Османска империја, која се из сопствених средстава одржавала скоро 600 година, урушила се 20 година пошто се почела задуживати и правити дефицит
Фото: Блог Алекса Крајнера
(Блог Алекса Крајнера, 24. 10. 2025)
У извјештају од сриједе насловљеном „Француској се спрема савршена олуја“ разматрали смо фискално стање у Француској, које се може описати само као катастрофално: однос дуга и БДП 113%, дефицит буџета 6% и удио државе у БДП-у од 57% само су неки од бројева. Али невоља је, како сам истакао, што је са становишта свакодневног живота то постало нова „нормалност“, и пошто не опажамо ништа катаклизмично од данас до сутра, гласови који тврде да дугови нису битни, и да ни дефицити нису битни, добијају на вјеродостојности.
Нова економија: Србија ММФ-у обећала поскупљење гаса и струје од 30 одсто?
Природно, ти гласови долазе из класе експерата, јер се мора бити велемајстор жаргона да би се уопште смислила аргументација којом се нешто очигледно неодрживо представља као одрживо. Ради сагледавања тежине садашње кризе Западног модела неопходно је схватити да ће у пуноти времена она достићи своје пуно дејство и да то не можемо избјећи. Како је неко рекао, кад авион пада, људи не страдају од падања, већ од тренутка кад падање дође до изненадног краја.
Закључно поглавље књиге Џона Перкинса „Tајнa историјa америчке империје…“
Једна од нашироко проучаваних криза био је слом њемачке Вајмарске републике. Али друга, на извјестан начин рјечитија, био је слом Отоманске империје, која је на свом врхунцу била највећа империја на свијету, већа и од Римске. Разлог је што је Отоманска империја имала континуитет од више од пет вијекова, током којих се није задуживала у иностранству, није имала дефицит буџета и није покривала трошкове администрације порезима. Могли бисмо рећи да је та империја живјела од својих средстава.
Али, 24. августа 1854. то се промијенило: на тај дан Османлије су узели свој први зајам од Лондон Ситија. То је било први пут у историји Отоманске империје да се задужила у иностранству. Разлог је био финансирање Кримског рата. Наиме, охрабрени од стране Француза и Енглеза (какво изненађење!), Османлије су формално објавили рат Русији 4. октобра 1853. Узимање зајма од пријатељских банкарских институција Лондона – свог пријатеља и савезника – није дјеловало као лоша замисао. Добију ли рат, лако ће отплатити зајам и камате.
Временом се показало да су услови зајма били изнуђивачки – високе камате, строги рокови отплате и различити скривени намети. Иако су били на побједничкој страни, Османлије се финансијски никад више нису опоравили. Ради опслуживања дуга морали су узимати нове зајмове 1858, 1860, 1862, 1863, 1865, и онда сваке године између 1866. и 1874. Сваки зајам требало је да буде посљедњи, али је сваки закопавао империју све дубље.
До 1875. укупан спољни дуг империје био је скоро десет пута већи од укупних годишњих пореских прихода: трезор Османлија прикупљао је око 22 милиона фунти од пореза, а дуговао 214,5 милиона фунти страним кредиторима (у данашњем новцу око 25 милијарди америчких долара). Око двије трећине свих пореских прихода отпадало је на опслуживање дуга, што је присиљавало Османлије да улазе у нове дугове ради опслуживања старих. И како је на опслуживање дугова отпадала већина буџета, то су економија, инфраструктура, чак и војска слабиле и западале у стање које се више није могло поправљати.
Династија Ротшилд: Угледни банкари или финансијери ратова и обојених револуција?
Најзад, 6. октобра 1875. Османлије нису имали избора до да прогласе стечај, званично обустављајући плаћање спољног дуга. Њихова империја је, пак, дотле толико ослабила да је постала вазал западних финансијера, који су преузели потпуну контролу над њиховим финансијама преко Управе за османски јавни дуг, тијела основаног 1881. под управом Енглеза, Француза, Нијемаца, Италијана, Холанђана и Аустријанаца ради прикупљања пореза и њиховог усмјеравања право у руке европских финансијера Османлија.
Од првог иностраног зајма 1854. до стечаја Османске империје 1875. прошло је свега 20 година. Током тог времена постепено се градила „нова нормалност“ и можда је дјеловало да је економска малаксалост под контролом, чак и одржива. Тај процес је, међутим, поткопао саме темеље империје, која се потпуно распала послије Првог свјетског рата (Султанат је званично укинут 1922).
Алекс Крајнер: Јесу ли Русија и Иран предајом Сирије поставили велику замку Империји
Ова епизода показује да дугови и дефицити јесу важни узму ли се у обзир дужи историјски циклуси. Једна од најмоћнијих империја на свијету која је била кадра да одржава саму себе скоро 600 година почела се урушавати оног тренутка кад се почела задуживати и правити дефицит.
Оно што зовемо Западном империјом не постоји толико дуго. Може се рећи да континуитет финансирања задуживањем и вјечних ратова почиње од Бечког конгреса 1815. У пуноти времена, чак ће и лицемјерни Запад неминовно схватити да дугови и дефицит јесу битни и да је, упркос тој новој нормалности, његов слом математичка неминовност.
С енглеског посрбило и опремило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Тко је Алекс Крајнер ?
Кратко.
Године 1996 напушта Католичку Крватску
Домољубну Бојну.
Постаје „грађанин“ Монте Карла отварајући
предузеће чија је делатност „продавање производа причам ти причу“.
Закључак.
Избором места живљења давне 1996 године, бављења послом који се некада звао „баба гатара“ и плаћања 1% пореза за наплаћено гледање у „стаклену куглу“ у виду што већег „кликовања“ бивши домољуб а већ одавно еврољуб/фунтољуб и доларољуб је заборавио да саопшти једну малу готово „безначајну’ чињеницу а то је да све три „валуте“ се „штампају“ у лудачким износима од 2008 године и да се
„они“ не задужују у „иноземству“ к’о Османлије балије већ напротив да „своје“ дугове „продају“ онима који још увек хоће да их „купе у иноземству“.
Многи неће.
Зато се купује злато.
Математика неминовност.
Ништа ново још од времена када је
Католичка Инквизиција Открила Америку.
Ништа ново ни данас.
Протестантска Инквизиција наставља да
Открива Америку.
Једно је сигурно а то је да „нама“ Алекс Крајнер неће ОТКРИТИ када и где ће он
поново „дати петама вјетра“ кад „загусти“.
Са енглеско-крватског посрбио.
Опрем добро.
Зашто је нпр. једна империја, односно њена властела, уопште дозволила себи да се задужује код приватних банака-банкара када је сваки суверени император, цар, краљ, могао комотно сам издавати новац. Тај неки Суверен је у давној прошлости, најчешће, поседовао све и имао сву власт у свом царству. Како се није сетио, ако му већ треба новац, да оснује сопствену ковачницу новца, него ће ето узимати новац, ево, конкретно у случају Отоманске империје, од Лондон Ситија за који се верује да је у приватном власништву јеврејске банкарске династије Ротшилд који су се пре тога презивали Бауер, а пре тога ко зна како… Чему вањске посудбе, поготово ако се узме у обзир да је Суврен поседовао руднике злата и сребра и радну снагу која је радила на ископу тих најцењенијих метала који су се најчешће користили као новац или представљали основу за издавање новца? Да ли су банкари били толико лукави или су једноставно неке генерације Суверена биле толико наивне да дозволе себи превару од стране банкара или је пак комбинација ових и још неких фактора омогућила стварање једне од највећих превара којој је подлегло човечанство, преваре зване банкарски систем. Ако се вратимо на 1854. годину када су наивне Османлије узеле свој први инострани зајам, морали би имати у виду да су се претходно у Енглеској одиграли грађански ратови који су за последицу имали шта: „Као последица ратова Енглеска је постала РЕПУБЛИКА, односно ‘диктатура’ на челу с Оливером Кромвелом. Иако је кромвеловски режим нестао недуго након његове смрти те се Чарлс ИИ вратио на престо, рат је као трајну последицу оставио напуштање концепта о божанском праву краљева, па су сви будући енглески краљеви били присиљени да владају уз благослов законодавне власти уз сагласност парламента. Зато се сматра да је управо енглески грађански рат заслужан за стварање модерне ДЕМОКРАТИЈЕ на Британском острву, односно концепта либералне демократије у данашњем западном свету“ (Цитат Википедија). Да ли је либерална демократија (фасада за плутократију-владавину новца) настала случајно или је у питању пажљиво осмишљен и спроведен у дело вишевековни план свргавања Суверених владара, како би се иза кулиса владало народима постављајући им (банкарске) марионете за „вође“? Ко стоји иза Велике „Француске“ револуције и „Руске“ револуције? Јесу ли народи тим револуцијама ослобођени (како нас учи фалсификована историја) или су тек тада пали у ропство сили коју не перцепирају, а која се огледа у ропству богу Мамону и његовом обожавању, уз напомену да нас Писмо учи, по Исусовим речима, да не можемо служити истовремено Богу и Мамону-новцу и материјалном богатству. Наивне тзв. Гоје, међусобно се сукобљавајући и тражећи победу, било једне, било друге од зараћених страна, нису увидели да увек добија трећа, за њих невидљива страна… и тако смо догурали довде, да тзв. државе и њихови слепи народи грцају у дуговима, а да ни сами не знају тачно и конкретно коме, где разно разни „експерти“ причају о односу тзв. БДП и јавног дуга, што је у суштини игра бројева и највећа превара којој је човечанство подлегло. Још само да се бројеви у виду новчаница и кованица конвертују у дигиталу, са жигосањем људске „стоке“ и превара ће бити потпуна. Шта је, дакле, човечанство добило нпр. Првим светским ратом И званично нестајање великх империја са успоном банкара, где су тзв. централне силе и силе антанте (малим словима) само конструкти за дириговано управљање историјским процесом и мењање света по укусу оних који су финансирали обе зараћене стране блока и чијим кредитима се вршила обнова ратом разрушених квази држава и царстава. Слична ситуација је била и при изазивању и вођењу Другог светског рата, где су стварни победници опет били најбогатији банкари света, власници штампарија новца. Приметићете да данас ни један политичар или „лидер“ не потеже питање банкарског система и емисије кредитног новца, док су му, за време глумачких медијских наступа, уста пуна патриотизма, „националних“ интереса, „националне историје“, „добробити“ народа… Зашто? Шта мислите за кога раде политичари? Ко је народима уместо Суверена инсталирао „председнике“, „премијере“, тзв. министре… (парламент, сенат, сабор, Думу…) које, иронично, народ „бира“ на „изборима“? Нису ли бољшевизам, комунизам, фашизам, нацизам… сервирани народима из исте кухиње?
Једно је што је Крајнер ратовао против Срба у „оно време“.
Друго (много важније) је то што је претходна чињеница уредно избрисана из свих онлајн референци на његово име. Буквално из свих – а то није тривијална операција. Такво прање биографије захтева озбиљну координацију великог броја чинилаца за које се верује да су међусобно неповезани.
Навдено га чини (још једним) идеалним производом за српско тржиште…
Текст нисам ни прочитао. Потпуно је неважно шта тамо пише.
@ Пажљиви посматрач
Чудно је ако већ пажљиво „посматрате“, макар и о свом руху и круху, да нисте посматрањем приметили да смо ми у првом прилогу А. Крајнера у његовој биографији написали да је 1995. био у хрватској војсци:
ПС. Нема тог медија који би вам пустио коментар кад напишете „текст нисам прочитао“.
…па је стога држава све више западала у тешке финансиске невоље. Државни дефицит растао је из године у годину. Тако су државни приходи 1564. године износили 183.000.000 акчи, а расходи 189. 600.000 акчи, док су 1591. године приходи износили 293.400.000, а расходи 363.400.000 акчи. Године 1596. те су цифре нарасле на 300.000.000 према 900.000.000 расхода. Таква несразмера између државних прихода и расхода довела је до тога да је државни дефицит трипут превазилазио доходак царства.
У жељи да изађе из финансиске кризе влада је све чешће прибегавала давању државних добара (земаља) и прихода на дугорочни закуп. То је водило растројству и разарању државних добара и царских хасова, а није могло спасти државу од финансиских криза, јер је држава, добивши закупну суму у време финансиске невоље, том сумом могла да отклони коју тренутну недаћу и да оствари неки привремени план, а фактички се на тај начин лишавала трајних прихода са својих поседа, који су сада одлазили закупцу. Зато се та мера могла показати корисном само привремено, а у суштини водила је погоршању економског и финансиског положаја државе. Такве мере убрзале су продирање трговачко-зеленашког капитала у турску економију. Док се раније новац сливао у државну благајну и био знатна полуга снаге централне власти, сада се он деконцентрише, одлази у руке трговаца и зеленаша, којима се и држава у својим финансиским незгодама све чешће обраћа. Ово продирање трговачког и зеленашког капитала појачало је кризу државе и убрзало све промене које је она изазвала. Главни носилац трговачко-зеленашког капитала у Турској били су фанариоти и Јевреји, а главна последица тога процеса била је економско слабљење турског феудалног система и цветање корупције у бирократском апарату од врхова до последњих државних органа.
Корупција и подмићивање постали су општа мана државног живота. Завладао је режим мита и поклона, без којих се није могао свршити никакав посао. У вези са тим развио се режим продаје свих положаја и достојанстава, која су се под видом великих поклона морала откупити од султана или другог надлежног органа.
Пре пар месеци био је гост и на неком српском подкасту, КРАИНЕР НЕ КРИЈЕ СВОЈУ ПРОШЛОСТ, увек каже мајка из Бгд отац из Сиска, живео у Ријеци, био у ХВ до 1995, био у Израелу, живи у Монаку, обилази своје у Ријеци….последње 2 године понавља колико је све у рукама лондон ситија, како и колико лондон сити и ми6 држе свет у шаци, да мислите о ономе шта прича и да слушате непријатеље, ако вам је тако лакше, чули би да већ неколико месеци тврди да Енглези уговором са БиХ спремају други фронт Русима и Србима, нпр. да нво из бгд мешетаре по Босни, из Хрватске по Београду…он је успео да сагледа ширу слику, мораћемо и ми…опрез и страх од усташије нису оправдање за пропаст од енглеза…п.с. мало више размишљања и деловања на сопственом освешћивању и приоритетима, или ћемо као и хрвати у Славонији, гледати непалце и сличне у Војводини и Шумадији
Dobar članak, koji ukazuje da je opasno slabom / dekadentnom društvu / državi da se zadužuje. Ali, nisu banke uništile Tursku, kad su počeli da se zadužuju, u realnim okolnostima nisu više bili imperija.
Banke mogu biti i korisne, kad kreditom kupiš stan i otplatiš ga pre penzije. Ili, kad neko ima neku poslovnu ideju, pa sa pozajmljenim novcem napravi preduzeće, vrati dug i još zaradi…
Znate, nije pogrebno preduzeće krivo za smrt sahranjenih
Чланак је тешка полуистина. Нити је Отоманска империја била „највећа на свету“ нити већа од римске. Највећа је била монголска у време Оготаја и Батуа. Даље, све и да натегнемо тих шесто година на од почетка 14 до краја 19, то и даље не може да обухвати период империје који је био краћи бар за сто година а труљење Османлија почиње поразима код Лепанта и другим Бечким ратом, а убрзава се у 18 веку. Најзад, све и да су дати економски подаци тачни, тешко да би и мања држава пропала за само 20 година. Наравно, стоји поента да није добро живети од дугова. То је онај део који је тачан..
Ево нам га опет Алекс Крајнер да нам још једаред одржи „мудро слово“ а све посредством просрпског „поретка ствари“.
Наследник „највећег“ живућег филозофа данашњице Славоја Жижека.
За разлику од Жижека он има једну „велику предност“, учесник је удруженог злочиначког подухвата под шифром „олуја“.
Ова „горостасна величина“ узела је пушку у руке да се обрачуна са потомцима оних који су божијим промислом претекли после Јасеновца, Јадовна, Пага и свих небројених места покоља током НХД у другом светском рату.
А ви мучено Србље падните ничице пред оваквом „величином“ све ударајући челом о под.
Ево једног од многих „подвига“ који је извела војска којој је припадао и аутор горњег чланка.
https://m.youtube.com/watch?v=yBHG2UY603A&pp=ygUkWmxvxI1pbmkgaHJ2YXRza2Ugdm9qc2tlIG5hZCBTcmJpbWEg