Кога позива студент? Кратковиде професоре, слепе родитеље, ученике научене неморалности, хипокризији, недостојности? Или оне који су нас, уз помоћ прећуткивања народа, издали?
Јован Зафировић (Извор: Снимак екрана/ТВ Храм)
Пре скоро две године, написао сам текст где критикујем срамно ћутање на причу о интеграцији просвете. Два дана након објаве истог, на дан Универзитета, са свечаности осута је паљба да ми који говоримо о опасностима по Универзитет јесмо страни плаћеници. Да јесмо, не би ми, вероватно, била дијагностикована трострука дискус хернија настала због природе посла којим се, пре, али и током читавог студирања бавим како бих завршио студије, већ би ми једини посао био трабуњање по друштвеним мрежама, блебетање о некаквим правима, а у опису мог профила, стајало председник невладине организације или тако нешто.
Нисмо ми страни плаћеници, већ сте ви унутрашњи непријатељи.
Данас, када је све већ јасно шта ће се десити, опет ћуте телетабиси из Српске листе, који су били изричити у изјавама да до интеграције неће доћи. Данас, када је група студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организовала протестни скуп, појавило се нешто више од 40 људи. Где су студенти, где су професори, где су грађани?
Извор: ФБ страница Јована Зафировића
Димитрије Ракочевић, студент Филозофског факултета, рекао је: „Устаните, угрожен је наш Универзитет, није више реч ко је на којој страни, ради се о нашем опстанку.“
Кога позива студент? Ко да устане?
Онај професор што је дошао у кафану преко пута школе у Ранилугу да зове ученике да се врате на наставу? Нећемо, профо, није легла уплата! Одговорили су. Биће у току дана, рекао им је, а они су га оладили речима да ће се вратити на час када им буду дали паре. Није вам јасно о чему је реч?
Тишина која боли: Србима на Косову и Метохији долазе још тежи дани
Просто, деце на Косову је све мање, те професори месечно издвајају новац за ученике како би их платили да им долазе на часове, односно уписали школе у којима предају. Не, не воле их баш толико да им плаћају да им преносе знање, већ их плаћају да би имали посао, јер, ако нема ученика, нема ни посла. Износ који професори дају ученицима, по сведочењу ученика који не желе јавно да говоре, разликује се од школе до школе. Плус, свако од ученика, приликом уписа, бира хоће да му школа (професори) купе мобилни телефон, бицикл, скутер.
Ко да устане?
Директор једне од тих школа који је звао ученика да дође и подигне диплому, а он је одбио речима да му је донесе кући, цитирам: „Ти си ме натерао да упишем школу, ти ми диплому и донеси.“
Бранка Петковић: Потези приштинских власти угрожавају живот Срба, наша држава ћути
Ко да устане?
Министар који говори о скраћивању школског часа на 30 минута, док их на Косову укидају.
Ко да устане?
Колеге му из Новог Сада које су изгласале забрану употребе заставе „Нема предаје“?
Ко да устане?
Захарова: Приштина убрзано чисти Косово и Метохију од српског народа
Очекујемо ли да устану они из моје приче са једном девојком: У читаоници студентског дома у Косовској Митровици није било никог сем те студенткиње и мене. Мало смо читали, мало размењивали мишљења на различите теме. Зашто си уписала гимназију, упитао сам је. Нисам хтела да упишем гимназију, али сам морала, одговорила је. Морала? Зашто? Био је услов, ако сестра и ја упишемо гимназију, тетка ће добити посао. Што си прихватила, осуђивачки сам јој одбрусио. Шта сам могла да радим кад ме је цела фамилија притискала?!
Све је накарадно, изопачено, извитоперено, ишчашено.
Кога позива студент?
Кратковиде професоре, слепе родитеље, ученике научене неморалности, хипокризији, недостојности? Или оне који су нас све заједно, уз помоћ прећуткивања народа, издали?
СНВ КиМ, „Отаџбина“, СНФ: Речито ћутање Александра Вучића пред намером Куртија да под своју команду стави једине преостале српске институције на КиМ https://t.co/sjnZTSOzIs pic.twitter.com/VJw8e7ECFj
— НСПМ online (@NSPM) January 24, 2026
Позива све, али их неће дозвати.
Неће.
Зато што су сви оглувели од личних интереса, зато ће уместо нашег опстанка, остати срамота.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Јована Зафировића)
Categories: Гостинска соба
Е мој Зафировићу, није тако само на Космету, већ у читавој Србији. Нестајемо.
Слажем се са Милојем: нестајемо!
Наша стварност. Тужна, страшна и очајна.
Да се разумемо: до 2000.-те постојала је нека нада. Били смо изложени ураганском геноцидном истребљењу нашег народа од стране колективног Запада, али и не мање злочиначком ћутању целог Истока и Југа.
(Такви злочини се поновљају непрекидно. Најдрастичнији скорашњи је геноцид над Палестинцима, о којем остатак света ћути као заливен, призивајући тако, као и крајем 30.-тих година прошлога века, поново неког новог Хитлера, да ли у лику Нетанјахуа или Трампа, свеједно).
Надали смо се да од онога зла не може бити горе и да мора доћи боље сутра.
Од 2000.-те за нас постоји само: „оставите сваку наду ви који улазите“.
Комунизам је српском народу сломио и кичму и дух, империјални Запад нас је докрајчио. Онда су нас оставили да сами уништимо морал. На власт су нам инсталирали марионетске, подрепашке гарнитуре које нас од народа неповратно претварају у бесловесну марву, простачку аморфну масу без срама и стида.
Слика коју нам је представио Зафировић је садашња слика целе Србије!
Најжешћи удар са најтрагичнијим последицама извршен је на оне институције које сваки народ вуку (или гурају) напред: на просвету и научну заједницу. Да би то било могуће, било је неопходно морал срозати на само дно дна. Обесмислити све што је вредно, све што припада традицији, вери, духу српскога народа. У ту сврху, у исти јарам упрегнути су најјачи „играчи“, „тешкаши“, попут најдебљих волова, бизона, теглећих коња или слонова. Тако је власт сазидала непробојну тврђаву око себе.
СНС клика на власти је само наставила „брже, јаче, боље“ започето разарање српског бића и промену свести народу, оно што су ДОС-овске перјанице започеле 2000.-те, да би се подрепашки улизали западњачким моћницима и обезбедили своју незаситу телесину жељну власти и богатства. То раде крајње неваспитано, примитивно и сирово, а последице су стравичне, управо онакве као их описује Зафировић. Они раније су бар имали неке отмености. Ови су, листом до последњега, сви тешке примитивне сировине. Убише се бусајући се у прса не би ли показали народу како су они једини заштитници српског националног бића и интереса, а иза кулиса раде све супротно, обезбеђени убитачним, најпрљавијим пропагандним оружјем у власништву најпрљавијих саможивих примитиваца и бараба.
Нажалост, овога зла само нас неко велико страдање може спасити. Овакво стање неизбежно нас води у нестанак. Не треба нам страни непријатељ, као раније. Српске земље и крајеви опет ће запустети, као што се неколико пута дешавало од кад су нас Турци покорили. Али ни Турци нису успели да нам дух овако униште као ова пошаст, доказ је да смо после скоро 500 година васкрснули. У српском народу се накотило безброј хијена, вукодлака и вампира и сви су као бесни пси кидисали на све што је вредно, све што је нормално, општеприхваћено, традиционално, племенито, српско…
Било је и горих периода у србској историји. Али не много. Највећа несрећа је што се зло увукло у нас. И у народ, али и у појединце. Постали смо зли. И болесни. Дух нам је болестан. Једини спас видим у некој катастрофи, ако дође споља и изненада. Па да се жабе престану кувати. Да се добро опрже и да искоче из казана. Па, ко преостане, можда се дозове памети.
У много наврата сам се освједочио, да су дјеца честитих родитеља налегла на руду. Родитеље сматрају будалама, а биологија ће учинити своје.
Накупило се пуно трулежи. А на труловини се не може градити кућуа. Једина утјеха је што трулеж мора струнути. А преостали ће створити имунитет. Само је питање, колико ће нас преостати. И да ли ћемо се расути.