Љубодраг Симоновић је остао заточник богоборачке идеологије и он до пуне Истине не може докучити из једноставног разлога – комуњаре нису спознале Онога Који је Пут, Истина и Живот
Новак Ђоковић; Љубодраг Дуци Симоновић (Илустрација: Балкан инфо)
На почетку овог кратког осврта на један избљувак мржње једног бившег врхунског спортисте према једном активном врхунском спортисти, желим да кажем да сам још пре 15 година избацио телевизор из куће да не бих губио време на шићарџијске серијале или спортске преносе. Међутим, понеки видео снимак мора се одгледати, поред списатељског и преводилачког рада, трудим се да будем и друштвено информисан човек. Морам да признам да ме обухватила језа гледајући и слушајући како зајапурено и са километра видљивим несмирењем (он не схвата у својој „преучености“ од кога долази смирење а од кога несмирење) Љубодраг Симоновић пљује по Новаку Ђоковићу. Цитираћу делић тог несмирења који избљува Љубодраг Симоновић:
Ђоковић није отишао из Србије само због тога да би избегао да плаћа порез држави Србији, већ да би показао „господи“ са Запада да он није „примитивни Србин“, већ да је снисходљиви припадник другог света.
То је главни разлог што се понаша као достојанствени „светски шампион“ и као такав као достојни представник србског народа, већ као циркуски кловн. Он на тај начин покушава да се додвори „господи“ са Запада и премости провалију која зјапи између његовог „примитивног порекла“ и елитистичког статуса који је резервисан за Западну „господу“ и који он настоји да стекне.
Новак Ђоковић је циркуски гладијатор, полуписмени јадник који ни основну школу није завршио.
@tophitsserbia EKSKLUZIVNO! Duci Simonović osuo paljbu po Novaku Đokoviću! #novakdjokovic #ducisimonovic #nikolajokic #olimpiada #sport #tanjug #srbija #beograd
Наравно да нисам Ђоковићев адвокат, нити било чији залуђени фан, наравно да се Ђоковићу може понешто замерити као и сваком живом човеку, међутим, било који непристрасан човек ће у овом цитату поред лажи видети и мржњу и завист, а никако борбу за Истину. Новак је толико нападан од прозападне либералне олоши и никада ми није ни на памет падало да га браним од њих, али после овог избљувка мржње од стране једног комуњаре не могу да не реагујем. Заиста је примитивно оптужити Новака да је отишао на Запад да би показао „господи“ са Запада да он није „примитивни Србин“, већ да је снисходљиви припадник другог света. Ниједан наш спортиста на том Западу није толико указивао на своје Србство и није толико прозивао Запад због бомбардовања Србије. Ни један спортиста у савременој историји спорта није доживео толике неправде од стране „колективног Запада“ и због сопствених уверења ризиковао крај каријере. Дакле, срамна оптужба.
Срамно и одвратно је и етикетирање Ђоковића као „полуписменог јадника који ни основну школу није завршио“. Али то не чуди од једног комуњаре кад се има у виду шта Ђоковић зна, а шта Љубодраг не зна.
Ђоковић зна и то је доказао – да се све може уз помози Боже! Смирено је примио протеривање са USA опена, смирено је примио затварање и шиканирање и протеривање са Аустралијан опена. Васељенска неправда, не знам како би се преучени Љубодраг понео у таквој ситуацији, али „полуписмени Ђоковић“ чини генијалну и једину могућу исправну ствар. Иде на поклоњење светом Василију Острошком Чудотворцу и другим православним светињама, крсти децу и уз Божију помоћ припрема одговор западним глобалистима који су мислили да су га уништили омогућавајући Надалу да га претекне у броју освојених великих слемова.
Новак Ђоковић показује свој православни крст на Олимпијским играма у Паризу (Фото: Снимак екрана)
И његово понашање у Паризу опраће многе његове грехе. После сатанистичког отварања Олимпијских игара, Ђоковић је после сваке победе у Паризу демонстративно вадио Православни Крст показујући сатанистичкој глобалистичкој олоши и домаћој комуњарској олоши да вечно важи порука са Небеса коју је видео Цар Константин уочи боја са Максенцијем – видео је на Небу велики Крст на коме је писало – Овим Побеђуј! Поштовањем тог Крста који је добио од монаха на Хиландару, Новак је побеђивао и уздигао се орбиталама високо изнад свих комуњара и лажних моралиста.
Као неко ко годинама указује на сатанску суштину западне цивилизације и савременог глобализма који је постао истински претеча зацарења сина погибли антихриста, наравно да се слажем са појединим критичким ставовима Љубодрага Симоновића према тој ситуацији. Међутим, његове опсервације нису Истина, него полуистина, која је често опаснија од лажи. У ХХ веку имали смо три богоборачке државне идеологије, нацизам који је на место Бога поставио нацију, фашизам који је на место Бога поставио државу и комунизам који је на место Бога поставио класу. Све три су пропале оставивши иза себе реке невине људске крви.
Нажалост, Љубодраг је остао заточник те треће богоборачке идеологије и он до пуне Истине не може докучити из једноставног разлога – комуњаре нису спознале Онога Који је Пут, Истина и Живот.
Љубодраг Дуци Симоновић: „Не мора човек да верује у Бога да би веровао у светосавље“ (Извор)
Закључак се намеће сам од себе: окорели безбожни комунисти и глобалистистички либерални сатанисти – духовна су браћа.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Једна мала дигресија и питање за аутора:
Је ли Стаљин био комуниста?
Да или не?
Не треба ли прво да вадимо брвно из свога ока?
Ништа мање него као Св. Цар Константин.
Још мало па 🐐G.O.A.T и у хришћанском свету
Не баш добар покушај. Једнако полуистинит као господина Симоновића с’ том разликом што је Симоновићев у незнању, а господина Ранковића свестан и намеран покушај дискредитације и етикетирања, очигледно, не само ни самог господина Симоновића колико и свих других, па и хришћана, који не деле његове ставове, а које сврстава у категорију лажних моралистиа. Са описом у наставку светачког смирења у неправдама са којима се на савршено православан начин изнео. Како ли је читава јавност сазнала за та поклоњења кад православни крију личне подвиге. „Правим“ хришћанима је изгледа довољно и да у јавним перформансима машу крстом и то их аутоматски амнестира од било какве пројаве праве моралности када је то најпотребније. Крштење деце по себи, ако се не подиже дете у адекватном окружењу је фолклор. У бољем случају само почетак живота у Христу, а истинској вери се деца уче не у присуству гуруа и њу ејџ лајф коучова. Вера се живи, доказује и испитује до краја живота. Осим посете Светом Василију ишао је и у посету оном несветом човеку у Босни, жао ми је не знам човеку име, да медитира испод босанских пирамида, а нама доводио у посете некакве хинду њу ејџ гуруе. И акцију неку спроводе учења деце медитацији у вртићима. То нису занемарљиви утицаји и греси као код сваког обичног човека. Очигледно благодат Духа Светога од светитеља није довољна па мора ипак да се дода и мало демонског погона за освајање светских врхова. О провлачењу медаље кроз Вучићево блато и саучесништво у Гебелсовој пропаганди, у тренутку када су издаје земље од стране истог све веће….
Без текста на све покушаје оправдавања и прања љаге коју су сами себи нанели, без правих арумената зато што их нема, искључиво тиме што ћете све који су изнели неке чињенице и другачије виђење од наметнутог општег на неки начин дискредитовати. Уз упорно доказивање своје неоспорне кредибилности, између осталог и понављањем како нисте ничији адвокат ни загрижени фан….
Жао ми је што ћу употребити мало грубо поређење, али подсећа на типичан ботовски ангажман.
Мораће мало више Сене, Саве и Дунава да протекне да се сва ова дела сперу. А за грехе и мало покајничких суза као и за нас обичне смртнике. Препоручујем Вашој пажњи данашње Свето Јеванђеље и тумачење Св.Теофана Затворника. Надам се да његов ауторитет уважавате и да га не сматрате несмиреним. Неким чудом се уклапа све у православни духовни ритам. Први псалм Давидов и илинданску беседу оца Рафаила. Прашта Господ све за шта се покајемо, наравно, и помаже да оставимо иза себе. Услов је да се има свест о греху и да се схвати да на две столице не може да се седи. А у томе ће му слабо помоћи оправдавања овог типа.
@Милија:
Поистовећивати медитацију са сатанизмом може само **** **** **** **** крајње неинформисана особа, која види ђавола у свему што се ваља сa оне стране брда. Укратко неко налик острашћеним средњовековним кметовима што су линчовали и на ломачама палили сваког ко се није уклапао у њихову малу и ограничену паланачку визију света.
Што се тиче посета овима и онима, Ђоковић је одрастао човек и може да се дружи и са неправославнима ако хоће, то није грех, и Исус је седео са цариницима и грешницима, па су му додуше фарисеји замерали. Распитајте се шта је то монтанизам – ранохришћанска јерес која је тврдила да су чланови Цркве само они обдарени специјалним даровима Духа Светог, док су остали „грешници“ били ван ње као недостојни и безвредни. Оставите се дакле фарисејскога духа и ако је господин Новак Ђоковић урадио нешто што је супротно канонима онда то конкретно и наведите, а ако није онда се оставите пројекција, пакости и ситне злобе тако типичних неким Србима и порадите мало да извадите брвно из свога ока да би боље видели и трун у туђем, јер Госпојински је пост. Мир вам од Бога који подједнако свима сија и хоће да се сви, а не само хардкор Срби, спасу.
Трунке острашћености за разлику од Вашег коментара у коме има, поред презриве острашћености, и додатака који нигде нису изречени нити је сугерисано било шта слично. Где сте тачно нашли хардкор србе? Хришћани су поменути. Тек о паљењу на ломачама није било ни помисли, а камоли говора. Пројекција чега тачно? У чему сте видели пакост и ситну или крупну или било какву другу злобу? У томе што вам је свима дража илузија о некоме него реалност? Киван и ништа друго. Ако не видите ништа спорно у тим Новаковим праксама зашто се толико узнемиравате када се помену? И агресивно браните оптужбама за непостојеће ствари. Начин спасења није ствар личног, паланачког или космополитског мишљења, нити је времен, него је јасно изложен у Светом Писму и свевремен је. Да, жели Бог да се сви људи спасу и чека да дођу у покајање. Фарисејски дух је дух лажне спољашње побожности. Али сам Господ каже: „Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.
(Зач. 12). 20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду.
14. Јер су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.“
О духовном блуду пуно Свето Писмо и старога и новога завета.
Седео је Господ са грешницима, али не да би саучествовао у греху и утврђивао било кога у греху него да би их ослобађао од греха. Није блудничио са блудницима, отимао од људи са цариницима… Огромна разлика. Праксе које сматрате прихватљивима, насупрот свим упозорењима светих отаца и озбиљних духовника наше Свете Цркве говоре о Вашем несмирењу и уздању у сопствене судове и памет. Типично за модернистички либерализам. Богооткривене истине нису релативне и ствар ничијег личног мишљења. Увредљив и презрив тон којим се обраћате сведочи довољно. Нисам ни Творац, ни Спаситељ ни Судија. Земаљски судови су небитни. Оспоравање мене лично неће допринети ни промени истине нити допринети било чијем спасењу. Не функционише тако.
Наступила су времена када се зло назива добро, а добро зло. Никако да схватите разлику у утицају и одговорности јавних личности и људи чији је домет далеко мањи па чак и да је њихов балван као столетно стабло не може да има подједнако погубан утицај као тај њихов „трун“. Управо зато се и злоупотребљавају јавне личности за промовисање и протурање којечега.
Одговор Дну: Ако пажљиво читате, а то очигледно не радите, написао сам „окорели безбожни комунисти и глобалистистички либерални сатанисти – духовна су браћа“. Такве називам комуњарама. Стаљин је залутао у комунизам да би Русију спасао од Троцког и Хитлера и отрован је као верујући човек и тајни монах.
Закључак текста је; „…окорели безбожни комунисти и глобалистистички либерални сатанисти – духовна су браћа.“
Управо тако. Само та „фамилија“ је повећа. Судећи по острашћености у осуђивању Ђоковића за све и свашта које прилажу неки коментатори на СтСт (нпр једна са „анђеоским“ надимком и истомишљеници) у овом братском колу су и зилоти, али они не по разуму. Дакле они који мисле да су супер-Срби и нико други ту није прав ни здрав, само они и њихова уста пуна осуде. Заиста, богоборним комунистима, либералним глобал-сатанистима и овим „нашим“ зилотима-не-по-разуму, заједничка је претерана искључивост, простачко неуважавање другог, агресивност и суровост осуђивања. И овде се види да не пада снег да покрије брег (нити Ђоковић пребацује лоптицу само да освоји турнир) него и да свака зверка покаже свој траг…
Одговор Милији: Чему служе таква подметаања Милија? Нисам правио никаквог свеца од Новака Ђоковића, написао сам да му се може штошта и замерити, али зашто и не похвалити нешто чему се диви сваки слодободољубиви човек на планети земљи. Колико само вреди што се није вакцинисао, што је победио у борби са највећом завером 21 века, сатанистичким пројектом ковид „Светске Здравствене Организације“ и глобалиста сатаниста? Реаговао сам на један одвратан напад комуњаре на Новака и аргументовано показао да се не ради о критици него о болесној зависти и несмирености. А то што сте Ви узели за себе Божије надлежности, па знате колико ће воде протећи да би Новак опрао своје грехе, не говори у прилог хришћанске смирености. Као што о хришћанској смирености не говори ни улога духовника у коју сте се уживели, хвала на саветима шта треба да читам, имам свог духовника.
Овај искомплексирани лик, Симоновић, мора што пре на лечење.
Ево још мало о искомплесираном лику. А каква је била његова каријера? Да ли се и он обогатио од спонзора? Ево, Википедија каже да је играо у капиталистичкој Немачкој: хттп://ср.википедиа.орг/ср/…
Па му сад, под старе дане, пало на памет да некога критикује!? Лако му је било да постигне толико кошева у Немачкој, када швабе у данашње време кошарка не занима толико, а камоли тада. Зашто није отишао у земљу у којој се играла најбоља кошарка у то време, или у САД на пример? Ово што Симоновић објављује делује заиста одвратно и говори само о њему. Наравно, не пишем ово да бих одбранио Новака од некога – довољно је моћан да се брани ако сматра да је потребно. Само желим да напишем како ми све то изгледа у очима.
Уосталом, где је била та држава да помогне Новаку док је још био млад и зелен? Да ли му је Министарство спорта својевремено помогло да се региструје и оде на престижни турнир у то време каријере? Његов отац је заложио сву своју имовину како би обезбедио новац за одлазак на турнире. Где је та држава тада била да помогне? Готово да су остали без ичега. Ко седи у нашој власти и где би завршио тај новац да су плаћали порез Србији а не Монаку? Шта би држава (политичари) урадила са тим новцем? Да ли би завршио тамо где треба? Успех Новака и његове породице је само њихов, и ничији! Они никоме ништа не дугују а дали су Србији и превише.
Православни хришћани нису већи Срби и бољи људи од атеиста и комуниста.
Благородни атеисти и широкогруди комунисти су познати по свом добротворном раду на ширењу спознаје и идеја Светосавља, во времја, док је њихов Бог са три свилене рукавице, ходао земљом. Још данас се носе црнине, ваљда у спомен. Зато се слажем са Горанком Илићем да православни Срби нису и не могу да буду већи људи од Југославена атеиста и комуниста!
Morao sam da se javim da OPET podsetimo da „naše“ KOMUNJARE da „naše“ SVETSTKE da „naše“ GRAĐANE i da „njihove“ GLOBALISTE da „njihove“ LIBERALISTE“ da „njihove“ VOUK DEMOKRATE nisu BRAĆA
oni su ISTI JEDNOJAJČANI BLIZANCI bez obzira gde su se RODILI i gde su se ODGAJALI
jer je „NAŠE“ i „NJIHOVO“ uvek bilo i biće
ISTO a to je jednostavno da :
MRZE sav SVOJ rod i narod PATOLOŠKI.
Potpuno je UZALUDNO „našima“ i „njihovima“
OBJAŠNJAVATI bilo ŠTA na „ovu“ ili „onu“
temu jer jednostavno je JASNO kao što se razlikuju DAN i NOĆ tako se razlikuju :
„NAŠI“ od RODOLJUBA i
„NJIHOVI“ od PATRIOTLJUBA.
Što se tiče Srbina Novaka Đokovića fakat je
ili činjenica je ili crno na belo je :
Novak Đoković je postao PROFESIONALAC
godine 2003.
Srbija kao država tada NIJE postojala.
Još uvek je bila TREĆA JUGOSLAVIJA ili
FEDERACIJA CRNA GORA I SRBIJA.
Srbija se NEVOLJNO vratila SAMA SEBI tek
2006 godine uz pomoć MILOGORE CRNE.
Što se tiče POREZA već sam ranije pisao
o tome ali koristim ovu priliku da OPET
osvežim PAMĆENJE mojim Srbima i Srbkinjama da je VEKOVNA OLIMPIJSKA NAJVEĆA SPORTSKA DISCIPLINA u kojoj su
moji SRBI Balkanski Evropski Svetski i KOSMIČKI OLIMPIJSKI PRVACI u disciplini
zvanoj :
KAKO DA IZBEGNEM DA PLATIM POTEZ
MOJOJ JEDINOJ MAJCI SRBIJI A KAKO
ISTOVREMENO JE TA JEDINA MOJA MAJKA SRBIJA „DUŽNA“ MENI I SAMO MENI „SVE “ DA DA A JA „NIŠTA“ NJOJ MOJOJ JEDINOJ MAJCI SRBIJI.
Svaki Srbin RODOLJUB i svaka Srbkinja
RODOLJUB uvek DAJE sve SVOJE za
JEDINU MAJKU PORED ROĐENE MAJKE
bez OSTATKA i NAJMANJE MIKRONSKE
MRVICE da „mu“ ili „njoj“ MAJKA SRBIJA
„DUŽNA“ da „VRNE“ nešto jer je MAJKA SRBIJA „NAVODNO“ dužna „njemu“ ili „njoj“.
I ovo je UZALUDNO objašnjavati „NAŠIMA“
koji NE ZNAJU niti imaju POIMANJA šta TO znači da TI sam ZNAŠ da si :
SRBSKI RODOLJUB.
I na kraju svih krajeva još jedan MALI podatak u vezi SRBINA RODOLJUBA Novaka Đokovića a da se NIKADA NE ZABORAVI je taj da je:
ODBIO DA SE KUPI ZA ENGLESKE FUNTE I NASTAVIO DA KORISTI SRBSKI DINAR.
Naravoučenije.
Obzirom da Novak Đoković RODOLJUB
zarađuje SVOJ SOPSTVENI novac tako što
RADI GALAKTIČKO-KOSMIČKI posao onda valjda IMA PRAVO KAO I SVAKI „NAŠKI“ da
BIRA gde će da ŽIVOTARI.
To PRAVO još SRBIMA nije NIKO kroz VEKOVE još USPEO da OSPORI a da je BIO TUĐIN.
Ja sam SRBIN.
Ime mi je SRBOLJUB.
Prezime mi je RODOLJUB.
Volim OBE moje MAJKE.
SRBIJU.
RUSIJU.
Duci je odavno izgubio kontakt sa realnoscu.Nazalost,voleo sam da ga gledam kao kosarkasa.Sam njegov nastup,bez obzira na temu,govori sve.
Српска Црква и народ тренутно нѣмају никог ко умѣ разложније, упечатљивије и позваније да говори о олимпизму и спорту уопште од Љубодрага – Дуција Симоновића. Спортисти су заиста, објективно гледано, за друштво – бачени људи. Да, Симоновић о спортистима говори врло грубо и ниподаштавајуће, само што ја то тумачим прѣ као израз дубоке туге помѣшане с нѣмоћним бѣсом него као израз мржње или зависти. Отприлике као кад очајни родитељ „прокуне“ нѣдотупавно чедо: „Гром те убио, да те не убије!“ Кога да мрзи, због чега да му завиди? И сам је био врхунски спортиста. И сам се повукао из тог брлога (и то на врхунцу своје спортске каријере), и врло јасно и гласно нам објашњава зашто. Ако у свему томе нѣ видимо ништа више од пуке „мржње“ и „зависти“, проблем нѣје у Дуцију, него у нама – нашем идолопоклонству, нашој духовној лѣности.
Нѣсу баш сви комунисти – „комуњаре“. У најкраћем „комуњаре“ су људи који ту конкретну идеологију злоупотребљавају зарад личних, приземних, овоземаљских интереса, нѣ либећи се да на том путу газе прѣко људских лѣшева. Вѣрујем да већина људи тај погрдни израз разумѣ тако, без обзира на значење које му аутор у накнадном коментару придаје. Симоновић је животом доказао да нѣје од те феле, и њега поистовѣћивати са „безбожним глобалистичким либералним сатанистима јесте будалаштина – осѣм што је ружно и нѣправично. Симоновић ми је идеолошки потпуно туђ, али чујте: кудикамо веће комуњаре су већина наших владика, којима је у годинама најцрњег националног суноврата најпреча брига била – изградња владичанских двораца, попуњавање возних паркова на чијој раскоши им могу позавидѣти и најозлоглашенији тајкуни. Вѣрујем да би Симоновић, овакав какав је, сигурно био далеееко бољи министар спорта или народног здравља од нѣких својих колега или лѣкара, много бољи члан РЕМ-а од једног ондашњег митрополита… Нѣје био, нити ће бити на икаквој сличној државној дужности – погодите зашто?
Нашим спортистима најтоплије желим да послѣ своје спортске каријере „преуче“ попут Дуција Симоновића, па макар постали „комуњаре“ у његовом кључу. Притом уопште нѣ поричем њихова родољубива осѣћања, једино се слажем са Дуцијем да је то њихово родољубље – бесловѣсно. Њихови успѣси само њихови успѣси – према свему томе сам потпуно равнодушан, нѣ видим да су својим медаљама мом народу и земљи донѣли икакву стварну корист. Вѣроватно стога што сам „глобалиста“ или „комуњара“, само њихово учествовање на такмичењима поред тима једне терористичке „државе“ доживљавам и као лични, и као национални пораз и срамоту. Међутѣм, колико видим, мало ко то уопште посматра као нѣшто трагично или барем спорно – Србендама је већи проблем што су послѣ оне свињарије од олимпијаде отишли на пријем код узурпатора дужности прѣдсѣдника републике, што с окупљеном масом нѣсу узвикивали нѣке пароле… Заиста, заиста вам кажем – волѣо бих да видим тог Србенду, православца и јунака који би такав позив одбио с обзиром на обѣћану лову, па макар сву ту лову затѣм дао у хуманитарне сврхе. Дуци је нѣшто слично заиста учинио и зато, за разлику од нас, има потпуно право да у свом гнѣву понѣкад и прѣкардаши.
Чујте: а можда је и Симоновић један од онѣх који „нѣ вѣроваше вѣре наше ради“? Можда се и у њему крије нѣки мали Савле, који ће се преобразити у Павла? Ако је и један Стаљин, који је у комунизам у младости „залутао“ као терориста, пљачкаш банака, рушилац државе и убица – зашто бисмо такву могућност искључили за једног Дуција, који нѣје био ништа од тога? Све и да је Стаљин доиста живот завршио као „вѣрујући човѣк и тајни монах“ (за ову причу знам, али ми засад нѣје увѣрљива – волѣо бих да нас аутор упути на поуздане изворе који би је потврдили), он је живот завршио и као „вођа свѣтског пролетаријата“ и шеф прве и највеће комунистичке државе.
Р. Гојковић каже: „Стаљин је залутао у комунизам да би Русију спасао од Троцког и Хитлера и отрован је као верујући човек и тајни монах.“
Хахахахаха 😄 😐
Сјајан наслов за Зону Сумрака, рецимо: „Ексклузивно: непознати детаљи из живота совјетскога брке – крилато дете јавља: Стаљин је залутао у комунизам да би Русију спасао од Троцког и Хитлера и отрован је као верујући човек и тајни монах (ФОТО/ВИДЕО)“
Невероватно је шта се све овде може прочитати, меме се саме пишу.
Заправо је тужно и жалосно, кад се боље размисли.
https://i.postimg.cc/fRyHPMYw/staljin-vrati-se-brko.png
Петар Павлов Јовановић:
„Благородни атеисти и широкогруди комунисти су познати по свом добротворном раду на ширењу спознаје и идеја Светосавља, во времја, док је њихов Бог са три свилене рукавице, ходао земљом. Још данас се носе црнине, ваљда у спомен.“
Свака част на коментару, али не вреди њима причати. Одавно је прошло време за то. Већ сам број лајкова на ту комунистичку празноглаву флоскулу упућује колико је таквих и овде. То су исти они чији су дедови отимали туђе „од буржоазије и грађана“, наводно „у име народа“ а заправо из озверене кметске пакости и злобе према свему лепшем и бољем. Као што је рекао Е. Јунгер: „Дубока је мржња која у простачком срцу кључа према свему што је лепо“. То су исти они што се данас бусају у груди срБством и православљем а нити пишу ћирилицом нити посте нити се Богу моле нити живе литургијским животом, већ су паклено гротло ниских нагона и острашћености, па им такве тврдње дођу као мелем на рану да се пред собом некако оправдају, јер виде кад зађу у боље друштво да нити су Срби нити су православни па онда у њима прокључају мржња и завист.
„Пучина је стока једна грдна – добре душе, кад јој ребра пучу.“ „Бог вас клео погани изроди! Што ће турска вјера међу вама?“
Само што њихова вера није турска већ је то психологија гомиле, а њихово вјерују: „сви тако раде“. Данас комунизам, сутра православље, данас хосана а сутра распни га, распни, није од посебног значаја, јер тако „народ хоће“. Но кад један народ остане без своје културе – у овом случају светосавља – то више није народ него хорда, или бесомучно гадаренско крдо. Лепо је рекао Ава Јустин да је 50 година комунизма више нашкодило Србима него 500 година под Турцима. Па још оно што је дошло после, то је тек посебна прича.
Милија, тај Босанац је Семир Османагић, познати псеудонаучник.
„познати псеудонаучник“
Колико сте доза бустера против Ковида примили?
Нисам имао намјеру да се укључујем у ову расправу, јер никуд не води. Свако ће остати при својим ставовима, и још мало пљувати на саговорнике.
Господин Симоновића је одавно заслужио моје поштовање, због своје бескомпромисности. Још од 1972. године, кад је напустио олимпијаду (мало слово је намјерно). Као и остали његови другови, комунисти, је увидио проблем, али никад није дошао до рјешења. Схватам, али не оправдавам, његову огорченост. Када је, својевремено, напао бескичмењака Дивца сложио сам се с њим. У значајној мјери.
Али шта му треба, да пљује по Ђоковићу. Ђоковић се може мјерити са Николом Теслом. Сви ми остали Срби смо за копље испод. Нећу рећи ни да су Тесла и Ђоковић безгрешни, али њих двојица су дали све од себе да поправе овај покварени свијет. Бар мало. Нису одустали, већ су наставили борбу по наметнутим правилима.
Иначе, у спорту се неправе боље виде, јер су изложени свјетлости рефлектора.
Далеко је мањи гријех, кад се један истински православац дружи са духовницима друге оријентанције, него кад се нпр. дрогира или неумјерено конзумира алкохол. Па и кад оде на пријем код Предсједника Србије, па био то и Вучић. Он није прешао црвену линију. Многи други јесу. Он се и одрекао у добротворне сврхе те (непримјерено високе) новчане накнаде…
Ђоковић није свјештено лице. Он има право на свој избор, јер представља само себе. И мјери сваки свој потез. Да се не изолуле од свијета, а да остане свој.
Шта онда рећи за нашег првосвјештеника папољупца? Он и кад би отишао у пензију (као нпр. владика Атанасије) не би имао право на свој став, који значајно одступа од става Цркве. А питање је: да ли одступа? Нисам упознат да се неко из врха наше Цркве оградио од његовог геста.
Све у свему, подржавам Ранка Гојковића. „Према свецу и тропар“.
Мислим да је Гремлин на трагу истине.
Ранко
Нисте пажљиво прочитали.
„Мораће мало више Сене, Саве и Дунава да протекне да се сва ова дела сперу. А за грехе и мало покајничких суза као и за нас обичне смртнике.“ За грехе само мало покајничких суза, један чин покајања пред Господом, као и за сваког дугог човека. А за историјско (не)дело ћутања на издају државних и народних интереса, немање трунке саосећања за свој народ, реке. За помагање Вучићу у овом тренутку. Никакав божански суд присвојен само обичан људски, народни. Тим горе што је слободарство и слободарски дух пројављивао само када је угрожавало њега лично. „Био је спреман да жртвује каријеру за себе и своје здравље, а када је требало жртвовати једно такмичење, када се Господу изругивало, спремност на такву жртву је изостала.“ Као што је изостала и пројава слободарског духа на балкону председништва када је народ завапио против рио тинта. Слободарски дух је, по свему судећи, резервисан само за борбу за лични опстанак и за планетарно популарне теме. Рећи ћу Вам само шта део народа мисли у овом тренутку. Свако ко је на било који начин у овом тренутку пришао Вучићу и пружио му руку је већи издајник од њега. КиМ предато потпуно, читава Србија распродата, о суши и условима на +40 без воде….да не набрајам опште теме. Даље нећу коментарисати.
Ljubodrag Simonović је комуниста који је рођен, растао, образовао се и бавио спортом у држави које више нема. Држава коју он толико воли (FNRJ/SFRJ) је настала на енормном броју тешких кривичних дела извршених против „неистомишљеника“ и „класних непријатеља“ у периоду од 1944. па на даље који су починили његови црвени антихристи – партизани/комунисти. Наравно Duci , као уосталом и сви опијени истом идеологијом, пати од селективног познавања историје и непознате су им Одлуке Дрезденског конгреса КПЈ из 1928.године а које здушно спроводе до дана данашњег, унуци доносиоца – проверених српских крволока ево већ 80 година.
Али, тај исти Ljubodrag Simonović је у праву кад је рекао да је Новак модерни гладијатор, као што је и он својевремено био, само куд и камо плаћенији. Арене су се од римског доба модернизовале а смисао је остао исти – „хлеба и игара“.
Док ви рајо арлаучете или стењете на стадионима или приковани испред екрана, ми вас вакцинишемо, трујемо, крадемо и владамо!
Новака, нећу и не желим да браним. Хоће човек да буде к.о.з.а. у том „прахерању“ којим се бави. А ту животињу не одликује баш нека памет.
Изгрли се он пријатељски са колонијалним управником пре неки дан, као што сеђаше са шиптарском певаљком и кад год стигне да се подружи са разноразним хрватинима – све осведоченим српским непријатељима.
И за крај, и Новак и Duci су из мешовитих бракова. Да постоји још увек она Ducijeva SFRJ, обојица би били Jugosloveni – наравно са селективним познавањем историје.
Одговор Гремлину:
У принципу се не јављам да коментаришем текстове са материјом којом солидно не владам. Видим да се Гремлин јавља малтене на сваку тему, нема те чорбе којој не покушава да буде запршка. Пошто се опекао на мом тексту, критикујући ме што сам реч Слово превео као Реч а он потом ту исту реч спојио са блудом, очигледно настројен памфлетски и у овом коментару за циљ има да пошто-пото увреди аутора износећи прави каламбур у покушају да потврди своје писаније. Да кренемо од самог почетка. Човек хоће да расправља о нечему а пише како Српска Црква и народ тренутно нѣмају никог ко умѣ разложније, упечатљивије и позваније да говори о олимпизму и спорту уопште од Љубодрага – Дуција Симоновића.
Какве везе има са Црквом декларисани безбожник који притом вероватно није ни крштен? Јасно сам написао да се са неким закључцима Љубодрага могу сложити и указао сам на одвратно пљување које нема везе са Истином. Може Гремлин писати трактате у одбрану те пљувачине, то не може променити једноставну чињеницу сваком ко уме да од дрвећа разликује шуму – Новак Ђоковић је урадио много више против сатанистичког глобализма (где је спорт само једна и свакако не најважнија карика) од Љубодрага Симоновића. Употребићу Ваше речи, Љубодрагова пљувачина у бесовском несмирењу јесте истинско бесловесно родољубље.
Интересантни су ови стручњаци за веру и верска питања, хтели би да у предантихристова времена имају све саме сасуде Духа Светог. Али не бивает, како би рекла браћа Руси. Свети Игњатије Брјанчанинов је написао да у предантихристова времена треба да будемо задовољни са савесним духовником, да неће бити сасуда Духа Светог. Са Вашим опсервацијама о свештеноначалију СПЦ могу да се сложим у многим ставовима, лично се не устежем да критикујем многе болесне појаве у СПЦ (нећу о томе да све то има своју цену, не жалим због борбе за Истину) али не радим то под псеудонимом некаквих термита, него под пуним именом и презименом. Као што се нисам устезао пре 4 године да окренем главу како се не бих руковао са оним са којим се Новак руковао, на једном пријему у једној амбасади пријатељске земље (када бих рекао које, одмах би се сетили 😊). Узгред, био је то последњи позив на пријем у поменуту амбасаду, но, слава Богу за све. Али ми не пада на памет да замерам Новаку што је дошао на тај пријем.
Наравно да бих био пресрећан уколико би се Љубодраг преобратио попут апостола Павла, али то нема везе са акцентом у мом тексту, на одвратне цитиране бљувотине које је изрекао Симоновић. Бранити овако одврано и бљутаво и неистинито пљување по Новаку, исто је толико одвратно и бљутаво.
Дакле, ако већ доћете у ситуацију да критикујете људе са именом и презименом, онда се, ако нисте бескичмењак, потпишите именом и презименом.
Дно и Гремлин: Пошто је Дно у потпуности оправдало свој псеудоним, бесмислено је полемисати са онима који као аргумент у дискусији користе церекање и сличице из Алана Форда.
Делимично удовољавам знатижељи Гремлина о изворима о Стаљиновој вери и његовом тајном монаштву. Прво, лично сам упознао (и више пута преспавао у његовом стану у Москви у коме он ретко борави) угледног руског протојереја који је био духовно чедо епископа Николаја Јарушевича, једног од тројице архијереја који су присуствовали чувеном састану са Стаљином 1943. године, после сламања кичме Хитлеру у Курској бици. Не бих желео без његовог благослова да његово име износим у србској јавности поводом овог питања.
Сведочења о Стаљиновој религиозности и редовним посетама Литургијама у капели у Кремљу има мноштво упркос Хрушчовљевој „дестаљинизацији“ и стравичној медијској хајци на лик и дело Јосифа Висарионовича. Укуцајте на руском претраживачу и на руском језику нешто на ту тему и наћи ћете мноштво материјала. Приликом многобројних боравака у Русији прочитао сам и у неким књигама и часописима доста о тој теми од репрезентативних аутора, али не могу понудити те изворе. Ту „хрушчологију“ која има везе са Истином исто колико и историографија Хашког трибунала, здушно је прихватио Броз и до данас ту историографију прихватају сви они који одбијају да се узнесу до Истине и прихватају да буду дно.
И друго, нудим текст угледног руског свештеника који говори управо о том питању, верујем да разумете руски кад већ користите црквенословенску ортографију…
https://n-bulgakov.ru/mog-li-i-v-stalin-prinyat-monashestvo/?ysclid=lzyfpgzbzu600395018
У два дана сам прочитао два текста о Дуцију са освртом на Олимпијске игре, један написан од стране уваженог Игора Ивановића а други од исто тако уваженог родољуба Ранка Гојковића. Један је текст похвала а други критика Дуцију. Морам да кажем да сам сагласан са свим што је написано и у једном и у другом тексту. Дуци јесте ауторитет, карактер и он је своју мисију борбе и расветљавања свег лошег што олимпијске игре е носе – испунио. Са друге стране, ништа се не чини без Господа па тако тај његов подухват остаје трајно хром и мањкав.
Што се Новака тиче, мој поглед је на ствари првом месту хришћански и светосавски. Олимпијске игре је као паганску свњтковину укинуо православни цар. Ако се погледа Законоправило Светог Саве, ру се проклиње свако надметање и такмичење, као јалов посао који храни гордост. Свети Сава наших дана Свт Владика Николај на учи да се „не требамо надметати у вештини него у врлини“ јер нас неће спасити вештина него врлина.
Са друге стране живимо у свету. А нажалост по квалитету смо доста одступити од наших предака. Док год Новак Србује, држи се породичних вредности, показује Крст, даје део зарађеног за хуманитарно сврхе. Подржавам.
Није ударање лоптице патриотизам као стајање на Кошарама, али за многе тај Новаковић патриотизам је први патриотизам са којим се сусрећу
Одговор Миији:
Написали сте: “Био је спреман да жртвује каријеру за себе и своје здравље, а када је требало жртвовати једно такмичење, када се Господу изругивало, спремност на такву жртву је изостала“.
Ко је Вама дошапнуо да би жртвовање тог такмичења била жртва? Прво, Новак није могао знати какво ће бити отварање Олимпијаде. Друго, када је видео сатанистичку поруку са отварања, он се не повлачи пред сатанистима, него у њиховом гротлу одоси победу за победом, после сваке победе демонстративно истичући Православни Крст.
Не могу да разумем да неко ко држи лекције о Православљу не види оно што би и слепац требало да види – да је Ђоковић посрамио сатанисте и уздигао вредност Крста Господњег. За мене је то подвиг. Оставимо по страни остало, размислите човече на шта све пљујете пљујући на тај подвиг?
Љубодраг Дуци Симоновић: „Не мора човек да верује у Бога да би
веровао у светосавље“ (Извор)
Светосавља нема без вере у Бога (Богу), доказ за то је његов
родоначелник Свети Сава.
Човек је у себи подељен – биолошки, идеолошки и духовно.
Није му лако!
Он није могао бирати време рођења, родитеље, васпитање, одрстање…
Свакако да је остала СФРЈ да би се он изјашњавао као југословен, јер
је то једини начин да превазиће у себи присутну подељеност.
Но, на добром је путу, јер ће га вера у Светосавље (по његовим речима)
привести и вери Богу.
Његови родитељи су били крштени, а одрекли су се Светосавља и Бога
на којем почива Светосавље.
Он није крштен, за разлику од његових родитеља, али верује у
Светосавље, и то је помак у његовом духовном стасавању.
Нико није унапред осуђен на пропаст за вечност, осим сина погибли,
и има шансу, могућност – до послењег издисаја.
То што је рекао Новаку Ђоковићу, извређао га, је само израз његове
немоћи због упорног остајања у невери према Богу.
За ненате увреде Новак ће му опростити и показати (му) својим
примером праштања (јавног незамерења због нанесених му увреда)
шта значи бити Светосавац – живети Светосавље са вером у Бога.
Дуци верује Светосављу, али још није почео опитно, искуствено,
делатно да га живи, за разлику од Новака.
Дуци је несмирени, а Новак смирени Светосавац.
Дуци је Светосавац на речима, по телу, а Новак је Светосавац
на речима, по телу и по души/духу.
Светосавац по духу/души надилази биолоогију, идологију и у
њему нема противуречности по том питању.
****** ***** ****** Daleko komunistima crna kuca , ali ti uopste ne razumes istorijske i drustvene procese .Duci razume.
Српска Црква и народ тренутно нѣмају никог ко умѣ разложније, упечатљивије и позваније да говори о олимпизму и спорту уопште од Љубодрага – Дуција Симоновића
То није сасвим тачно. О појединим аспектима,да,нико као Дуци.Све док изолујући један аспект не упропасти све петљајући се где му није место. У нешто што не разуме и где покушава да нађе проблем. Метод му је погрешан.
Kao košarkaš koji je igrao do svoje 22. godine 110 puta za jugoslovensku reprezentaciju i 7 puta za evropsku reprezentaciju, a magistrirao pravo i doktorirao filozofiju, da je ,,prodao dušu đavolu“ i da nije ,,pišao uz vetar“, Duci je mogao biti predsednik FIBA ili MOK-a. Zbog toga je Duci za mene ,,vitez kosovskog zaveta“, iako je komunist i Jugosloven, a to što koristi teške reči da bi naglasio poentu, ne znači da nije tačno da sport ima funkciju zaglupljivanja i pasivizacije radničke klase i da je u rukama moćnika i krupnog kapitala.
Поштовани Ранко Гојковићу,
мало сте контрадикторни и превише острашћени у вашем тексту и потоњим коментарима баш као да сте адвокат Новака
Ђоковића, мада то поричете.
У вашем тексту стоји: „желим да кажем да сам још пре 15 година избацио телевизор из куће да не бих губио време на шићарџијске серијале или спортске преносе.“
Откуд сад интересовање за спортске преносе?
Помније сте пратили „шићарџијску сатанистичку евровизију спорта“ од многих.
Није вам примерено да као православни аутор, дозволите себи толику острашћеност, да користите речи попут „избљувак мржње“, да нечије мишљење називате „пљује по …“ вашем миљенику коме се, поштовани, има и те како шта замерити.
Неко је у коментарима покушао да.вам укаже да претерујете у глорификацији вашег миљеника али ваша заслепљеност тим парчетом метала које је освојио ваш, још увек неканонизвани прахермајстор вештине ударања жуте чупаве лоптице, преовлађује.
И да вам на крају кажем ко је истински херој и ко заслужује истинску славу а не треба му ниједна медаља нити је мученик икад икакву искао – то је
СРПСКИ ДОМАЋИН који са својом породицом узорно обрађује своје њиве и воћњаке, гаји стоку и живи поштено од свог рада и не бави се сеоским туризмом (јер за то поред свих обавеза нема времена). Управо тог хероја ова држава систематски уништава одавно јер га очигледно види као „класног непријатења“ а ево сада хоће и да га протера са својег имања и да му затрује и воду и земљу а НИКО од тих безразложно глорификованих СПОРТИСТА са балкона а ни ваш штићеник их није подржао у борби за очување здраве природе Србије.
СРАМОТА!
„…комунисти и глобалисти су духовна браћа“
Ма нема везе. Важно да сте ви и ваш екуменистички отац различити. И да ћете на с усрећити, као што већ беше с Македонијом, тј. аутокефалијом њихове „цркве“.
Преподобнима:
Неколико речи преподобним читаоцима, који нису у стању ни да пажљиво прочитају текст, него острашћено указују на нечију, у овом случају моју, острашћеност. У тексту лепо написах да сам из куће избацио ТВ пре 15 година али да понеки видео снимак одгледам, да се трудим да будем и друштвено информисан човек, али савремене присталице рушења Картагине би ми и то забранили, забога, ако сам избацио ТВ како смем да одгледам неки видео прилог на рачунару? А онда је неко ко се усудио да укаже на неприхватљивост бљуваторске лексике Љубодрага Симоновића, крив и што се нико од спортиста са балкона није огласио због копања литијума. Иако је, узгред, Новак доживео пре две године истинско шиканирање од стране режимских медија када се огласио баш тим поводом против копања литијума и тада је привремено то стављено ад акта. А мени не вреди ни то што сам ишао и по србским селима и говорио против претварања Србије у пустињу, нови рушиоци Картагине свакога ко се успротиви пљувачини Љубодрага Симоновић сврставају у непријатеља србских сељака. Аман бре, ако не знате ништа смислено да напишете, откуд толика потреба за млатарањем по тастатури?
Дакле, наравно да није грех критиковати овакав олимпизам, написао сам да се са многим критичким ставовима Љ.С. слажем, јасно сам ставио акценат на лажно и бљутаво пљување по Новаку Ђоковићу и указао на суштину, полуистина не може бити ИСТИНА а комуњара не може спознати Истину јер није спознао Онога Који је Пут, Истина и Живот. Не видим шта је овде нејасно бар за оне који себе сматрају православним хришћанима, али авај, нисам знао да СС има оволико преподобних читалаца, све преподобнији од преподобнијег 🙂
Ако за тренутак оставимо Ђоковића и Симоновића по страни и запитамо се да ли је учешће у стадионским спортским спектаклима и клицање професионалним спортистима идолопоклонство и да ли су олимпијске игре сатанистичке и безбожничке, какав ћемо одговор добити?
Нису преподобни него стоје у истини и слободи којом их Христос ослободи. Поседују интегритет личности и вредности које се не могу релативизовати и којима се не тргује. Хришћански подвиг безусловно подразумева одрицање од плотског, светског и земаљског. Знамо како пост изгледа и шта подразумева и духовно, али и физички. Подвижници се одричу света, свих светских послова и предају се служби Богу, пребивању са Богом. Молитви, богомислију. Сврстати овоземаљски „подвиг“ идења из победе у победу у исти кош са хришћанским подвигом је или пројава озбиљног незнања или још један покушај да се обманом оправда нешто. Неко ко јури за победама и титулама, враћању на прво место, освајању титуле највећег свих времена, за своје лично име, у арени кнеза овога света да се назива подвижником вере…. Немојте се више укопавати.
Ceterum censeo
А у Липовцу подно Венчаца десетак хектара винограда и винарија!
Дубоко се извињавам још једном „преподобном“ што у коментару реч „преподобнима“ не ставих под знаке навода 🙂
Када бисмо могли са мање острашћености и потребе за личним доказивањем да разговарамо, било би боље како за саму дискусију, тако (пре свега) за учеснике. Категоричке тврдње о нечијој моралности и етикетирања треба избегавати. Људи смо, грешни и несавршени.
Мислим да Љубодраг Симоновић греши када „светосавље“ сагледава и дефинише без вере у Бога. На такво изокретање истине и суштине скретао је пажњу и отац Јустин (Поповић), говорећи у својим беседама о стремљењу да се Растко (Сава) посматра одвојно од Бога, односно да се „просветитељ“ Растко раздвоји од Светога Саве.
Са друге стране, господин Ранко Гојковић, и поред доста речи, не наводи јасне изворе који потврђују Стаљинову веру и тајно монаштво. Не мора се у јавност износити име „угледног руског протојереја“, довољно је било да се наведе/преприча шта је изнео као тврдњу, јер навођење да је неко нешто прочитао“у неким књигама и часописима доста о тој теми од репрезентативних аутора“ заиста није довољно.
Било је наших умних људи и академика који су се посебно бавили карактерним цртама Јосифа Висарионовича, један од њих је и пок. Никола Милошевић, који је и код Стаљина, и код Маркса, и код Лењина уочавао ту доминантну црту арогантне осветољубивости, доказујући је на примерима.
На крају, признајем да радо гледам спортска дешавања, између осталог и тениске мечеве, још од времена када сам осетио задовољство које у целом телу и свести изазива правилан ударац рекетом. Сваку Ђоковићеву победу радосно сам прославио. Но, то не умањује истинитост онога што је о спорту уопште изнео наш чувени песник Раде Драинац, пишући да спорт убија дух, јер је „човека у толикој мери инфицирао баналним и површним стварима, да му је одузео свако размишљање о души“, при чему се фудбал/тенис/голф игра за паре, док човечанство од спорта нема никакве користи. То је на трагу онога што је давно писао философ Ксенофан из Колофона, наиме да „не може да буде исправно, нити оправдано физичка сила да се ставља изнад племените Мудрости!“ На крају, остаје само то: Данас се за млаћење машкама, пикање и бацање лопте најбољима дају милиони и милиони евра/долара. Ево, и наша држава носиоцима олимпијских медаља додељује „славу, почаст и издржавање“ о којима је Ксенофан писао, и упозоравао људе да важне ствари не замењују онима које су само пријатне.
Поштовани Тузор, рачунао сам да се подразумева да је тај угледни протојереј рекао да му је његов духовни отац, епископ Николај Јарушевич који је био један од тројице архијереја на том сусрету са Стаљином 1943. године, пренео да је Стаљин умро као тајни монах. А Вама ништа не значи текст протојереја Николаја Булгакова? Линк сам навео у коментару. Тамо имате и сведочења Патријарха Алексеја о томе, затим протојереја Валеријана Кречетова… Или мислите да су ови протојереји залуђени стаљинисти? Уверавам Вас да се ради о истинским Христовим пастирима…
Мислим да није сувишно знати податак да је отац поменутог митроносног протојереја Валеријана Кречетова четири године провео у злогласном Соловецком логору од 1927 до 1931. године. Дакле, отац му био 4 године у Стаљиновим логорима а он „стаљиниста“, мислите да ту има логике? Не, него се човек уздигао изнад осветољубивости и сведочи Истину, а не полуистине…
@Ранко Гојковић
Моја опаска о појму „Рѣчи“ у богословљу изрѣчена је као примѣр тога како се саврѣмено богословље олако одриче сопствене, вѣковима изграђиване терминологије и носила је општи карактер – наравно да нѣје ни ваша ни моја кривица што је то тако. Међутѣм, нѣмогуће је разговарати са човѣком који сваку примѣдбу што се коси с његовим мишљењем доживљава као личну уврѣду и кидише да вас одмах укопа и анатемише без обазирања на питања и разлоге које му упућујете. Зато сам баталио ту причу, а нѣ стога што сам се „опекао“, како ви мислите.
Тако и овдѣ: коментар сам написао тек пошто сам пажљиво прочитао и одслушао прилог на који нас је уредник блога у вашем тексту упутио ставивши повезницу. У та три и по минута Симоновићевог говора нѣ нађох никакву „полуистину“, већ само чисту истину. Видим да су и многи други коментатори дошли до закључака сличним мојим.
Ипак бих се још мало задржао на сравњивању каријера двојице великих спортиста. Њихови случајеви сасвѣм су упоредиви, с једином разликом што је један био шампион у појединачном, а други у колективном спорту. Можда тако дођемо и до одговора на ваше питање о томе „какве везе има декларисани безбожник са Црквом“, а и да ли декларисани вѣрник такву везу мора обавезно имати. О Ђоковићу мање-више сви знају све, стога крећемо са Дуцијем.
Са 13 година првотимац, са 17 -репрезентативац, са 21-ном годином – најбољи играч свѣта. И онда, на самом врхунцу своје каријере, Дуци потпуно сам напушта олимпијаду у Минхену због одлуке Комитета да зажмури на коришћење допинга од стране порториканских играча. Тим се прѣтходно договорио да ће у том случају СВИ напустити игре, али су подлегли под притиском из Бѣограда. Једини ко се усудио да успркоси полубожанству Титу и читавом систему је „комуњара“ Дуци, својим поступком ставивши крст на спортску каријеру, што чак и нѣје најгора ствар. Можда је људима који нѣсу доживѣли да их тако издају блиски другови тешко разумѣти како се човѣк послѣ тога осѣћа. Вѣрујте ми на рѣч: врло, врло тужно, губаво и ојађено.
Овдѣ ћемо се мало задржати. Дуци је одабрао да свој образ и правду одбрани тако што ће с прѣзиром пљунути на „збор нѣчастивих“, западњачке медаље и новац који се у спорту већ тада могао згрнути. Новак Ђоковић у таквој ситуацији ради потпуно супротну ствар: остаје у „збору нѣчастивих“ и још упорније се бори да наниже што више пехара и медаља, што је, безусловно, такође врло храбро – ако говоримо о догађањима у врѣме короне.
Малчице другачије стоје ствари ако исто поређење направимо с овогодишњим ОИ у Паризу, што је много умѣсније. Наши спортисти одлучују да учествују у једној отворено сатанистичкој светковини, пуној вапијућих нѣправди: њиховим колегама из Русије и Бѣлорусије је ускраћено учешће, које је дозвољено израелским и спортистима окупираног дѣла наше отаџбине, тзв. „Републици Косова“. Сликовито рѣчено: „комуњара“ и „простак“ Дуци је због много мање нѣправде из гаћа извадио ону ствар и пљунуо на „збор нѣчастивих“, а наши „побожни“ спортисти су одабрали да у кудикамо горем „збору нѣчастивих“ остану и боре се за одличја, све машући својим крстићима. Читаоцима остављам да одговоре на питање чији поступак је богоугоднији.
Све горе рѣчено се, поштовани Ранко Гојковићу издешавало до Дуцијеве 23-24. године, кад Гремлина још нѣје ни било на овом бѣлом свѣту и кад сте ви још увѣк шетали шерпицу око куће. Дуци се окреће ка самоизградњи, магистрира на правном и докторира на филозофском факултету. У то улаже приходе од остатка своје спортске каријере, али се не гади ни од зарађивања хлѣба насушног у зноју лица свог и трудом руку својих – као радник на нафтној платформи, као конобар, као столар… Не може му се замѣрити да пати од академске надобудности (што му ви приписујете), јер кад грди Ђоковића због нѣшколованости, он говори да је човѣк дужан да изучи високу школу или занат, дакле – према личним склоностима, по сопственом избору, ниуколико не преузвисујући своју ученост над физичким радом. Шта је у овом његовом ставу нѣхришћнско или спорно? Срам га било ако лаже да Ђоковић нѣје завршио ни основну школу, али тврдња да таквим својим примѣром погубно утиче на омладину потпуно стоји. Или су стотине и хиљаде упропаштене дѣце у поведености Новаковим примѣром мање врѣдна од његових трофеја?
Колико год се изјашњавао као безбожник, колико год понѣкад у својим наступима осоран био, Дуци вишеструко православније и корисније живи од Ђоковића. Он у свом „безбожништву“ макар нѣ лута по којекаквим јогама и индијским учењима попут овог потоњег. По годинама менѣ или вама Дуци може бити отац, а Ђоковићу дѣда, и као такав нам поклања своје богато искуство, очигледно ужаснут нашим слѣпилом за погубност саврѣменог спорта. Ничега нѣправославног у овом његовом прѣгнућу нѣма – напротив, у том погледу је кориснији од сваког нашег богослова. Милостиви Бог нам каже да нам се може опростити чак и хула на Оца или Сина, али никако хула на Светог Духа, који дише гдѣ Он хоће. Тако нѣке истине можемо спознати и од нѣвѣрујућих, исто као што похулити на Духа можемо (нѣ дај Боже!) и кривим богословствовањем.
У одбрану Ђоковића се може рѣћи да његова каријера има и позитивне стране: стално истицање да за све његове успѣхе нѣје заслужна држава или он сам, већ његова породица, његова прва наставница тениса, побожност… Ипак је све то прѣмало кад се упореди с нанѣтом штетом. Међутѣм, и његова каријера се ближи крају, нѣје још напунио ни 40 година, тако да врѣмена – најтоплије му желим да постане ЗАИСТА друштвено користан, и то нѣ отварањем тениских школа или игралишта, већ у духу Дуцијевих савѣта.
И најзад: хвала на упутницама поводом Стаљина, јер нѣје у питању пуста знатижеља, будући да је рѣч о веома важној и противрѣчној личности. Ипак бих вам посавѣтовао да се од његовог називања „тајним монахом“ уздржите до врѣмена кад ћете ту тврдњу бити у стању поуздано да поткрѣпите – ваљда сте запазили да њом саблажњавате људе? Од „тајног монаштва“ до светитељског ореола један је корак, нѣки егзотични попови у Русији му већ написаше иконе и тропаре.
Све што рѣкох вам крајње пријатељски и с најискренијим уважавањем вашег труда. Уколико се опет нађете уврѣђени, ја ту ништа нѣ могу, осѣм да сажаљевам случај.
Срећан празник свима! ☦️💟 🙂🤗
Не „млатарај више по тастатури“ Ранко, пост је а и данас је велики православни празник – Преображење Господње. Написао си више речи од свих нас заједно а ми преподобни(како нас ти назва) не нађосмо у њима ама баш ни једну кап мудрости.
Новак је велики спортиста, велики шампион, хуманиста, велики родољуб, најбољи репрезент своје земље и нашег народа и прије свега и изнад свега људска величина.
Такви људи су често изложени малициозној паљби искомплексираних и недовршениох људи, пакосних душа, као велики родољуб и патриота често је на удару србофобичног крда, све то је цијена пута који је Новак одабрао.
Ту је и овај несрећни лик, Дуци, теоретичар завјере, набјеђени (лажни) комуниста и самоумишљени „праведник“ у борби против тог мрског капитализма који пљујућо по успјешним спортистима и људима који су траг оставили грозничаво покушава добити мало пажње како би промовисао своја изопачена схватања. Да ли је што би наш народ рекао прсн’о или је лик поган у души али у уличарсњком манирз пришивањем погрдних етикета упире се укаљати, унизити Новака, Јокића и друге велике спортске величине и српске родољубе. Прејадан створ.
Не мари, превише је Новак велики да би му нашкодио лавеж свакојаких ништарија.
Одговор Гремлину:
Ладно Гремлин, нисам ја такав самољубац каквим сте ме насликали, али не дам на себе кад сматрам да сам у праву :). Благодарим на умереном тону, нисам увређен и благодаран сам на сваку здраву критику, понекад сигурно и несвесно грешим у борби за Истину. Оно што ме чуди, јесте факт да се људи хватају за нешто што нема никакве везе са мојим текстом. Једнима сам крив јер се Ђоковић нашао на балкону са другим спортистима, другима што не величам сељаке који бране земљу од Рио Тинта, трећима јер погледам понеки видео на компјутеру а ТВ избацио из куће, четврти ме називају екуменистом иако екуменистичко свештеноначалије прилично критикујем и један сам од вишедеценијских бораца против те свејереси :)…
Тако и Ви пишете о нечему што нема никакве веза са истинском поруком мог текста. Наравно да не спорим да је Љубодраг починио несвакидашњи гест, ретко етичан и храбар у овом времену. Али да ли Ви мислите да се тада Љубодраг Симоновић изложио већој опасности од оне када је Новак одбио да се вакцинише? Рецимо, ја сматрам да Љубодрагу због његовог отпора није претила смртна опасност, а за Новака сам, да будем искрен страховао, знам како се данас сатанистичка глобалистичка власт, владари из сенке, ослобађају опасних противника. А Новак им је као нико упро прст у око баш у време сатанског пројекта короне, смакли су толико лекара који су покушали да разоткрију ту сатанску игру. Неоспорно је да је Љубодраг починио високо етички гест, али је неоспорно да је то учинио и Новак.
Указујем на неколико момената у Вашем размишљању о којима се може продискутовати.
Прво, не могу да верујем да Ви, као човек који очигледно поседује озбиљан интелектуални потенцијал, сматрате да је Љубодраг у праву када каже да Новак „на тај начин покушава да се додвори „господи“ са Запада и премости провалију која зјапи између његовог „примитивног порекла“ и елитистичког статуса који је резервисан за Западну „господу“ и који он настоји да стекне“. Грехота је заборавити одрицање држављанства Енглеске у потпуно незавидној економској ситуацији, грехота је заборавити толико истицања неправедног бомбардовања, само због тога што није урадио нешто што је урадио Љубодраг. Па да је желео да се додвори господи са Запада, ваљда би узео енглеско држављанство и огромну лову још на почетку каријере, у тренуцима када је грцао финансијски. Већ тада је то био високо етички корак. И Ви ту не видите ни једну полуистину? Размислите мало боље…
Друго, исувише је једнострана слика „Дуци је напустио збор нечастивих“ а „Новак је остао у збору нечастивих“. Шта ћемо ако, не Ви или ја, него Господ, то не рачуна као „останак у збору нечастивих“ него као борбу са нечастивима и победу над њима? Уз демонстративно истицање православног Крста, не либећи се да том збору нечастивих показује да се и данас може са тим побеђивати?
Љубодраг је, понављам, починио дубоко етички чин. Многе ствари које говори, понављам, исправно говори и верујем, са најбољим намерама. Али Вама не треба понављати да је често пут у пакао поплочан најбољим намерама. То што је он завршио факултет и магистрирао, не даје му право да Новака назива необразованим човеком и полуписменим јадником. Образован човек је човек који има Образ, а то значи који има Бога у себи, Образ Божији у себи, који је богоподобан. Ко то нема, постаје звероподобан, а не богоподобан. Загледајте се мало пажљивије у лице Љубодрага док бљује те отровне и понављам дубоко лажне реченице, да ли вам више личи на зверолико или човеколико лице.
Свети владика Николај пише о три фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс. Дарвин је носилац фаталне научне теорије. Ниче је носилац фаталистичке теорије. Маркс је носилац фаталне социјалне теорије. Несрећни Љубодраг, човек као што смо рекли дубоко етичан, остао је заточник бар два од ова три погубна духа о којима пише свети србски Златоусти владика – остао је заточник дарвинизма и марксизма. Он је критиковао Теслу да је његов изум утицао на застој у еволуционом развоју човечанства!!! 🙂 Погледајте овај бисер, цитат Љубодрага Симоновића: „Прачовек није био у стању ни да говори ни да пева. Испуштао је крике када је осетио опасност и мумлао је“. Питам се и питам Вас, шта може добро донети човек који верује у теорију које се и сам Дарвин пред смрт одрекао? Или више пута поновљени став да би и даље наступао под светлим знамењем петокраке. Шта добро може донети човек који би нас поново петокрачио после брозоморије коју једва преживесмо?
Суштински кад се погледа, комуњаре и глобалисти јесу духовна браћа, богоборци, једина је разлика што воде у пропаст различитим путевима.
И на крају, срећан празник, мало сам се опустио, од сутра поново на води, треба се припремити за најважнији сусрет, сусрет са Господом. Ако некога повредих, нека опрости, ја праштам свима, и преподобнима и непреподобнима, до краја поста нема мојих коментара.
Божије помоћи свима…
@Ранко Гојковић
Признајем да сам цитат о додворавању Западу једноставно прѣвидѣо: пошто сам прочитао ваш чланак, нѣколико пута сам пажљиво одслушао троипоминутни Симоноићев говор у емисији на указаној повезници: https://www.aktuelno.me/sport/ljubodrag-duci-simonovic-djokovic-je-polupismeni-jadnik-koji-odvlaci-mlade-ljude-na-pogresnu-stranu/
па узео да пишем коментар, а ви сте у ствари користили и нѣке раније његове изјаве.
Наравно да је у питању прѣћеризам и ту сте свакако у праву. Фигуру са „збором нѣчастивих“ сам употрѣбио пратећи Ваш библијски тон а „нѣсмирењем“ итсл. Нѣ знам како би Господ могао гледати на учешће наших спортиста на „збору“ о коме је рѣч. Као што горе већ рѣкох, без икакве жеље да судим нашим спортистима, ја свако њихово учешће на приредбама заједно са спортистима доживљавам као велику тугу и срамоту.
Што се Симоновићеве „звѣроподобности“ тиче… „Чојак чојку тајна је највиша“, свако суђење о другој личности је клизав терен, али кад смо на њега већ ступили, да изведемо ствар до краја – можда дођемо до нѣког одговора.
Снимак сам пажљиво гледао и да бих испратио израз Дуцијевог лица. Нѣ, никакву звѣроликост нѣсам запазио. Ако смо се сложили да тежи етичности, никако не може бити да свѣсно потеже за неистинама – једно са другим нѣ иде.
Менѣ се чини да је Љубодраг Симоновић човѣк дубоке и танане осѣћајности, од оне врло рѣтке сорте људи која у себи носи тзв. „свѣтску бол“ (Weltschmerz). Кад говори о нѣчему што га изузетно погађа, што доживљава као нѣправду – он је у стању да се заплаче. Прави мушкарац – а онакав грмаљ посебно – никако нѣ може бити задовољан таквом својом особином. Вѣрујем да се у томе крије тајна његове неумѣрености и привидне осорности у јавним наступима – подсвѣсна тежња да се сопствена рањивост прикрије: она никако нѣје прѣпоручљива у звѣрињаку у коме живимо. Вѣроватно се послѣ сваког таквог испада у себѣ дубоко каје, што затѣм још више подјарује његову љутњу.
Један саврѣмени руски богослов нас упозорава да морамо бити врло обазриви са носиоцима „свѣтске боли“. Такви људи су по правилу изузетно даровити, кадри да својој околини и човѣчанству донесу како огромна добра, тако и огромна зла.
Ни менѣ заиста никад нѣје ишло у главу како је било који Словѣн икада могао пригрлити Марксову филозофију, ако је знао каква је расистичка свиња овај према Словѣнима био. Па ипак се његово учење најчвршће укорѣнило баш у словѣнским земљама. Међутѣм, видимо да се, осѣм Ничеом и Марксом, Дуци ништа мање бави и Достојевским, Толстојем, Берђајевим, Светим Савом… Човѣк је у трагању, као и многи од нас. Прѣтпостављам да би такав какав је он био бољи пѣсник него што је филозоф. Ваљда ће драги Бог имати коме да помогне. Већ нас је прѣвише мало за оволико гложење.
Свѣма срѣћан празник и праштајте!
„…комунисти и глобалисти су духовна браћа“
Дакле, да поновимо – ово горе написали сте Ви, а не ја. Где су ту екуменисти? Ах, да – „ја сам их критиковао тамо негде, некад, у некој прилици…“ Али, ипак нису духовна браћа с овима.
И поред благоглагољивости, острашћеност не успевате да прикријете, Не само у почетном тексту, већ ни у (преопширним) тумачењима шта сте хтели да кажете. А све то што сте хтели да кажете (поред мржње према Симоновићу), може се уз можда мало грубости свести на следеће: Симоновић није (естрадни) хришћанин, не показује крст ни Западу ни Истоку, и НИЈЕ ЗАРАДИО ОГРОМНЕ ПАРЕ. Све, очито, супротно од особе којој се Ви овде дивите. И наравно да сте у праву, треба се примаћи (и духовно и физички) ономе ко има паре. Јер оне су срж живота, оне показују смисао и успешност проживљеног, оне су наш идол. И тако треба да буде.
Уместо да Вас углавном умерени и уздржани коментари мало тргну, да размислите шта сте избљували против човека који то није заслужио, Ви нас затрпавате бескрајним објашњењима, гурајући нас да пређемо на стазу коју управо горе описах. Ако је и од Вас, много је.
Postoji verovatnoca da su I Stalin I Broz bili “ tajni monasi* Ako neko veruje da su seljace iz Kumrovac I drugi iz Gore postal tako mocni onda neka mi se javi .Prodajem Sydney Harbour Bridge jako jeftino. Ciji to monasi pobise toliko ruskoga I srpskoga stanovnistva?
Овде се пишу читаве студије….Презнојио сам се…..Матрикс.Драго ми је што ускоро одлазим из овог дигиталног света.