредник Спектатора, писао је о лукавим покушајима изасланика мађарског вође да придобију тај часопис. Вучић се разликовао од Орбана, али је, кад сам га притиснуо, одбио да га се одрекне. Орбана, с којим је сарађивао на превазилажењу историјског непријатељства између Србије и Мађарске, сматрао је пријатељем и није хтјео да га се одрекне јер је изгубио једне изборе. Како ми је рекао: „оданост мора нешто значити“. Мало који успјешан политичар у то вјерује.
Вучићева Србија, упркос свом презиру који јој упућују, никад није била Орбанова Мађарска, чак ни Модијева Индија. Насупрот схватању да је контролисао сва општила, Вучић је заправо непрестано био изложен осуди у знатном дијелу медија. Напади, који спадају у опис посла сваког политичара, постали су изузетно ружни у посљедње двије године, проширивши се на његову супругу и млађег сина. Један не тако безначајан лик из опозиције тврдио ми је да је Вучић копиле чији је отац Албанац и да је са Западом радио на давању Косова Албанцима.
Онда је била бајка о сафарију у Сарајеву – разрађена подвала према којој су богати туристи из Западне Европе плаћали Србима, укључујући Вучића, за забаву у виду лова на Бошњаке током опсаде главног града Босне. Ниједан озбиљан уредник не би пустио такву причу да је у питању био иједан други политичар. Али пошто је у питању Вучић, прича – коју су енглеске јединице које су служиле под окриљем УН у Босни дочекале с подсмјехом – примљена је и пуштена у оптицај. Исто важи и за причу да је Вучић употријебио звучни топ за разбијање демонстрација код куће. Никад није било апсолутно никаквог независног доказа за то, али то није утицало да прича кружи као чињенично стање. Упркос свему, и послије четрнаест година на власти, Вучић је добио скоро четрдесет посто гласова.
Чедомир Јовановић: Није ударио оним звучним топом да изазове повреде него само да их уплаши
Хоће ли се катарзична језа коју је створила побједа студентског покрета сад претворити у повезану, цјеловиту и способну власт? Најсличнији преседан студентском покрету у Србији који ми пада на памет је покрет у Индији који је 1977. довео до пада Индире Ганди. Убрзо потом се урушио. Идеолошки шаренолики покрети обједињени супротстављањем једној фигури не сналазе се кад дођу на власт. Студентски покрет у Србији, уз све врлине, врви од мана. Оно што их је водило до побједе можда неће бити довољно за ваљано вршење власти. Чланство му се креће од хуманиста и секуларних демократа и идеалиста до квазифашиста и ултранационалиста које покреће језива мржња према Албанцима, босанским муслиманима, Европљанима и странцима уопште. Иако ме у почетку привукла, све мање и мање сам бивао заљубљен у њу што сам више имао посла с њеним кадровима.
Кад преузме власт, покрет ће морати додијелити министарске ресоре, попунити одјељења власти и амбасаде, увјерити стране инвеститоре и привући нове међународне инвестиције, и спроводити постојеће обавезе. Од Београда на води, извођеног уз подршку Уједињених Арапских Емирата, до Експа идуће године, будућност сваког великог економског пројекта који отвара нова радна мјеста сад је доведена у питање.
Затим спољна политика. Хоће ли нова власт угрозити историјске везе Србије с Русијом? Буде ли то урадила, имаће побуну у својим редовима. Хоће ли оживјети тежњу Београда да постане члан Европе, за који је услов мирење с отцјепљењем Косова? Ураде ли тако, имаће експлозију код куће. Хоће ли подржавати Украјину не захлађујући односе с Москвом и задржати корисне економске односе с Кином а да то не буде на штету бујајућих стратешких односа са Сједињеним Државама?
Природа покрета који је дошао на власт значи да ће свака одлука разбјеснити неки његов дио – док се не подијели или пронађе нови вид вршења власти. Важност балансирања у међународним односима – а Вучић је ту био највјештији још од времена Јосипа Броза Тита – постаће очигледна предстојећих мјесеци. Док Европа и остали свијет тону у раздобље општег хаоса, мислим да ће становници Србије поново почети цијенити стабилност коју је њиховој земљи пружао Вучић.
Можда ће нас нова власт све изненадити. Али вјероватније је да ће се урушити под теретом сопствених супротности. Против ње биће уједињена опозиција под вођством Вучића, за кога се овај пораз може испоставити као благослов. Бијес – дијелом легитиман, дијелом као одраз у огледалу – који је парализовао Србију у протекле двије године добио је одушак. Вучић, ослобођен дужности власти, ће се реорганизовати и поново опремити. Његови насљедници дотле ће се морати суочити с искушењима власти. У Србији никад није било просперитета какав ужива данас, а то је производ година под Вучићем.
Сљедећи битни збори, за предсједника Србије, јесу иза ћошка. Можда гријешим, али ако нова власт не буде јединствена, претпостављам да ће гласачи у Србији изразити своје кајање на предсједничким изборима. Вучић се по Уставу не може кандидовати за предсједника, али његов пут далеко је од завршеног. Како је недавно рекао, не иде никуда. Остаће у Србији да се бори. Не отписујте га.
Капил Комиреди, индијски есејиста, писац и новинар, извјештавао из бројних ратних и зона сукоба – Сирије, Палестине, Шри Ланке и Пакистана. Текстови су му објављивани и у Њујорк тајмсу, Вашингтон посту, Лос Анђелес тајмсу, Гардијану, Њу стејтсмену, Спектатору, Тајму, Форин полисију и Џуиш крониклу
С енглеског посрбило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Брт, индо-ћаци. Брко, мора то много боље. Ко те платио-бацио паре.
Колико год звучао огавно, ценим што је портал Стање Ствари објавио овај текст, настао из пера једног Индијца, а објављен у британском Телеграфу. Скривена порука текста, у исти мах више него очигледна, је да је Вучић још увек у игри код британских и осталих сатрапа, који нам не мисле добро. Нимало. Нарочито оном делу Срба национално свесном, и православно опредељеном. Утолико више би требало да заборавимо на поделе сви ми којима је стало да Србија буде поново држава у којој ће се Срби православци осећати да су своји на своме, јер смо још увек већина у нашој земљи, а да ће сви остали грађани других вероисповести, и националне мањине колико год да их има, живети у држави у којој ће моћи да остврују сва своја права Уставом загарантована. Нормално, под условом да исти тај српски Устав поштују и понашају се нормално.
Не дао Бог да се СНС – или како год да ће се у будућности звати та странка – поново дођу на власт. Онда ћемо заиста моћи да забодемо последњи клин у ковчег у којем ћемо сахранити нашу вољену Отаџбину, за коју су наши прадедови положили своје животе.
Мислим да одређени људи у Студентској листи нису још увек свесни колико је велик испит који је пред њих постављен. Дај Боже да грешим у процени! Иако сам у односу према њима био опрезан, чак и сада имам одређене сумње, ипак се молим Богу да овај испит, који се налази пред њима након победе на изборима, положе са одличном оценом. Зарад свих нас којима је стало до Србије: домаћинске, уљудне, снажне и бескомпромисне када су наши национални интереси у питању. Срећно вам било у данима и месецима који су пред нама. Бог нека вам је у помоћи да будете мудри и храбри у свим искушењима којих неће бити мало!
Изгледа да ће колективни Запад да га прави од блата. Шмрц.
А и у њино предузеће не цвета цвеће. Уплашила се браћа да неки не добију „погрешне“ идеје.
Иначе у капитализму се овакви чланци наруче и добро плате, а нахваљени лик у причи ако среће нема бар (наших) пара има.
Ово као да је писала Карлеуша. Још само недостаје предлог за Нобелову награду. Заслужио је.
Дечко, везе ти немаш са животом, а камоли са стањем у Србији. Плаћен си да уско мислиш, скини те коњске усмериваче за очи да би видео даље од носа.
„Ја сам га током времена упознао као пристојног, ученог и интелектуално знатижељног човјека. Не слажем се с њим у безброј области, али пропутовавши и пишући из разних деспотија, никад нисам стекао утисак да је саздан као диктатор. По нарави и интелекту сушта је супротност Нарендри Модију. Признање пораза у недељу демонстрирало је његов карактер.“ Пристојан је он у иностранству, али овде је, веровали или не, причао како ће, ако победи Студентска листа, терати људе иду на Томпсонове концерте и да вичу „За дом спремни“?! Пристојно, зар не?!
Да, да, диван текст. Колко кошта?
„Текстови су му објављивани и у Њујорк тајмсу, Вашингтон посту, Лос Анђелес тајмсу, Гардијану, Њу стејтсмену, Спектатору, Тајму, Форин полисију и Џуиш крониклу“. Као што видимо све су то Информери. Само су имали који век форе, да се изшлифују и боље камуфлирају.
И још једном: да било је „звучног топа“ само то није био звучни топ. Том неистином, да је то што је било, био звучни топ, камуфлира се истина. Био је експлозивни вортекс генератор. На веб сајту Трејлинга из Љига видите шта је то и како изгледа. Главна употреба му је усмерена експлозија као градоносним облацима, да би се превремним изазивањем кише предупредило формирање града у том облаку. Али се, опаљен положен, користи да се растерају корморани са великих рибњака. Корморани – или грађани Србије од Теразија до Славије. Пошто екстремно вртложење има екстремно трење а ово носи пик наелектрисања настрадали су сви са пејсмејкером на путањи ворткеса. Циљ је био да паника изазове стампедо, а стампедо и крах митинга и жртве међу противницима СНС багре.
Највероватније је планиран као део одбране Скупштине и Ћациленда, са врха Дома Синдиката. Променом плана је изгледа премештен, али тек увече, на врх палате Албанија. Део контролисаног ДБа је то, чини се, знао, а сам Оскар можда и не – како би уверљивије лагао. Како било потрага за опаљивачима мора да траје доклегод, јер је сваки такав заслужио више од садашњег 40 година затвора максимума.
Ово је искрена подршка Вучићу водећих кругова на Западу. Боље речено, подршка остварењу властитих интереса, које је Вучић спроводио. Сад плачу за њим и чине све да га покушају вратити на власт. А било би боље да пусте воду за њим.
Хм, у свакој шали има по мало истине. Свакако ће се много тога разјаснити у годинама које долазе.
Гледао сам Тадићев интервију за хрватску ТВ. Морам признати врло трезвен наступ, па и патриотски. Никада не бих веровао да човек кога су називали најгори владар Србије, и певали му „спаси Србију и убиј се Тадићу Борисе“ може да мисли и прича овако.
Свакако, за Енглезе је Србија пронашла своју душу – увек кад њен народ гине. То ваљда због близине смрти?
Зар нам наш Информер није довољан него нам је потребит и
оностраниинострани?Ако желимо дознати одакле ветар Вучићу у леђа
пушедува није (нам наш Информер довољан) и јесте (потребит нам је и инострани).Ако смо раније дознали онда ништа.
Ovo pisanje kao da je naručeno. Kako može da se porediti situacija u Srbiji koja je uništavana u poslednjih 14 godina sa situacijom u Indiji 1977. godine. Izostavljeno je kršenje Ustava kao nikada u istoriji, zagađenost vode, zemlje, vazduha, izvršitelji, notari,oduzimanje katastra i zatvaranje za narod, zakoni protiv naroda…..Takođe se ovaj režim sa zamerio stranim faktorom, hteo da pokaže kako su oni vladari sveta
Nisam znao da je A Head full of… Indijac. Taman sam pomislio da se povukao da tihuje posle 25.10., i stvarno bi bila blamčina da pusti glasa od sebe, kad eto ti njega piše za Telegraf. Makar smo mu saznali ime.
@Момчило
Да још нешто додам. Када те већина позападњачених ликова, било одакле долазе, карактерише као „финог“, „пристојног“ и слично, треба читати „префриганог“, „подмуклог“ итд… Они су и сами такви. Слично привлачи слично.
Ако у вама виде и зрнце поштења и искрености, дефинисаће вас као десничаре, екстремисте… А ако вас не могу стрпати у тај кош, онда сте екстремни љевичар, популиста, нереформисани комуниста…
Све зависно од тренутних потреба.
bi se srusio Milosevic, koji je omladinu nazivao, ne ustasama, vec „Hitlerjugendom“, deljeni su flajeri sa fotografijama naciste sa pesnicom „Otpora“ umesto kukastog krsta, dakle nije se mnogo odmaklo, bilo je potrebno da se objedine sve opozicione stranke i da se mobilisu mladi kroz „Otpor“. Da bi se srusio Vucic, vise nisu bile dovoljne stranke, vec opstenarodni pokret. Trece mogucnosti nema i ako se ne dogodi lustracija i zabrane, 2066 cemo slaviti 30 godina ponosa (to je u Rusiji preko cele godine bilo „26 godina ponosa“ Putinovom vlascu) vlascu Aleksandra Seselja!
Srpski narod se 35 godina nalazi pod pritiskom koji se 10 puta pojacava iznutra i to ne bi izdrzali i mnogo veci i snazniji narodi. Ovde postoji deo obolelog naroda koji je pukao pod tim pritiskom, mada ne i toliko da ne prepoznaju svoj licni interes, a koji ne izlazi iz devedesetih, kojem je politicki program odnos prema Mladicu, kojima se obraca Vucic pricama o otimanju pistolja… Ako se ne nadje nacin da se napravi politicki karantin za ove bolesnike, oni ce prvom prilikom vratiti na vlast jos veci mrak od milosevicevskog i vucicevskog!
Ne samo da unutar Srbije bez KiM postoji ostra podela, vec ona sada postoji i u samom srpstvu. Na KiM, SNS je ubedljivo pobedio i umesto da iskoriste trenutak i blokiraju institucija na Severu KiM i tako se nametnu Srbiji, a istovremeno sprece Albance da im ulaze u te institucije, oni su se odlucili za zaumno saopstenje sa Dodikovim studentima. Tako se pokazalo da je unutrasnja nesloboda gora od spoljasnje, sto je lekcija koju Srbi nikako da nauce, pa se trubi o „Kosovu“, „R.Srpskoj“, kao da ih je moguce braniti iznutra slabom i podeljenom drzavom, tacnije drzavom koja ne trpi podele. U Srbiji se po jedinstvom podrazumeva jedinstvo sa, ili bolje „uz“, vlast, a ne jedinstvo politickih razlika oko drzavnih interesa koji nisu samo spoljasnji, vec i unutrasnji kao sto je sloboda medija i treansparentnost (zakonitost) funkcionisanja institucija. Time se vlast stiti, kada postane opozicija, ali se ovde toliko daleko ne vidi, pa se vlast stiti samo kada je vlast, a posle hapsenja, nasilje…
Price o „obojenoj revoluciji“, NVO i finansiranju sa Zapada pocivaju na zanemarivanju kapitalizma i toga da je Srbija pod ekonomskom kontrolom Zapada i da Zapad ovde moze da menja vlast na dnevnom nivou. I, kao sto, kada vas zgazi kolima vucicevac, to nije krivicno delo, isto tako nije krivicno delo ni ako vas zgazi NATO konvoj, jer NATO ima eksterteritorijalnost – dakle, Srbija je „u“ NATO, jer je okruzena NATO-om, jer se vojska organizaciono reformise po NATO standardima, jer prelazi na NATO oruzje i NATO trupe na teritoriji Srbije nisu na teritoriji Srbije!
Води га кући кад ти је тако добар