Да ли високи представници у БиХ својим одлукама, без правног лека, могу мењати Дејтонски споразум, стоји у отвореном писму високој представници ЕУ за спољну политику

Kaja Kallas (Photo: Olivier Matthys)

EEAS
Foreign Affairs Council
9A Rond Point Schuman
1046 Brussels – Belgium

Према расположивим информацијама, стекли смо утисак да је током последњих 30 година ЕУ имала веома велики утицај у дешавањима на територији бивше Југославије, Србије и Босне и Херцеговине (БиХ).

За разлику од Србије, која одавно има своју државност, БиХ је била део друге државе, а своју државност стекла је пријемом у чланство УН тек 6. марта 1992. године, на почетку насилног распада Југославије. Насилни распад Југославије, који је изведен супротно одредбама Хелсиншке повеље, узроковао је верски рат између Срба, Хрвата и Муслимана – који су на Сабору од 28.9.1993. године акламацијом узели име „Бошњаци“.

Оружани сукоби започети 1. марта 1992. године окончани су 14. децембра 1995. године потписивањем Дејтонског конфедералног споразума као оптималног решења три народа, са минималним заједничким институцијама.

Пет дана пре потписивања Дејтонског споразума, у Лондону је, на неформалном састанку више земаља, промовисан тзв. Peace Implementation Council – PIC (Савет за спровођење мира). У Управни одбор PIC-а ушле су: Италија, Немачка, Француска, Канада, Јапан, САД, Велика Британија, Европска служба за спољне послове, Европска комисија и Турска (у име Организације исламске конференције).

Дејтонски споразум (Анекс 4, Устав БиХ, чл. 2) утврђује: Права и слободе одређене у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода у њеним протоколима ће се директно примењивати у Босни и Херцеговини. Они ће имати приоритет над сваким другим законом“.

Уставом БиХ предвиђена је искључива надлежност Парламентарне скупштине БиХ, као највишег органа три равноправна-конститутивна народа, за доношење и измену закона и могућу измену и допуну Дејтонског споразума.
У циљу лакшег спровођења Дејтонског споразума – Србија, Република Српска, Хрватска и Федерација БиХ („Стране“) закључиле су Анекс 10 Дејтонског споразума којим су затражиле од СБ УН да именује Високог представника УН за БиХ у складу са резолуцијама СБ УН, са циљем: да надгледа спровођење Мировног споразума, да врши потребну координацију, да одржава контакте са потписницима Анекса 10, да им даје смернице, да извештава СБ УН о раду итд. – дајући му тиме практично улогу медијатора.

Супротно Дејтонском споразуму (ultra vires, nemo plus iuris ad aliumt transfere potest quam ipse habet, quod ab initio vitosus est non potest tractu temporis convalescere), на састанку одржаном 10.12.1997. године у Бону, Peace Implementation Council – PIC је усвојио закључак да Високи представник СБ УН за БиХ може доносити обавезујуће одлуке које могу укључивати привремене мере и друге радње против лица на јавним функцијама као и службеника. Од тада до данас, Управни одбори PIC-а, под председавањем високог представника, преко политичких директора или амбасадора утврђују ставове или смернице за рад високих представника.

Позивајући се на тзв. „Бонска овлашћења“, високи представници именовани од стране СБ УН, као и неименовани Кристијан Шмит – самовласно су преузели/узурпирали надлежности Парламентарне скупштине БиХ: основали су Суд БиХ (чл. 1. Закона: да би се обезбиједило ефикасно остваривање надлежности државе Босне и Херцеговине и поштовање људских права и владавине закона на њеној територији, оснива се Суд Босне и Херцеговине); основали Високи судски савет БиХ (чл. 3. Закона: Савет као независни и самостални орган има задатак да обезбиједи независно, непристрасно и професионално правосуђе); мењали Устав БиХ; доносили измене и допуне кривичног и других закона; сменили су више десетина функционера и службеника Републике Српске; Високи представник Валентин Инцко донео је закон којим је предвидео казну затвора до 5 година за негирање „геноцида“; донети су прописи о национализацији шума, река, језера и друге имовине Републике Српске, итд.
Врхунац суспендовања Дејтонског споразума, стварања правне несигурности и заоштрених односа између три конститутивна народа, десио се 1.7.2023. године, када је Кристијан Шмит самовласно донео чл. 203а Кривичног закона којим је предвидео казну затвора од 6 месеци до 5 година, за лице које не примени, не спроведе, не изврши или на други начин не поштује одлуку високог представника за Босну и Херцеговину, или спречи односно на други начин омета примену, спровођење или извршавање такве одлуке уз истовремено изрицање мере безбедности забране вршења дужности.
Осам дана касније, Тужилаштво БиХ је формирало тим од три тужиоца који је покренуо истрагу против Председника Републике Српске због непоступања по чл. 203а КЗ Кристијана Шмита и за годину дана Суд је заказао или одржао 27 рочишта.
Од састанка PIC-а у Бону 10.12.1997. па до данас, одлуке и законе високих представника, којима се мењао Дејтонски споразум, није било могуће оспорити јер су се Суд БиХ и Уставни суд БиХ оглашавали ненадлежним за одлуке високих представника.
Није помогла ни одредба Дејтонског споразума да се Европска конвенција о људским правима и слободама приоритетно и непосредно примењује у БиХ и да је загарантован делотворан правни лек против одлуке било ког органа.

Будући да EEAS спроводи заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ за промовисање мира, и да се усвајањем закључака и смерница у Управном одбору PIC-а омогућава високом представнику да самовласно преузме законодавну и уставотворну функцију у БиХ и ентитетима, за разумевање нам недостају објашњења или одговори у вези следећих недоумица или питања:

1. Да ли високи представници својим одлукама, без правног лека, могу мењати Дејтонски споразум?
2. Да ли високи представници могу доносити или мењати законе из надлежности Парламентарне скупштине БиХ или скупштина ентитета?
3. Да ли високи представници могу обавезати Парламентарну скупштину БиХ или ентитетску скупштину да морају донети законе одређене садржине?
4. Да ли високи представници, својим одлукама, могу мењати однос територије ентитета у оквиру БиХ, утврђен и договорен у Женеви 1995. године: ФБиХ 51% : РС 49%?
5. Да ли Уставни суд БиХ може заузимати ставове или мишљења са законском снагом?
6. Да ли је Србија чланица PIC-а или Управног одбора PIC-а?
7. Приликом утврђивања ставова, мишљења, смерница, да ли се PIC или Управни одбор PIC-а консултују са уговорним странама Анекса 10 Дејтонског споразума?
8. Да ли представници ЕЕАС у Управном одбору PIC-а (политички директори, амбасадори и сл.) самостално доносе одлуке и заузимају ставове, или их обавезују ставови и одлуке ЕЕАС?

Democracy Development Foundation

Categories: Гостинска соба

Tags: БиХ, Дејтонски споразум, ЕУ, Каја Калас, Кристијан Шмит