Распадоше се и згадише се у безакоњима, нема који чини добро (Псалам 52)

Сви застранише, уједно неваљали посташе, / нема га који чини добро, нема ниједнога. / Неће ли познати сви који чине безакоње, / који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Бога не призваше

Фото: AP Photo/Evgeniy Sofiychuk

Псалам 52.
За крај, за Маелет, поучан, Давидов.
(сличан Пс. 13).
(МТ: Псалам 53)

  1. РЕЧЕ безуман у срцу своме: Нема Бога!
    Распадоше се и згадише се у безакоњима,
    нема (га) који чини добро.
  2. Бог с неба погледа на синове људске
    да види има ли који разуман или који тражи Бога.
  3. Сви застранише, уједно неваљали посташе,
    нема га који чини добро, нема ниједнога.
  4. Неће ли познати сви који чине безакоње,
    који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Бога не призваше.
  5. Тамо се устрашише страха, где страха не беше,
    јер бог разасу кости човекоугодника;
    постидеше се, јер их Бог сатре.
  6. Ко ће дати са Сиона спасење Израиљево?
    Када поврати Господ робље народа Свога,
    обрадоваће се Јаков и узвеселиће се Израиљ.

Прочитајте још

Прочитајте и



Categories: Гостинска соба

Tags:

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading