Кључна реч ту није литијум, већ Александар Вучић. Они када говоре о литијуму у ствари говоре о Вучићу, ту су се скупили људи који немају ништа заједничко сем мржње према њему
Зоран Ћирјаковић (Фото: Балкан инфо/Снимак екрана)
Доносимо изводе из разговора са Зораном Ћирјаковићем на Јутјуб каналу Балкан инфо од 25. 8. 2024.
Ја се трудим да не говорим о литијуму, зато што, наравно, мислим да би разговор, по мени, требало да се води како вадити литијум, а не да ли – али се разговор тако не води. Такве велике инвестиције су развојни замајци били у многим државама. Некима су, најбољи пример је Индија, донели огромне катастрофе – не мислим да је таква овде могућа, али практично је немогуће говорити о литијуму сем негативно, јер одмах испадате плаћеник. Пошто мене нико не плаћа да било шта кажем, ја ћу се релативно суздржати.
Мислим да су такве велике инвестиције нека врста замајца какав је Србији и западним земљама, с којима, нажалост, волимо да се поредимо, био неопходан – од Јапана до Немачке, Британије… Да не помињемо Аустралију, која од тога живи и данас. Постоје битне разлике – мени је ту најзанимљивији Јапан, и коју је здравствену и друштвену цену популација платила овог што је Јапан данас. Ми имамо ту склоност да посматрамо све те богате земље, па биле у Европи или ван ње, као Јапан, као земље без прошлости – као да су оне тако, падобраном неким, спуштене у то богатство, и њихове данашње законе и мерила примењујемо на нас.
Такве инвестиције су развојни замајци какви ја мислим да су потребни Србији, али, наравно, огроман број људи мисли да нису. Потпуно је у реду да Србија поново постане шумадија – земља за вукове, медведе, Ћуту, Дабрицу… Нације не могу да нестану, али најосновније људско и друштвено и колективно право је да сами себи одсечемо ку*ац, било као појединци, било као друштва. Ако желите, а то је наша културална склоност, никакав ризик, је ли, нас ризик излуђује – ово носи неки ризик, нажалост тиме се нико не бави… Ми имамо неку прилику да развијамо ову земљу. Ако се у њој буде боље живело – а у шуми се не живи боље – ти што хоће да од Србије направе шумадију ( мислим буквално шумадију), оно што је вероватно и корен њеног имена…
Кључна реч ту није литијум, већ Александар Вучић. Они када говоре о литијуму у ствари говоре о Вучићу, масовно – не сви у тим протестима, то је врло занимљиво, и то је оно што Вучића треба, можда најозбиљније до сада, да забрине, да су се ту скупили људи који немају ништа заједничко сем мржње према њему, али проблем је што су и једни и други склони да ову другу страну виде као веће зло од Вучића, тако да је то једна јако компликована ситуација где је тешко било шта предвиђати. Постоје само два начина да Вучић оде са власти. Једно је велико крвопролиће – да ти који протестују изазову неку реакцију полиције у којој би било десетине или стотине мртвих – то им је једини рецепт да дођу на власт, а други је унутрашњи удар, је ли, да неко из номенклатуре, било у неком таквом контексту, било у контексту неких мирних протеста, реши да – што је јако мало вероватно, али и много већа суда су се дешавала, и то у новијој историји, од 2010–11. до данас…
Шта год да ураде ови зомбији који протестују, и сви ови који имају проблем да се суоче са реалношћу, ми не можемо да достигнемо тај ниво трагедије, националног самоубиства и ужаса (као у разговору претходно помињани Сирија, Либија, Јемен и Судан – нап. СтСт), али цела идеја ових људи је да не може горе… То је једна будаласта логика, која се налази у центру – ево, у Сирији и Либији је, потпуно исто у Судану и у Јемену, али овде је лако наћи примере – то је оно што је водило људе, а моји пријатељи су после радили и за УН и као новинари тамо – не да је било „вратите нам Гадафија“, него би његов син победио на изборима да Американци нису, практично, отказали изборе. Не кажем да би овде Вучића правили од блата сигурно, али многи би.
У ствари, најгора ствар која би могла да се деси овима који протестују – ја нисам довољно велики мазохиста да би им то желео – јесте да сруше Вучића. Не постоји већа несрећа која из угла ових зомбија који шетају, и левих и десних… У ствари, ви њима ако желите зло, морате да им желите све најбоље, јер једини начин да разумеју колики су волови је да сруше Вучића – не само да се престане с ископавањем Јадра, што је једна одлука чије ће негативне последице бити на дуге стазе. Наравно, нико не може да вам гарантује да неће стварно бити неке несреће. Имате Јунион карбајд, једна од највећих америчких фирми, то је вероватно највећа таква катастрофа, у Бопалу у Индији – то не може бити тог типа баш катастрофа, јер је тамо била фабрика, овде рудник, али катастрофална штета се не може ограничити – и ја, кажем, могу да разумем да ми решимо да Србија буде живо гробље где ћемо или чекати да умремо, или ћемо гледати како вукови и медведи пи*ају по гробовима наших… Ја немам ништа против, док Дабрица испред Скупштине брчка ноге у базенчићу, и Ђорђе Микетић заједно с њом. Немам ја ништа против ако је то избор Србије.
Али најгора ствар која може да им се деси у земљи у којој имамо практично изванредно стање – проглашено Кумановским споразумом, који је суспендовао Устав – јесте да у овом тренутку Александар Вучић оде са власти. Колико год неко га сматрао лошим, одвратним, језивим, он је највећи могући (не само деструктивни) националиста и прави Ђинђић, пошто ми имамо илузију о Ђинђићу направљену после његове смрти.
***
У земљи у којој постоји таква кровна ненормалност какав је Кумановски споразум, не постоји ауторитет да га тумачи сем команданта НАТО-а. Ако погледате где се налази сајт КФОР-а, и где се налази оригинални документ, то је команда НАТО пакта у Напуљу. Ми имамо једну такву ситуацију, која има бројне импликације, и ја немам ништа против да људи то покушавају да игноришу. Колико је значајан Кумановски споразум може Србија да научи на неколико начина. Најјефтинији се зове Александар Вучић. Постоје мало скупљи начини, много скупљи начини, перверзно скупи начини, самодеструктивни начини – али лекција се мора научити. Е сад, ако сруше Вучића – Вучић је скупље. Колико скупље – не знам. Ја овима који протестују и који урлају желим да буде што скупље, макар ја платио део те цене, или највећи део те цене. Јер ви када решите да игноришете реалност, када поверујете да не може горе, тад сте склони да направите највеће глупости.
***
Ако бисмо гледали највеће зло у Србији – јесте аутошовинизам, али он је део једног већег зла, зато што отпор аутошовинизму воде другачије самопорекнути људи, који воле идеју српства, али презиру реално постојеће Србе. Ова моја књига која је изашла се зове Против дома спремни – то је начин да опишем аутошовинисте. Али део трагедије зашто је аутошовинизам највеће зло неодвојив је од чињенице да поред дома спремних имамо за дом неспремне. Ту чињеницу, да се нашој десној елити Србија, реално постојећи Срби, живи, крезуби, народ, маса, како год га назвали – гади, и, чак, тај трећи сегмент, о коме сам недавно почео, који ме стварно више растужује, али је ипак индикативан: то би било самопорицање које се кристалише у књигама Жарка Видовића – ја сам га назвао заветно самопорицање – које је индикативно на меру у којој српске елите (леве, десне, средње, православне) нису у стању – наравно, има гомила изузетака, али доминантни ток – нису спремне да пристану на ово што постоји.
***
Овде нормалнија нормалност од Вучићеве није могућа. То је мера онога што је овде могуће, а да није још болније. Мени је жао свакога ко не разуме да је Вучић име најнормалније српске нормалности које дозвољава Кумановски споразум.
***
Пишем само на свом блогу. Настављам то да пишем, иде мало спорије. Један који верујем да ћу написати следећи је о идеологији Александра Вучића, мада најслабије ми се читају текстови и књиге о Вучићу. Та једина која се лоше продала је књига о Вучићу. Људи мисле да све знају, да је то све црно, ти који би можда могли да је купе, или, опет, да је бело. То је један амбивалентан, али, из целе ове моје приче и у овој емисији се види, један у основи позитиван поглед на његову улогу у, морам петстоти пут рећи, посткумановској Србији.
***
Целу емисију можете погледати овде:
Наслов, препис и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Saltomortale!
Њега у кавез код Небојше Крстића.
Не може се ишчитати до краја. Одвише је глупо и јадно. Је ли ангелина усвојила овог ***** несрећника ?
Који протестују су зомбији и волови?! То је све од аргументације што једна „новинарска перјаница“, тобоже некад истакнути аутошовиниста, има да извали?
Па нису. На пример, моја пријатељица која се управо вратила из Америке да живи са својим народом, па одваја време да својим присуством подржи сваки протест, а ради то не јер мрзи Вучића (она, као и већина учесника протеста, има много смисленије начине да ангажује своје емоције), протестује јер је веома обавештена и не жели да Србија буде отрована копањем литијума.
Не желим то ни ја, а мизерна рудна рента не може бити противтежа.
Дакле, Вучић и они пре њега који су продавали дозволе за истраживања нису узрок протеста. Узрок је опасност коју су они довели по здравље и опстанак наших људи. Нећемо да нас нема. Ни по коју суму у нечијим џеповима.
Mislim da je u pravu,okruženi smo sa Nato paktom,iznutra totalno devastirani i ekonomsko i kulturno i bezbednosno i u svakom pogledu,za sada iako je bolno priznati Vučić je najbolje resenje.treba stisnuti zube,nek kidaju zivo meso ali moramo izdrzati,jer ako reagujemo u najmanju ruku ce nas prepoloviti,i nemojmo sumnjati da nece.
Скрушено признајем: не могадох ни ја даље од „развојног замајца“.
Не памтим да ми се овако нешто десило, па чак ни са Константиновићем жутом књигом. Ако неко могадне да настави молим да јави дал’ је професор помињан, ако није – да не читам. Знате који професор, овде га нећу помињати, јер овде постаје опасно.
Због високе концентрације метана која ће, извесно је, бити тема скоријех написа овога аутора, ја над овим ни find не смем да окинем. Стога уредништву савет да поред чланка држи кофу са водом + јошт’ једну празну, да подметне ако почне да прелива, јер од овог чланка термин „с×ање ствари“ добија нови смисао, да не кажем јединицу мере.
А о аутора сам се дебело огрешио раније, помињући изокола чет-ботове као могући извор скоријег опуса. Нисам ни слутио да ће казна бити оваква: бум (директ) „литијум“ – трас (аперкат) „развојни замајац“… Испостави се да може и из главе овако, значи: права (поштена) а не вештачка (хеј-хај) интелигенција!
Извесно је да нећу прове(т)равати снимак тј. да ли су питања била унапред припремљена. Ако неко буде прове(т)равао молим да и то јави.
Nebitno da li je u pravu .Negde sam ga slusao .Coveku ozbiljno nije dobro i nejasno je zasto ga uopste prenosite.
Ћирјаковић је сад оно што није било замисливо. Он хоће да нам каже две ствари.
Због опстанка, желуца и гузе треба пристати на издају, пљачку, понижења, увреде и све оно што нам Вучић ради. Јер , наравно, може боти горе.
Он је мање зло од било кога другога ( у, наравно, посткумановскиј Србији).
Што се тиче првога, ја ћу радије да цркнем, него да будем буба шваба која се одриче двојих предака и успомене на њих. Не пада ми на памет да измишљам нови систем вредности. Не пада ми на памет да своју децу васпитавам другачије од онога како сам и сам васпитан.
Вучић и жути су исти, осим у једној јако важној, пресудно важној ствари – жути су подношљиви. Нико не живи у илузији да ће се политички и економски било шта у Србији променити уклањањем Вучића (његов одлазак је немогућ). Али овог пљувања у лице, уринирања и осталог пражњења по нама неће бити. Неће бити лажне патетике и стварне патологије. Неће бити сендвичарења. Основне ствари, издаја, крађа, лагање, пљачка, неће се променити, али неће постати веће, јер је то немогуће. Може се бити једнака, али никако већа излучевина од Вучића и његове екипе. Може ли се више издати, покрасти, задужити, проћердати, заглупљивати, обезбредити обесмислити? Може ли се бити штетнији? У, наравно, посткумановскиј Србији.
И питање за Ћирјаковића. Може ли се ниже пасти?
Што сте, људи, на крај срца? Мене је Ћирјаковић овог пута лудо забавио. Толико, да сам морао одгледати читав интервју, на шта се, иначе, јако рѣтко одлучујем. Каква мисаона акробатика! Какве пируете!
Присѣћам се пок. генерала Божидара Делића. Он је СНС, згрожен и ужаснут, покајнички напустио нѣколико мѣсеци прѣ но што су дошли на власт. Један од главних окидача било је управо питање идеологије, које је генерал поставио, пошто је у тадашњој врхушки партије готово једина тема била лова и подѣла будућег плѣна. Кловнар му се искезио у лице и рекао: „Ми ћемо доћи на власт без икакве идеологије!“
Грѣшна ми душа, генерала, без обзира на све заслуге, никад нѣсам сматрао нарочито бистрим политичарем, још мање нѣкаквим мислиоцем, али овдѣ му повѣровах без остатка. И годинама, живѣћи у циркусу у који је напрѣдњачки башибозук прѣвратио Србију, бѣјах у заблуди да је генерал бар у томе био потпуно у праву, А Ћирјаковић је, видите, код Кловнара нашао идеологију! Ма, жив нѣ могу дочекати да ми бар Ћирјаковић ту „идеологију“ изложи – од самог Кловнара и његових никад не чух ни назнаке нѣчег сличног – ваљда стога што сувише гласно говоре, па су ми попуцале бубне опне.
Нѣ мање ће бити занимљиво видѣти какво је „самопорицатељство“ нашао код Жарка Видовића, који, у суштини, нѣје стварао никакву нову идеологију ни учење – једино што је покушао да философски уобличи опит српског православља. По логици ствари, једино ти Срби, који су под ударцима свакојаких идеологија и туђих религија остали нѣпоколебљиво укорѣњени у светосављу, морали би бити ослобођени сваке сумње да су уопште способни за нѣко самопорицатељство или аутошовинизам. Нѣ знам колико је господин Ћирјаковић уопште кадар да говори о хришћанству, али као искусном самопорицатељу и аутошовинисти (можда чак нѣ у првом колѣну) му се заиста нѣма шта замѣрити, па нам оваква његова синтеза можда буде и корисно штиво.
Најзад, желим да вас разгалим најновијим обраћањем познате хрватске мислилице, која је по нѣвољи жестоко намагарчила напрѣдњачке идејологе, толико, да је и онај Ђука (којим врѣђају бизоне), запѣнушао од бѣса. Добар тек! – http://www.nspm.rs/hronika/severina-necu-vise-nikad-doci-u-srbiju-dok-ovaj-ne-sjase-s-vlasti-znamo-svi-dobro-koji.-ispitivali-su-me-zasto-sam-podrzala-demonstracije-protiv-iskopavanja-litijuma-i-napisala-da-je-to-srbija-koju-volim.html
Рекло би се да је горњи текст писао Вучићев ударник Симо Спасић, евентуално онај нископадајући прелетач Бакарец. Јер, текст је писан без познавања материје и уважавање чињеница уз безрезервно и некритичко метанисање владару Вучићу.
Замислите колико неко мора да буде неувиђавна и бескарактерна личност, да све оне који су (оправдано и аргументовано) против копања литијума назива зомбијима. Ако ико икада неко буде писао макар и поспрдно о квазии-интелектуалцу Ћирјаковићу – ствараоцу без стваралаштва, патолошком мрзитељу великана Мила Ломпара, мораће да напише да је Ћирјаковић идеални прототип моралног прелетача, јер је еволуирао од задртог србомрзца до Вучићевог сендвичарског полтрона.
Овај Ћирјаковићев текст је на ниском логичком нивоу – по узору на ону глупу изјаву века Александра Вучића “да у Америци сваких 10 секунди умре један перач прозора (кад ради)!” Упркос овом логичком харакирију Вучић се усуђује да данас изјави и ово:” Морам да гледам десет година унапред ….” . Чуј, слепац гледа унапред!
Лако је уочити да је Ћирјаковић онај букач из Домановићевог “Вође”, који је убеђивао народ да прихвати слепца за вођу у светлу будућност а који их је потом одвео право у провалију.
Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка
Танка је линија између кукавице и бедника.
Честитам Ћиро, еволуирао си коначно, сад си 24-каратни бедник.
Постоји у Србији категорија високообразованих, довољно интелигентних људи, који се баве интелектуалним шибицарењем, а то подразумева изношење мишљења и ставова заоденутих у наизглед смислену целину, па чак и аргументованих, али суштински лажних и извитоперених, којима се читаоцима опсенарски подмећу рогови за бубреге, односно празна прича као значајан интелкектуални увид, „откривање“ значајних „истина“, недокучивих просечном уму. Други такав је Драгослав. Има их још, али су ова двојица некако егземпларне појаве тог соја људи.
Još jedan iz plejade srpskih ćevapčići-intelektualaca, nema tog obzira, nema tog srama, koji oni neće pogaziti da bi svakoga dana svoju svetu trbušunu napunili ćevapčićima, KviskoMarković, IdiotKrstić, BivoĐuka, Botkan….ima ih još
Гремлин пробао да се нашали, а оно – враг ома однѣо шалу. Послѣ цитираног Ђукца, огласио се и кловнарски Идејолог лично (да га нѣ цитирамо, то су ионако већ сви чули), а затѣм и попечитељ му внутрених дѣла лично:
„Ако је и било одређених пропуста у поступању (према Северини – прим. Гр.), како је истакао Дачић, „ми ћемо их исправити, али ви („регионални“ и бѣлосвѣтски мрзитељи – прим. Гр.) себе никада нећете исправити, јер вас одржава мржња према Србији и свему што је српско, као и према председнику Србије Александру Вучићу“. – кључне рѣчи „омастио“ Гремлин – остале су нѣбитне и сувишне.
Растури нам једна пѣваљка и Идејолога, и Идејологију, и Ћирјаковићеву ‘нако лѣпо тек сложену концепцију. Ах, те усташ(иц)е…
Титоисти или црвене усташе су прилежни ђаци Анте Старчевића.
Година 1991-1995. два наследна титоиста Александар Вучић 1970. и Зоран Ћирјаковић 1965. су сапочиниоци трећег великохрватског сербоцида западно од србске реке куцавице Дрине.
Данас 2024. Александар Вучић и Зоран Ћирјаковић, ***** ***** **** **** **** **, покушавају да отворе трећи великохрватски сербоцид источно од србске реке куцавице Дрине тако шта покрећу Јасеновац на Јадру и коначни литијумски екогеноцид Србије.
Хлеб за хлеб, крв за крв. (руска пословица)
Људи потцењују Ђуку. Он је једн од заслужнијих што је СНС уопште и дошао на власт. Сваки таксиста је слушао његову радио емисију. И данас је он један од људи из најужег окружења Александра Вучића.
Сећам се када је била корона, Ћирјаковић је буквално причао како онима који су против вакцинације жели да им најближи умру у најгорим мукама. Знам, то је све реторика да нагласи поенту, али је свеједно одвратна. Сада понавља нешто слично. Ако нећемо литијум, онда нека постанемо само шума којом ће да лутају медведи и у којој ће вукови да нам пишају по гробовима.
Опет реторика. Али по мени, најгоре од свега је покушај да Жарка Видовића представи као аутошовинисту који нас одвлачи у небеску Србију, а гади се обичних људи који бацају смеће по улици и гледају ријалити. Жарко Видовић буквално нигде то не помиње. Код њега нема никаквог гађења према било којем људском бићу. Једини које експлицитно криви су интелектуалци који су усвојили западни, метафизички начин мишљења и покушавају да нас на силу угурају у западну метафизику и њихову врсту заједнице. Што је отприлике оно исто што и Ћирјаковић замера нашим интелектуалцима. Али опет из неког разлога осећа потребу да оплете и по Видовићу. То је заиста одвратно. Човек само иде од личности до личности и трује и блати.
Хтедох нешто да напишем, а онда прочитах да је Зоран Николић из Ваљева то већ написао, па бих само то потврдио.
******* koji bi krepao od gladi da nije na Vučićevom koritu. ****** ***** poput Bokana. Fuj.
Изгледа да је Ћирјаковић бар у једној ствари био у праву. Овде се уопште не ради о литијуму, него о Вучићу, што је и нормално. У литијум се мало ко разуме, а у Вучића сви. И то, како изгледа, много боље и од самог Вучића.
Ради бољег разумевања проблема поставио бих питање: да ли знате како се својевремено у Индустрији хемијских производа – Прахово производило фосфорно вештачко ђубриво? Од фосфата из Марока, Туниса и Алжира и СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ из РТБ Бора. Радило се о количинама мереним у тонама.
Без сумпорне киселине не би било ђубрива, а без ђубрива не би било довољно ни хране.
Sapienti sat!
@Драгослав Пакић
Многопоштовани,
Да ли сте озбиљни у часу кад постављате ОВАКВО питање и дајете ОВАКАВ одговор ?!
Ја, озбиљан и урачунљив, постављам питање дисоцијације киселина, творбе соли, једначења хемијске реакције, неутрализације… Ако је одговор да се употребљена сумпорна киселина за добијање литијума из јадарита посве безбедно користи за накнадну производњу фосфорних ђубрива, онда ништа…
@Зоран Николић
Веома уважени господине Николићу,
Редовно пратим Ваше коментаре и могу Вам рећи, ако Вам то нешто значи, да их веома ценим и уважавам. Потпуно сам убеђен у Ваше интелектуално поштење и веома завидан ниво ерудиције.
У случају литијума, за разлику од Вас, иако ми је то ужа струка, ја не познајем технолошку шему екстракције литијума из минерала јадарита. У сваком случају не колико ми је познато добијање бакра из минерала халкопирита из мајданпечког рудног тела. Мислим да и нема много оних који су упознати са свим техничким детаљима самог технолошког процеса будући да је јадарит новопронађени минерал и да нису окончана сва истраживања у полуиндустријском формату за припрему ове минералне сировине.
Остајем при тврдњи да потрошња огромних количина сумпорне киселине у процесу производње фосфорних ђубрива никада није изазивала било какве протесте нити је представљала неку еколошку опасност.
@Драгослав Пакић
Многопоштовани,
Важно ми је, самопоштовања ради, како баш Ви доживљавате моје дневничке записе на најврснијем србском мрежном летопису. Ради тога, још да речем – Кроз основно познаније хемијских закона, здраворазумски процеђених,а народским речима уобличених, стојим у вери да поредите неупоредиво. Свакако сте у праву да је творење вештачког стајњака прилично безбедно. И свакако нисте у праву да та премиса (без)условно твори закључак “ литијумске безбедности „.
П.С.
Колико ми је стало до Ваше речи – толико да сам своју реч прекршио, а коју дадох да нећу ни букву приде о “ литијуму “ записати…