Број стечених хемофилија је увек био 1-2 на милион становника, па се дешавало да у ширем региону Стокхолма видимо једну или чак ниједну годишње. Онда у марту 2022. смо одједном истовремено имали 4 пацијента

Јован Антовић (Фото: Лична архива)

На наговор и позив – а непосредним поводом због једног објављеног приказа случаја у Британском медицинском журналу, а и са жељом да се вратим из сфере политике ономе што ипак више знам, а то је медицина па макар и опет о ковиду и вакцинама – прилажем овај текст.

На (моју) велику жалост испоставља се да се данас остварује оно што смо неки од нас причали 2021, 2022, и 2023:

Јован Антовић: Ковид-19 или Три године „непажње према чињеницама“

Ја нисам желео – и још увек као лекар не желим – да верујем да ће се остварити прогноза покојног доктора Зеленка да ће 3-5 година (ми смо тек у четвртој) од почетка вакцинација 30-50% вакцинисаних имати озбиљне и фаталне компликације.

Нажалост, делују застрашујуће свакодневни извештаји о изненадним напрасним смртима познатих, спортиста, селебритија или галопирајућих канцера (1-3 месеца између дијагнозе и фаталног исхода), пораста необичних и раније јако ретких тешких неуролошких обољења (а колико људи тек виђају у свом окружењу далеко од јавности и средстава јавног дез-информисања) те никад мање рођених беба у већини земаља западног света (погледајте пад 2020-2023. у ЕУ):

(Извор)

Чак и поред најбоље жеље да не ширим панику и плашим људе јер као што сам говорио у ковиду – страх је велики фактор ризика за све па им не треба дозволити да њиме манипулишу (а српска младост и огроман број Срба и грађана Србије ових дана показују да су се страха ослободили и што неко рече да је страх променио страну).

Такође, овогодишња сезона грипа у Шведској је била толико тешка за младе да је 5 пута (25% уместо 5%) више пацијената на екстракорпоралној вештачкој оксигенацији било међу младима:

https://www.dagensmedicin.se/specialistomraden/infektion/ovanlig-manga-unga-behover-ecmo-vard/

Наравно, нико – барем јавно – не жели да макар покуша да испита узрочно-последичну везу између ковид вакцина и свега овога. Стидљиво се појављују радови, али и они најчешће у мање познатим медицинском часописима и мање познатих аутора – са изузетком групе око професора Питера Меккале, једног од најцитиранијих професора у свету медицине али који такође има више него озбиљне проблеме са објављивањем, радови му се забрањују, добијају негативне рецензије или повлаче и након објављивања.

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38441161/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38274635/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34601006/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/36788995/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37927346/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/38721172/

Добро документоване студије о повећању смртности објављују се у мало познатим и мало читаним часописима:

https://f1000research.com/articles/13-886

Када се нешто и објави обично је то у виду приказа случаја али и то у мало познатим часописима.

https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9861188/

Управо зато је интересантно да је престижни медицински часопис „главног тока“ Британски медицински журнал објавио приказ случаја пацијента са стеченом хемофилијом (стеченим инхибиторима на коагулациони фактор VIII) који може да доведе до по живот опасних крварења:

https://casereports.bmj.com/content/18/3/e263299

Извор: Британски медицински журнал

Без лажне скромности ово је за мене и моје колеге на Каролинској сасвим позната ствар (иако већина не жели да то јавно призна нити да напише и покуша да објави рад о томе, па сам и ја дигао руке – а сада већ и није интересантно јер постоји пуно радова на PubMed-у):

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=covid+vaccine+and+acquired+hemophilia&sort=date&size=200

Број стечених хемофилија је увек био 1-2 на милион становника, па се дешавало да у ширем региону Стокхолма видимо једну или чак ниједну годишње. Онда у марту 2022. смо одједном ИСТОВРЕМЕНО имали 4 пацијента са наведеном дијагнозом и сада је сасвим уобичајено да имамо више пацијената који се у истом тренутку прате и лече (као одговоран за лабораторију која се бави дијагностиком, између осталог и ових поремећаја, могу да сваком заинтересованом доставим тачну статистику).

Поред тога, ја у својој 30-огодишњој каријери никада нисам видео инхибиторе на фактор XI коагулације, а у последње три године их је било 3-4 на нашој установи.

Иако нико од млађих колега не жели да седне да напише а ја нити имам времена нити желим да се „борим са ветрењачама“ познатих медицинских часописа – али ја немам никакву дилему да узрочно-последична веза постоји (једноставно здрава логика и без икаквог медицинског знања на то указује).

Игуман Симеон Рукумијски: Доћи ће тешко време за вакцинисане

На сву срећу, барем што се тиче ових поремећаја коагулације, њихова дијагностика а сада већ и лечење имуносупресивном терапијом и надокнадом уз употребу савремених терапија хемофилија (Емицизумаб) иде добро и ово је пре свега текст да би колеге у Србији размишљале о том синдрому када виде пацијента са неуобичајеним крварењима која се никад раније нису јављала.

А други део приче је онај да ја нисам ни најмање срећан што сам био међу онима који су били у праву. Много би боље било да нико/никада није имао нити ће у будућности имати никакве компликације од вакцина. Ја сам говорио да ћу тужити сваког ко ме назове антиваксером, јер сам и ја и моја деца уредно вакцинисана. Међутим ковид хистерија је утицала и на моје ставове (не знам само да ли да то тумачим као позитивно или негативно) и довела до тога да као западно школован лекар све више и више преиспитујем и са скепсом гледам на савремена превентивна и терапијска средства. Тако више нисам 100% сигуран да ли је за смањење болести, смртности и продужење животног века заслужно САМО побољшање хигијенско-епидемиолошких и услова живота или и наведене тзв. против епидемијске мере засноване на вакцинацији. Из ове перспективе нисам сигуран да једино вакцина против туберкулозе није нешто што је можда на позитивном тасу. Па ипак (још увек) не могу да се недвосмислено изјасним против редовног програма вакцинације који смо ми добијали као деца.

Али могу и морам да поново дигнем глас против хепатитис Б и ХПВ вакцине. Чак и не улазећи у њихов корисно/безбедоносни профил:

ХПВ вакцина штити само од неких сојева вируса (кажу најчешћих узрочника?) али зар није боље радити васпитно образовно на смањењу промискуитета (да не идем сада у неке православне и духовне разраде) или користити заштитна средства пре свега?

Јован Антовић: Препоручивати људима ковид вакцине више није само лоша медицина, већ злочин

А што се тиче хепатитис Б вакцине (која у Шведској није обавезна) – да не користим тешке речи – у најмању руку не постоји никакво медицинско оправдање да се даје деци на рођењу (о опасностима тек да не причамо, то би звучало као хорор филм) вакцина против нечега чиме могу да се заразе тек у пубертету када би евентуално постали сексуално активни или – не дај Боже – интравенски наркомани. А дотле је ефекат вакцине добрано ослабио, ако не и потпуно нестао.

Пошто они који преписују ове програме нису глупи, може да се извуче један (и то јако благи) закључак – а то је да у најмању руку нису добронамерни.

Но, како чинили тако нам Бог помогао. Ми да учинимо шта је до нас а Господ ће се побринути за остало.

Нека је срећан и благословен наставак Часног Васкршњег Поста!

Јован П. Антовић
Редовни професор Каролинска Института у Стокхолму, Шведска
Гостујући професор Медицинског факултета у Нишу и Крагујевцу

Categories: Гостинска соба

Tags: Јован Антовић, ХПВ, вакцине, ковид вакцине, корона вирус, хемофилија