Људе који стоје у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице не треба посматрати кроз политичку или идеолошку призму. То нису „ови“ или „они“. То су наши суграђани
Фото: ФБ страница Студенти у блокади
Последњих дана сведочимо увредама, подсмеху и омаловажавању људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице.
Као покрет који окупља људе различитих уверења, сматрамо важним да подсетимо на једну једноставну ствар: право на достојанство не зависи од тога у шта неко верује.
Међу студентима и грађанима који већ скоро две године стоје раме уз раме налазе се православци, католици, муслимани, атеисти, агностици и они који своја уверења чувају за себе. Не делимо исте погледе на сва питања, и управо зато наше заједништво има посебну вредност.
Фреска која приказује Светог кнеза Лазара као ктитора и дародавца манастира Ватопед на Светој Гори. На њој је он приказан како у рукама држи једну од најзначајнијих хришћанских реликвија – Појас Пресвете Богородице. Према предању, Пресвета Богородица је сама саткала овај појас од… pic.twitter.com/xLC634JnZj
— Севастократор (@Sevastokrator3) June 6, 2026
Зато не прихватамо да било ко буде понижаван због своје вере, као што не бисмо прихватили ни да неко буде нападнут зато што не верује. Без обзира на то да ли човек снагу проналази у вери, науци, породици, заједници или неком другом животном ослонцу, достојанство мора бити полазна тачка сваког разговора. У том духу разумемо и мисао светог Јустина Ћелијског да је „човек најзагонетније биће у свим световима“.
Људе који стоје у редовима не треба посматрати кроз политичку или идеолошку призму. То нису „ови“ или „они“. То су наши суграђани: студенти, радници, пензионери, родитељи, млади и стари.
За све оне који имају проблем:
– са редом у коме нису,
– са феноменом који не разумеју,
– са неразумевањем патње других који траже утеху и помоћ.
Ова слика нека вам буде пред очима када булазните! https://t.co/aVpMl7sHz9— Марија Тодоровић (@Zlikiliki) June 4, 2026
У том духу одјекује и мисао патријарха Павла: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.“ Зато сусрет са другим треба да буде прилика да преиспитамо сопствену човечност.
Србија у којој желимо да живимо јесте она у којој су сви грађани једнаки; у којој се различитости доживљавају као богатство.
Зато позивамо све да се уздрже од осуда, увреда и подела.
Друштво не градимо тако што једни друге делимо на „наше“ и „њихове“, већ тако што једни у другима препознајемо човека.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Ауууу како би погрешио да сам прочитао само из „смрдљивог“ Данаса који је пола кључних делова избацио (укључујући и Патријарха Павла). На све срећу понука ме нешто да упоредим и кад оно кад тамо међутим.
Е због тога и због свих од којих се они разликују и упркос њима (и левих и десних) и када су верници и када су грађани али желе право и правду зато што су такви МЛАДИ, ИСКРЕНИ И ПАМЕТНИ
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!!!!
Није могуће порталима христијанизовати и орадостити нецрквене.
Од изјаве студената прави се шведски сто. Не једе се све и редом, него се бира.
Шта нам то говори?
Посебна вредност атеиста, агностика, римокатолика, муслимана, нема никакве везе са српским народом, српском државом, српском страдалном историјом, са Светосављем и Распетим Косовом, са ослобађањем Србије од западне и Вучићеве окупације. Али оваква посебна вредност има мистичне везе са космополитизмом, са револуционарним култом људских права, са духом релативизма, толеранције и рационализма. У темпорално-елитистичкој духовности Студентског покрета нема ничег надсветовног. Студентски покрет је од почетка хтонски, церебралан, анархичан, хуманистички секуларан, материјалистички скептичан, адолесцентски. Отуда студенти у блокади било какав ауторитет (СПЦ, српска историјска и правна свест, српска традиција, српска државност, Матица српска, српски универзитет) и било какву српску духовну заједницу схватају семестрално и дигитално.
Поклоњење и целивање појаса пресвете Богородице од стране многобројног верног народа је, само по себи, велико чудо Божје и отворен пут којим треба сложно наставити. Начин на који су се браћа и сестре, млади и стари, у миру и радости, поклонили овој светињи, указује да је тврда вера у Господа једина брана од напада оних који служе ђаволу.
Килаво, бљутаво, незачињено, млако, „политички коректно“, калкулантски, да се смањи штета. Цитати неубедљиви, коришћени без контекста. Отклон од клеветника је морао да буде много већи.
Прво.
Природни закон АКЦИЈЕ и РЕАКЦИЈЕ.
Друго.
Природни закон ИМЕНА и ПРЕЗИМЕНА.
Прво ПРВО.
„АКЦИЈА“ „људи“ и „суграђана“.
Редови „људи“ испред Храма Светог Саве на Врачару у Београду у Мајци Србији су кренули 21 маја 2026 године.
То нису „ОВИ“ или „ОНИ“. То су „НАШИ“ суграђани. ( Ваљда „грађани“ ).
„РЕАКЦИЈА“ на „АКЦИЈУ“ „људи“ и „суграђана“ „НАШИХ“ је СТИГЛА ПОСЛЕ
15 дана ПОСЛЕ ПРВОГ РЕДА од 50.000 хиљада ТИХ „људи“ и „суграђана“ „НАШИХ“.
КАСНО ДА КАСНИЈЕ НИЈЕ МОГЛО ВИШЕ ДА СЕ „ЋУТИ“ И „НЕМИ“ НА СВЕ ВРСТЕ
МАЛИГНОГ ИСПОЉАВАЊА ХИСТЕРИЧНЕ МРЖЊЕ ОД СТРАНЕ „ОНИХ“ који нису уопште наведени у ГОРЊЕМ ТЕКСТУ КО СУ ТО „ОНИ“.
Друго није друго већ НАЈ НАЈ ПРВО.
Природни закон ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА
не САДРЖИ у себи НЕПРИРОДНЕ
ЗАМЕНИЦЕ У МНОЖИНИ.
БЕЗ ИДЕНТИТЕТСКЕ.
Зато у ГОРЊЕМ ТЕКСТУ нема ни једног јединог ПУТА СПОМЕНУТОГ име :
Србин.
Србкиња.
Србчад.
Мајка Србија.
Србска Православна Црква.
Србски Православни Храм Светог Саве.
Србски Православни Берујући Народ.
Закључак.
Природни закони АКЦИЈА јасног ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА и РЕАКЦИЈА без јасног ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА на АКЦИЈУ и
када ДОЂУ МНОГО КАСНО ( прошло 15 дана ) имају СУМЊИВУ МОРАЛНУ ЕТИЧКУ ВРЕДНОСТ.
Поготово јер НЕ САДРЖЕ НИ ЈЕДНО ЈЕДИНО ЈАСНО И ГЛАСНО ИДЕНТИТЕТСКО ИМЕ И ПРЕЗИМЕ КАКО
У АКЦИЈИ ТАКО И У РЕАКЦИЈИ.
ВЕЋ.
ИСПРАНЕ БЕЗИДЕНТИТЕТСКЕ ДО БОЛА РЕЧИ КОЈЕ УВЕК ТАЧНО САКРИВАЈУ
ПРВИ ПРИРОДНИ ЗАКОН И ДРУГИ ПРИРОДНИ ЗАКОН.
У Мајци Србији.
Још од 09.05.1945 године.
Људи.
Суграђани.
Ови.
Они.
Наши.
Грађани.
Нељуди.
Човек.
Само да се НЕ ЗОВУ :
СРБИН.
СРБКИЊА.
СРБЧЕ.