Доносимо дело Р. Максимовића компоновано за бас соло, мешовити хор и оркестар, на текст/стихове владике П. П. Његоша
Фото: ppnjegos.com
Истакнути композитор и универзитетски професор у пензији Рајко Максимовић преминуо је у Београду.
Доносимо његово дело Тестаменат владике црногорског Петра Петровића Његоша (за бас соло, мешовити хор и оркестар, компоновано 1984).
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Čudo ne viđeno đe ga nema niđe na ovome
poluđelome svijetu a bogumi evo se dešava kod nas u ove Crne Planine Gore i More.
Svuđe na ovome poluđelome svijetu u današnje vrijeme sa ovijem malim pametnim kutijama po kojima moji Đetići po vas cijeli dan nešto čokaju kažiprstom i govore mi bogumi onako samouvjereno ko nekada Vladika sa Cetinja da te male pametne staklene kutije mogu sve da ti kažu i reču i da možeš da viđa sa svoje oči šta se dešava tamo preko sedam mora i sedam gora i da nema šta nema da ti se ukaže na tome malome staklu što oni čokaju od jutra do sjutra a ja onako za sebe u čudu se evo pitam:
Kako to još od dešembra prošle godine pa do danas danske avgusta ove godine prođe bogumi već osam mjeseci i još niko u toj maloj staklenoj pametnoj kutiji da do dan danas Đetiće prebroji koliko nas ima ođe u
Planinu a koliko nas ima ođe do Mora.
Vladika na Cetinju je to radio nekada na hartiji sa plajvazom kojeg je balio jezikom da bolje zapisuje.
I kako mi moj Đedo priča to je sve bilo gotovo za mjesec dana i bogumi znalo se koliko nas ima ođe i tamo i vamo i gore i dole sve do Boke.
Reče mi jedan čoek što je proša Jevropu i stiga do Japana sa kojim je moj Đedo ratovao sa Rusijom da svuđe tamo daleko oni znaju koliko nas ođe ima i od koje smo mi fele samo reče mi da mi ođe to ne znamo.
Eto ti ga sad a što ovi moji mlađi Đetići zbore da sve to ima koliko nas ima i ko smo i šta smo i kojim jezikom govorimo i u koju Crkvu idemo i kojem se Bogu molimo i da je to sve u tu malu staklenu kutiju stalo što oni čokaju kažiprstom po vas cijeli dan a on mi odgovori onako kako priliči čoeku koji je viđa Jevropu i Japan i tu Jameriku da prvo mora neko to sve da stavi u tu malu staklenu kutiju.
Eto ti ga sad da prvo stavi u tu malu staklenu kutiju pitam ga ja a ko je to ili taj a on mi reče :
PROGRAM.
I on ode svojim putem i poslom a mene nešto bi ne jasno a što ti je to pa sad program.
Jel to čoek ili insan.
Ako je čoek pa đe je to on već osam mjeseci boga ti njegova poljubim u oba oka a ako je insan e bogumi moram se ponovo latiti moga jatagana i kubure pa jopet u Planine i Gore i More da se poćeramo i ćeramo kako se još vala nismo ćerali od vakta i zemana Vladike sa Cetinja i Lovćena.
Odoh ja da viđa đe mi je džebana ostala suha.
A i da je niko nije viđa do sada đe sam je sakrio od ovih mlađanih Đetića što jedino znaju da rukuju sa kažiprstom.
Budi bog snama na šta smo mi došli.
Đetići.
Ne znamo ni koliko nas ima a opet bi da ratujemo al sad protiv Rusije.
Bogumi neće nas spasiti ni Sveti Vasilije Ostroški.
Da ja ne znadem koliko moje čeljadi ima u mome katunu i koliko ovaca ima u mome katunu e bogumi ovo još nijesam mogao ni da sanjam.
Čudo ne viđeno bogumi.