Србија не памти овакве издајнике у миру какви су Александар Вучић и његови сарадници, као што не памти ни одсуство реакције народа на издају
Насловна страна таблоида „Ало!“
Морам да признам да је ово одузимање права Србима да живе и раде на својој основној земљи оставило све људе без речи, у мери да то изгледа као прећуткивање.
Све људе, сем Напредњака који крунски доказ своје издаје покушавају да представе као успех, уместо да мало за промену буду нормални, ћуте, и моле Бога да ће ово некако проћи и да ће казна за ово доћи касније а не сад одмах.
Србија не памти овакве издајнике у миру какви су Александар Вучић и његови сарадници, као што не памти ни одсуство реакције народа на издају јер не памти овај степен декаденције у јавном животу и медијима. Људи још увек нису у довољном броју чак ни упућени у то на који је начин Александар Вучић издао земљу, и у којој мери.
Мим са друштвених мрежа
То постаје један од његових адута јер објашњавање свега што је урадио у протеклих тринаест година на неки начин побуђује неверицу и људи који нису годинама чули истину и укључили мозак да мало размисле о томе, не могу ни да појме шта је он све урадио.
Такво скривање истине се може спровести само над људима који живе у свињцу, и он је успешно створио свињац у ком су сви дезоријентисани, нокаутирани вишком бесмислених информација и дезинформација, и кондиционирани да хистерично реагују на све.
Један велики део народа искрено ни не жели да поверује у чињенице о његовој издаји јер им она тешко пада и они не желе да схвате ту истину јер је поражавајућа, а они не желе да буду поражени, и радије бирају да живе у његовој лажи колико год да их она скупо кошта.
Те људе такође морамо разумети. Судбина Косова и Метохије и Срба који тамо живе временом је постала нешто до те мере апстрактна за највећи део народа да је постало сасвим могуће свесно живети у илузији о томе шта се са тим људима дешава. Људи су уморни од пораза и понижења, издаје и подваљивања, тако да онда бирају да поверују у лажи највећег издајника ког су ови простори икада срели, без рата.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Димитрија Војнова)
Categories: Гостинска соба
Година 2012-2026. у Србији аљекизам подржавају једино људождери.
Или Аљек или људи, треће није дато.
Све је тачно онако као што је аутор написао. Само не разумем зашто наглашава „без рата“, јер се ради о највећем издајнику и кад се рачуна било који рат на нашим просторима. За име Божије, архетипски издајник Вук Бранковић је малтене светац у поређењу са овим неописивим ужасом.
Било би људски, било би хришћански а вала било би и крајње време да Црква подигне глас против (свеобухватног) безакоња вапијућег на небо! И уопште не говорим о томе колико је то „реално“ или не. Није било „реално“ ни подићи глас против „распни Га, распни“! Али, за чије бабе здравље су се онда монашили, одрицали од света… Ако ће и камење да виче а они да ћуте. Мора постојати нека тачка у човеку, ако је имало човек, на коју неће нипошто хтети да пристане. Шта то могу да одузму монаху? Жену, децу? Комфор? Престиж? Зар није монах, зар није умро за свет пред Богом, зар није дао страшне завете пред самим страшним Господом Богом Сведржитељем? Шта му то могу људи и људски прогон и људска срамота? Зар није сто пута тежа рука Божија, ако се устежу због страха од људи?
Шта треба да уради „председник“ да би коначно дигли глас? Да призна Косово (а што ради већ 13 година на сваки могући начин) + да отворено продаје муницију Украјини (од почетка рата, а у Русију по помоћ против „обојене револуције“) + да уведе Србију у Нато (ако већ није, испод жита) + да затрује реке и изворе (ако већ није, испод жита)+ да легализује геј бракове (ако већ није, испод жита)+ да легализује еутаназију + да легализује дрогу + да легализује проституцију + да легализује зоофилију + да легализује некрофилију… шта то још треба да уради??? Који је доњи праг толеранције да би Црква ПОСВЕДОЧИЛА да су у питању дела непоменикова, па ма како се подизвођач радова звао?
Ако не постоји никакав доњи праг на коме почиње СВЕДОЧЕЊЕ истине, ко смо онда и шта смо онда уопште?
Колико смо пута последњих деценија, од званичних медија до сопственог окружења, чули: „Коначно решење питања Косова“?
Па ако је већ коначно његово решење у питању, онда рецимо сви: „Добро нам дошао АВ-у!“
Ето, АВ нам је коначно решио Косово!
Нама Србима је од Бога дато да се боримо.
Ако се не боримо – нестајемо!
У прилог томе погледајте у линку испод два лица Србије (управо на тему вечите борбе, на снимку од 05:27):
С једне стране, владика Артемије – симбол вечите борбе, пркоса и непоклека, али и живота Србије.
С друге стране, водитељка – симбол тренутног живљења и одумирања Србије.
Али Бог увек даје шансу. Зато:
Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!
Неколико читалаца је овде поменуло недостатак стратегије за Косово и Метохију. Желео бих да подсетим да је овде раније био изнесен Предлог реинтеграције Косова и Метохије у правни систем Републике Србије. Он је привукао пажњу неких кругова и стигао је неформални позив да се он презентује. Ја сам о томе тада написао следеће (у следећем коментару је сам Предлог):
Чини се да се ствари убрзавају и да се траже нови начини да се оне помере са мртве тачке. Преко неформалних канала сам обавештен да постоји ‘заинтересованост’ (цитат!) за ‘размену мишљења’ у вези са Предлогом суштинске аутономије Шћипетара у Србији. Предлаже се да две стране сачињавају по три члана, с тим што би страна предлагач била заступљена на ‘високом нивоу’. Жели се чути аутентичан српски глас који није ‘affiliated’ са политичким партијама, нити са НВО, а такође да не буде из круга универзитетских професора или предлагача досадашњих декларација. Разговор би био неформалан али озбиљан и ‘транспарентан’, тј. обављен на јавном месту (имам утисак у неком ресторану). После би се могла дати једноминутна изјава о утисцима али не на ‘мејнстрим’ већ на неком алтернативном медију. Молио бих СтСт да у свом првом јутарњем, викенд издању пренесе наш одговор:
To whom it may concern,
I would like to acknowledge receipt of your message and thank you for the invitation.
I would also like to introduce two additional members of our team who can provide further background details on our proposition: Mr Mark Eugenikos (BEng and Serbian identity evangelist) and Mr/Ms Disanje na trsku (details to be confirmed), subject to their consent. Should any of the aforementioned individuals be unavailable to attend, I propose, as a backup team member, Mr Nikolic from Valjevo (church restaurateur).
Considering the high level of your representation, I can provide guarantees and arrange the necessary security clearances for all our members. You may propose a suitable venue for the meeting and proceed with the booking without waiting for our confirmation. We have no specific dietary requirements. Alcohol—yes (preferably local and traditional), but only after the conclusion of the plenary session and provided the meeting ends on a positive note. Mr Nikolic may also join us for this informal gathering afterwards.
If appropriate, we could also invite Mr Beckovic, who proclaimed the Declaration of Essential Autonomy, and/or Mr Djurkovic (a family values advocate), who is fluent in English, to join us for a post-meeting informal discussion.
The meeting will be unrecorded; however, notes may be taken, and one-minute statements could be issued the following morning. I suggest these be presented as “Inserts,” moderated by Mr Dejan Lucic.
Thank you for your initiative, albeit slightly overdue. I am confident that this meeting will be productive and beneficial for all stakeholders. It will provide you with a deeper understanding of the Serbian perspective, beyond what can be gained solely from official Serbian authorities, diplomatic channels, the Serbian Embassy in Washington, and other sources that may have limited credibility.
We look forward to your response and hope to arrange this meeting in the very near future.
Kind Regards,
Honorius, Archbishop of Illyria,
Salona, Year 7531
У прилогу је концизан Предлог суштинске аутономије Шиптара у Србији (постоји и енглеска верзија). У следећем коментару ће бити приказано каква је била судбина горе поменутог позива за презентацију овог Предлога.
Садржај концизног Предлогa суштинске аутономије Шиптара у Србији се може сагледати из следећих ставки:
1> Повраћај земљишта, конфисковане и од стране узурпатора отете имовине, почев од 1941. до сада, свим појединцима и Српској православној цркви.
2> Укида се комунистичка косовско-метохијска аутономна покрајина и формира Заједница шиптарских општина (границе општинa утврдити договором узимајући у обзир кретање становништва у периоду 1945-2022).
3> Одбрана, спољни послови и гранична служба би били у искључивој надлежности државе Србије.
4> Заједница шиптарских општина би имала свој парламент, владу и посебан економски систем.
5> У надлежности ЗШО би били здравство, школство, култура и медији на том подручју.
6> Срби и Албанци би били слободни да живе где желе, у ЗШО или изван ње.
7> Шиптари изван ЗШО би плаћали порезе и комуналне дажбине као и остали грађани Србије. Имали би избор да не плаћају допринос на школство и здравство (могли би да га плаћају ЗШОу ако желе) али би онда морали да комерцијално плаћају здравствене услуге и школство (нпр. студирање) изван ЗШОа.
8> Експлоатација угља, минерала и енергетика би били корпоратизовани и регистровани у држави Србији.
9> Албанци запослени у тим корпорацијама би порез на приход, доприносе за школство, здравство и (обавезно) пензионо плаћали по избору, ЗШОу или држави Србији, и на бази тог избора стицали одређена права (нпр пензије, школовање и лечење).
10> Албанци не би били обавезни да служе војску нити да издвајају допринос за њу. У ЗШО би имали своју полицију и судство све до врховне инстанце која би била у држави Србији. Сви Срби мушкарци би били обавезни да служе војску (борбену обуку) 3 месеца бесплатно а појединци после тога (укључујући и жене у не-борбеним јединицама) под плаћеним уговором.
11> ЗШО би била регулисана српским уставом а могла би да има сличан акт само за своју територију и своје симболе.
12> ЗШО би организовала своју универзитетску наставу а Шиптари из ЗШО би могли да студирају на српским универзитетима као нерезиденти под комерцијалним условима.
13> ЗШО би убирала порезе од бизниса на својој територији, била власник и одржавала локалну инфраструктуру (путеви, водовод, пренос енергије, школе, болнице) на том подручју.
14> Производња струје би била корпоратизована а малопродајна цена иста за све у Србији, укључујући и ЗШО. ЗШО би убирала порез на промет струје и телекомуникација на свом подручју. Профит државних корпорација у бившој покрајини КиМ би био наменски усмерен за војску и врхунска истраживања у којима би могли и Шиптари да партиципирају.
15> ЗШО би могла да пренесе неке надлежности на централну владу под комерцијалним условима (нпр. део универзитетске наставе, развој енергетике и стратешку инфраструктуру) при чему би ти сегменти имали исти положај као и у остатку Србије.
16> Роба произведена у Србији (укључујући и ЗШО) би се слободно продавала на целој њеној територији.
17> ЗШО и фирме регистроване у њој би могли да самостално послују са иностранством и узимају комерцијалне кредите у домену својих овлашћења и кредитних могућности.
18> ЗШО би могла самостално да организује своју Параду Поноса (‘Шипрајд’) чак и после забране њеног одржавања у остатку Србије.
19> Шиптари који су 100% у пореском систему Србије имају право гласа на изборима и могу бити бирани у све изборне позиције у Србији. Шиптари у ЗШО имају само право гласа и бирања на изборима за органе ЗШО.
Овај Предлог се може допунити ставкама које било која страна може да предложи и да се они заједнички усагласе. Надам се да ће се овај Предлог са највећом озбиљношћу проучити, пошто досадашњи приступ није дао никакве позитивне резултате.
После читања Предлога какву слику можемо да имамо о тој суштинској аутономији? Мислим да она уопште није драматична и не би требало да изазива икакве колизије. Прилагођена је обичном народу са намером да им пружи могућност избора и да, са минимумом бирократије, на најоптималнији начин задовољава њихове интересе. ЗШО би била дефинисана на одређеној територији која неће бити и нема потребе да буде компактна. Састојала би се од делова постојећих општина и не би имала видљиве границе са остатком Србије.
Финансирала би школе и болнице на свом подручју из својих сопствених прихода. Одржавање инфраструктуре би обављале фирме независно где су регистроване и биле би плаћене за то. Нпр. поправку путева или одржавање електромреже у ЗШО би могла изводити фирма која понуди најбоље услове независно где је регистрована. Споља би то било невидљиво а једина разлика би био посебан рачун где би били уплаћивани приходи ЗШОа у виду локалних пореза на приходе и промет робе и услуга, локалних царинских прихода од увоза робе и опреме као и Шиптара изван ЗШО, aко буду желели да њима уплаћују доприносe за школство, здравство и пензионо.
ЗШО би такође финансирао своју мрежу факултета, полицију, судство и своју управу, бринуо за локалне пензије, тако да нико не би могао да прелива њихова средства а они сами би морали да балансирају сопствени буџет и издржавају се од свог рада.
Имали би додатну предност што не би морали да издвајају за војску, што се компензује профитом (ако га има) од државних корпорација бившег КиМа, који директно иду за војску. Део новца би могао ићи за врхунска истраживања (нпр. медицина, технологија) где би на пројектима и квалификовани Шиптари (и сви други, укључујући и странце) могли учествовати. Остатак новца потребног за војску држава Србија би ‘докусурила’ из свог буџета. Такође, ако би те корпорације пословале са губитком, њих би покривао само буџет Републике Србије.
У једном будућем коментару ћу написати када и под којим условима можемо очекивати да ова суштинска аутономија почиње да се остварује и да се са Шиптарима заиста равноправно преговара.