Овај прилог, кога не би било без прохођења кроз високе крашке горе које гравитирају Скадру, посвећен је горштацима без разлике вјере и нације који су задржали способност да разумију различитост и природу свијета
Успони ка високим гребенима који затварају долину Тет у Албанији захтјевају, најприје, стрпљење. Гдје год да се крене, све је далеко и неприступачно. И како смо давно казали, у Проклетијама, за разлику од свих осталих динарских планина, као да је све предимензионисано. Проклетијски небројени кречњачки торњеви чине ову планину, чини ми се једину на Балкану, упоредивом са знаменитим Доломитима.
Када се изађе на Пећки превој (1710 м), знаменито чвориште које води у дубину долине Ропојана, а вјековима је проносило трговачке караване, може се кренути ка катуну Букура смјештеном подно моћних висова Језерског и Поп Лукиног врха. Катун је лежао у дну великог цирка. По његовим странама последњих година смо виђали стада. Наша истраживачка настојања водила су нас до громаде М. Alies која се надноси на долином, таман као што се на другој страни литичасто подиже Харапит. Планинско лице Поп Лукиног врха окренуто југу, отвара три широка кулоара запуњавана огромним сипариштима у којима прољетне бујице копају дубоке ровове. У врху последњег, уз саму стијену М. Alies, положен је превој Поплукс, а над њим, везан оштрим и крушљивим гребеном, хрбат Поплукса.
Крајем октобра, у периоду када су проклетијски сточари већ напустили планине и вратили се кућама, посјетили смо долину Тет. Стијешњена између превеликих громадних сувих и у својим врховима знатно растрешених стијенских формација, савила се та глечерска удолина која је данас испуњена туристичким зградицама. Угрожавана јаким планинским водама. Превојем Торес везана за долину Боге и скадарску регију. Када се низом серпентина сиђе у дно увале, срећу се ресторани и кампови. Опажа се свуда у овој планини напуштање традицијских занимања овдашњих горштака који настоје да зараде од туризма. Као и другдје у Динаридима, све мање се срећу стада оваца. Када сам прилазио Проклетијама (најранији посвједочени назив за ове планине је Алтин) своје напоре сам најприје усмјеравао ка највишим врховима. Тако сам отворио групу Бјелича са Језерским врхом који надвисује све друге у Динаридима. Касније, моју пажњу је приковао Радохимес који доминира у истоименој групи. Први пут сам га угледао приликом успона на Харапит, управо из долине Тет. Мој доживљај ове правилно заобљене високопланинске кресте може се изрећи једном ријечи: спектакл крша. Његова гола источна фасада, како сам је могао сагледати из дубине, оправдала је и превазишла сва очекивања у непосредном сусрету који смо остварили излазећи са превоја Торес. Нешто касније, походили смо и Суви врх у његовом полеђу. Сада, на прагу зиме, када се надамо прекривању високих динарских планина снијегом и ледом, настојали смо на приближавању и евентуално изласку на тјеме Поп Лукиног врха (Поплукса) у групи Бјелич који је готово сусјед Језерском. Посматрали смо њихову конфигурацију са врха Харапита недавно. И тада смо неминовно прошли преко Пећког превоја – врата глечерске долине Ропојане која у широком луку савија око знаменитог масива Каранфила (Брада) и проходи све до Вусања. Мало је потребно да се са ове чворишне, значајне ћафе прође у карстификовани издужени цирк из којег се подижу и Језерски и Поп Лукин врх. Сиви, без вегетације, понегдје по боковима смеђи, али по основном рељефу налик један на други. На линији највишег домашаја кржљавог планинског растиња, подижу се снажни гребенасти избојци и ступови који подупиру голе капе проклетијских врхова у групи Бјелича.
Током прошле године учествовао сам на једном традиционалном успону у масиву Богићевице. Био је почетак маја, а планина је била покривена огромним снијегом. На превоју под врхом Тромеђа, мјерили смо 3,5 м. Поред мене је ходао старији Албанац који је предусретљиво објашњавао рељеф тога дијела Проклетија. Казивао је имена гребена, квалитет пашњака, историју планине – издига у којем је и сам учествовао. У једном тренутку, пожелио је да ме упути у просторне релације и за орјентир је узео манастир краља Стефана Уроша III Дечанског који је именовао као Високе Дечане. Вјерујем да многи Срби не би на тај начин поменули задужбину светог краља. Исказао је поштовање за велику светињу тачно онако како је то устаљено код овдашњег албанског становништва. Био је то тренутак који је изазвао сјећање на оца Јустина (Тасића) који је много времена провео у том манастиру и о њему врло често говорио. Велики дио громадне личности оца Јустина остао је у Дечанима.
Свети краљ који је подигао Дечане само десетак километара удаљен од моје прошлогодишње трасе, био је син највећег ктитора међу Немањићима: св. Краља Милутина. Манастир је подигао 1330. године. Како је то било уобичајено, владар је издао повељу којом је утврдио правни статус задужбине, регулисао положај становништва. Све од Бијелог Дрима до масива Комова и од Пећи до ријеке Валбоне припадало је манастиру Дечани. Пажња светог краља била је природно усмјерена на планинске просторе Алтина (Проклетија) који су омогућавали живот манастира и свих насеља у низијама, таман као што је цјелокупни Динарски систем хранио градове на обали Јадрана. Управо је ова хрисовуља главни извор за упознавање становништва Проклетија у XIV вијеку. Значај планине за живот средњовјековног града и села се не може ријечима исказати. Може се донекле сликати. Вјерујем да су моја скромна опажања у покушају литерарног уобличавања у низу чланака које сам објавио након сусрета са голом, крајње оскудном планинском пустињом израженом преоштрим гребенима у горском оквиру Гребаја у којима сам тај велелепни лук назвао великим златним луком понекоме изазвала чуђење. Шта је у том кршу златно? Боје планине? Свакако не. Овдје преовладава високопланинско сивило проминентних сипаришно-гребенских пречага Алтина. Али, погледајте. Када су Турци освојили ове предјеле, они су задржали стари назив Алтин. Прилагодили су га свом језику, па је настао термин Алтун-или, а то значи Златна земља. Ова је сред свеопштег сивила ипак златна човјеку јер омогућава принос руна – златног, јер се вуна са динарских планина претвара у злато. Она храни и одржава обалски град и град у низији.
Алтин се први пут помиње у житију српског пустињожитеља св. Петра Коришког. Тај текст написао је, нико други, него биограф св. Саве, Теодосије Хиландарац. Када сам посматрао ове чињенице, нисам могао да се не сјетим недавног сусрета са манастиром св. Дионисија Олимпског који је тај пустиножитељ почео подизати 1542. године на падинама обалске горе – уз море. И овдје, на Проклетијама, основне релације су сличне. И овдје су подизане црквице над низијама које су чувале, у социјалном и економском смислу, другачије становништво. Ратарско и трговачко. Житије Петрово је написано око 1310. године. Његов аутор, дошавши са Св. Горе по иницијативи старца Григорија, посјетио је скромни гроб св. Петра у пећини више села Корише. Путеви ка Проклетијама водили су преко Морина, или Паштрика ка долини Бистрице и Валбоне. Јастребов је у своје вријеме видио рушевину цркве Св. Апостола код села Гријај, на десној обали ријеке Валбоне. Претпоставио је да се ту подвизивао св. Петар Коришки. Житије његово јасно говори да је Алтин подручје у коме се постојала православна црква св. Апостола Петра и Павла. Пустињак је доживио дубоку старост и вјерује се да је овдје боравио средином XIII вијека.
У доба када је свети краљ формирао дечанско властелинство, Проклетије су припадале хвостанској епископији. Сви свештеници дечанске цркве ослобођени су обавеза према хвостанском епископу. Све обавезе, откупио је свети краљ код хвостанског епископа Николе за 400 оваца са јагањцима и новчани износ од 500 перпера. Можемо ли се сјетити који је износ био довољан да Дубровник код краља Душана откупи Стон? На обали Јадрана. Одредбама Дечанске повеље житељи планине су задобили посебан положај. У седам поменутих проклетијских села дјеловало је 15 попова. Свима су побиљежена имена.
Становници проклетијских села тешко су страдали током и послије турских продора. Када се већ гасио XIV вијек, кнегиња Милица додијелила је нека села манастиру. Његови су посједи тешко опустјели. Када је пао Скадар, током 1479. године створен је скадарски санџак.
Како наш планински врх назван по попу Луки казује, овдје се задуго касније одржало православно свештенство. Оно се дакако нашло у положају врло сличном положају у којем је обитавало мирско и монашко свештенство у Босни. Гдје се могло одржати, него у скровитим кањонима и врлетима? Општежитељни тип монашких заједница, обраћан је у скитски. Многе цркве су мијењале свој положај и отуда легенде о прелијетању са мјеста на мјесто. Нема им броја. У читавом динарском хрбату. Свештенство у Алтину носило је имена проста, народна. Црква није наступала централистички, снажним наметањем. Ипак, у читавом замашном корпусу, јављају се многа новозавјетна, календарска имена. Међу њима и Лука. Голема је заслуга пионирских изучавања наслијеђа св. манастира, његовог планинског простора и његових низија М. Грковић, М. Пешикана, Г. Томовић. Баш у породицама свештеника записаним у Дечанским хрисовуљама, највише је чисто словенских имена.
Дакле, горе на сјеверу, у низији, Високи Дечани. С друге стране: планета Скадар. На обали великог језера. Гледао сам га и са друге ниже планинске ограде, Румије св. краља Владимира. Али, Гојковица! Пјесма о Гојковици објављена је први пут 1815. године, забиљежена од Вука Караџића. Пјевао ју је херцеговачки приповједач старац Рашко из Колашина. Пјесму је видио Јакоб Грим који је био опчињен „Зидањем Скадра“. Превод на њемачки, брзо је стигао. Скадар, а тиме велепно наслијеђе православља, разарао је комунизам. Прејака анархистичка оштрица. Нисам склон да вежем ни за једну личност ма како високог политичког ауторитета и снаге.
Све до времена деспота Стефана Лазаревића и град и подграђе лежало је у саставу српске средњовјековне државе. Млетачки сенат обраћао се деспоту као господару Скадра поводом узнемиравања млетачке трговине на Бојани од стране Балшића. Њиме су једно вријеме управљали Млечани, а онда је потпао под Турке. Али, планета Скадар је ипак планета. Она не зависи од воље људи, снажних политичких предводника. Она подлијеже законима небеске механике. Она стоји у божјим рукама. Том руком био је вођен и султан Селим III на прелому вјекова XVIII и XIX, када је издавао ферман о заштити православних.
И овај скромни прилог кога не би било без прохођења кроз високе крашке горе које гравитирају Скадру, посвећен је проклетијским горштацима без разлике вјере и нације који су задржали способност да разумију различитост и природу свијета. У њима има монашког мира и сношљивости.
Categories: Гостинска соба
ДИГИТАЛНЕ ВАЛУТЕ
Директор Банке за међународна поравнања (BIS) Аугустин Карстенс, изјавио је да ће централне банке (националне, народне) ускоро имати „апсолутну контролу над свачијим новцем и технологију која ће то наметнути“.
Он појашњава да ће забраном готовине (кеш) и коришћењем тзв. дигиталних валута, владе и њихови финансијски олигарси моћи да прате трговину на глобалном нивоу и да имају увид у све трансакције, чиме ће моћи да остваре свој давно зацртани циљ – да имају „апсолутну контролу над свим финансијским трансакцијама“.
Ради се о настојањима да се успостави дистопијско друштво контролисано од стране глобалистичке „елите“, преко јединствене тоталитарне светске владе која би управљала свим аспектима људског живљења.
Постоје разлике између 2 врсте електронских валута :
а) тзв. крипто валута (нпр. Bitcoin), које су креирали појединци – функционишу на блокчејн технологији (креирање истовремених записа о трансакцији на више различитих места, што онемогућује манипулацију валутама и њихову контролу од стране глобалистичких банкара) и
б) тзв. дигиталних валута, које планирају да креирају државе и глобалне финансијске корпорације.
Коришћење кеша омогућује анонимност у трговини, што глобалистичкој „елити“ смета у настојањима да пороби планату. Коришћењем кеша, човек и даље има слободу да купи где/шта жели и у количини коју жели, а може и да штеди новац у банци или ван банке.
Ако се новац држи ван банака, не може да буде блокиран рачун, а тиме и новац, па је човек још слободнији и независнији од „система“. У случајевима коришћења кеша, „систем“ има мало могућности да контролише његову употребу, што човека још увек чини делимично слободним од „система“ и контроле глобалистичких банкара.
Међутим, укидањем кеша и преласком на коришћење тзв. дигиталних валута, биће донети закони којима ће се додатно уређивати начин и сврха коришћења ових валута, у смислу бројних рестрикција, што ће ограничити људску слободу на куповину оних добара и у мери коју пропише „систем“. Неће бити слободе да се купује по жељи, него по потребама које ће одређивати систем, а у складу са тзв. социјалним картама, које ће бити наметнуте према статусу у заједници, пореклу, образовању, радном месту, месту становања, специфичним потребама и сл.
Глобалистички банкари преко великих инвестиционих фондова (најпознатији су Blackrock и Vanguard – њихови власници су исти, уз међусобно преплетену управљачку структуру) већ сада контролишу већину капитала, привредних, индустријских и природних ресурса и расту њихови апетити за апсолутном контролом свега што постоји на планети, па и свих људи, које настоје на претворе у своје био-техно робове.
Они заправо настоје да успоставе глобални банкарско/привредно-економски поредак заснован на коришћењу тзв. дигиталних валута. Ако успеју да успоставе своју глобалну владу, план је да постоји само једна, глобална дигитална валута за цео свет.
Предвиђене фазе за успостављање оваквог поретка, који ће значити потпуни губитак свих слобода, када ће човек бити сведен на „електронског роба“, који живи у „електронском концлогору“ (са променом свести, многи неће бити свесни свог ропског статуса) су :
Увођење паралелног плаћања картицама и кешом, на свим местима где се одвија трговина, да се људи навикну на картице и сами почну да избацују кеш из употребе. Последња уточишта за масовно коришћење кеша су пијаце, због чега су покренути пројекти дигитализације плаћања на пијацама, уз коришћење дигиталних каса бежично повезаних са серверима у банкама.
Увођење тзв. социјалних карти према имовинском статусу, месту становања, радном месту, здравственом стању и сл. (стварање централизованих база са овим подацима). Њихово увођење ће бити правдано наводном потребом да се сагледа реално имовинско (и здравствено) стање, ради помоћи угроженим категоријама становништва.
Укидање кеша и прелазак на безготовинско плаћање, искључиво уз помоћ картица, коришћењем дигиталног новца, али тек онда када безготовинско плаћање буде могуће на свим местима на којима се врши трговина.
Увођење дигиталног новца ће бити правдано спречавањем криминала и прања новца, па ће многи наивни поверовати у ову будалаштину, а на ову тему ће бити написане бројне докторске дисертације, ради „научне“ аргументације за укидање кеша и прелазак на дигиталне валуте.
Након тога ће бити донети закони којима ће се трговина кешом третирати као тешко кривично дело, уз конфискацију свих добара стечених на овакав начин.
Законска регулација трошења дигиталног новца (који преостане на рачунима), према потребама дефинисаним на основу социјалних карти. Нпр. немогућност или лимитирање куповине појединих добара и сл.
Увођење обавезног прихода у виду одређеног износа дигиталног новца за сваког појединца, према потребама дефинисаним на основу социјалних карти, без обзира на радни статус.
Протеком одређеног рока, додељени дигитални новац ће нестајати са рачуна, а у складу са новим потребама дефинисаним у социјалним картама ће бити додељиван нови „обавезни приход“, опет са лимитираним роком трошења.
Укидање приватне имовине – власници имовине ће постати само њени држаоци и корисници, а „систем“ ће у сваком моменту моћи да је додели на коришћење другом држаоцу.
Увођење тзв. социјалног кредита, као вид стимулације или кажњавања појединца, у зависности од нивоа послушности и придржавања правилима понашања, које пропише „систем“. Ако је појединац послушан, добијаће стимулансе за своје понашање, у супротном ће бити кажњаван губитком дела обавезног прихода, а ако његово понашање буде у потпуности неприхватљиво, биће му блокиран рачун и сматраће се дисидентим са свим пратећим последицама.
Планирано је да овакав систем подразумева и обавезну вакцинацију, али не ради здравствене заштите, него ради покорности „систему“, па ће постојати могућност да дисиденти буду елиминисани вакцинама.
Законско укидање тзв. крипто валута и прогањање непослушних.
Наметање чипа (RFID – radio frequency identification чип) под кожу, као последњи чин поробљавања људи. Чип је планиран да замени све идентификационе и банковне картице, а преко њега је планирано да се успостави апсолутна контрола појединца (кретање – преко GPS, све фин. трансакције, увид у расположење – праћењем нивоа хормона и др.).
Откровање Светог Јована Богослова :
13; 16 – И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци или на челу њиховом.
13; 17 – Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина.
14; 9 – … Ко год се поклони звери и лику њезином и прими жиг,
14; 10 – И он ће пити од вина гнева Божијег…
Зато, стражарите и припремајте се за бекство од/из „система“, али без страховања, јер неће сви примити жиг.
Времена за припрему има још подоста, али само за оне који сматрају да ово нису „теорије завере“, а за оне који у ово не верују – информишите се, прочитајте Агенду 2030 па сами просудите.
Слободан
@Слободан:
Какве то везе има са темом чланка?
Зашто копирате један мање-више исти преопширни коментар по свим чланцима? Све је то добро познато.
Зашто сматрате потребним да нама православнима цитирате Јованово Откровење, као да га ми не знамо?
Да ли сте суботар?