Из јамске таме, руже експлóзива, / Сабор скрханих кошчица дозива. / И дођеш, не знаш коме у гостима, / Месту што сјаји насуто костима
Свети мученици пребиловачки (Фото: Лична архива)
(Пребиловци су страдали и 1992. године…
У крипту су чак убацили авионске бомбе…
Експлозија је била тако снажна да су се
кости и зуби утиснули у камен темеља цркве…)
Пођи, понеси памет што простију,
Селу што стаде у сандук костију.
Кроз пукотину матерњег предела
Падале мајке, дечица летела.
Тај групни портрет рођених ликова
Камена мати за себе прикова.
Полувек мину у катакомбама
Да се сви вину, вазнети бомбама.
Парчад се јаче усекла, припила
Кршем што памти велможу Прибила.
Из јамске таме, руже експлóзива,
Сабор скрханих кошчица дозива.
И дођеш, не знаш коме у гостима,
Месту што сјаји насуто костима.
Обгрљен храмом сандук преостао,
Јер свако чини шта му је посао.
Драган Хамовић у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима (Фото: Лична архива)
Categories: Гостинска соба
Човек мора имати снаге да схвати. Мученици! Небески наши анђели. Памтимо!
Врхунска песма, достојна места.
Нисам био а као да јесам, прочитавши.
Нема сувишне речи, без слабијег стиха, наслов једини могућ.