Не говорити о сопственим далекосежним плановима, својој доброти, аскетизму, храбрости и хероизму. Ваља ћутати и о духовном знању, о сукобима у сопственој кући и о ружним стварима које сте чули
Архимандрит Стефан Анагностопулос (Извор: Јутјуб/Снимак екрана)
Прво што треба држати у тајности јесу сопствени далекосежни планови. Ништа не говорите све док се они не испуне. Многе од наших замисли не само да нису идеалне, већ имају огроман број слабих места, по којима је веома лако ударити и све разрушити.
Друга ствар коју не треба разглашавати је сопствена доброта. Добро дело је права реткост у данашњем свету, и управо зато га треба чувати као зеница ока. Не хвалите се добрим делима. Гордост ће то одмах увидети и потрти сво то добро које је дошло као резултат доброчинства.
Трећа ствар коју не треба разглашавати, ни налево ни надесно, то је сопствени аскетизам – уздржавање од хране, сна, итд. Физичка аскеза доноси корист само ако има, између осталог, и осећајну димензију.
Четврто о чему треба ћутати – то су сопствена храброст и хероизам. Неког сналазе спољашња, а неког унутрашња искушења. Спољашња искушења су видљива, због чега људи за њих добијају награде. Но, победу унутрашњих искушења нико не примећује, због чега се за њих никаква награда и не добија.
Пето о чему не треба говорити – то је духовно знање. Духовна знања имају разне нивое и треба их откривати тек по достизању одређеног нивоа чистоте спознаје. Основна грешка почетника, као носиоца истине, је жеља да се подели велико духовно знање, које, уместо да донесе добро човеку, само га још више упетљава па чак и плаши.
Шесто, што не треба посебно делити са другима, јесте прича о конфликтима у својој кући и генерално о свом породичном животу. Запамтите: што мање будете говорили о проблемима у вашој породици, утолико ће она бити јача и стабилнија. Спор ослобађа од негативних емоција, које су нагомилане у процесу комуникације.
Седмо о чему не треба говорити – то су ружне речи које сте чули од некога. На улици можете да упрљате ципеле, а можете да упрљате и душу. А човек који, дошавши кући, препричава све што је чуо од неког глупака на улици, ничим се не разликује од човека који је ушао у кућу и није изуо ципеле.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Е кад нам оду ови мудри старци – од кога ћемо учити, утеху и духовни мир тражити (жива реч је јача од прашњавих књига)?
Мада надолази АИ, можда … (иронија)
prirodno teligentan
Na zalost nije ironija. Mudrost se izgubila u znanju znanje se gubi u informaciji. Ili mozda i jeste ne znam sa kog aspekta se posmatra.
@природно телигентан:
А ово сте чули уживо или прочитали овде на сајту?
@Прашњави екран
„Ово“ сам прочитао на сајту.
Мој коментар овде је врло кратак. Написао сам „кад нам оду мудри старци“, значи у множини, мислећи да, Богу хвала, има још живих мудрих стараца, који се могу и чути. Ја сам ето имао прилику и срећу да са некима разговарам. Непроцењиво.
Ја сам пробао, неспретно да укажем 1) да мудри старци немају наследнике, 2) да је жива реч јача од написане и 3) да нам прети авет АИ.
Ваш коментар је заједљив и мени не смета, али би било корисније за све да сте пажљивије прочитали мој кратки (могуће нејасан) коментар, а још корисније да сте уместо мене, мудро коментарисали Стефанове савете.
Без увреде, за вас би била прикладна она народна: „Не зна да бесједи, а не уме да ћути“
@природно телигентан
Је ли? Напротив, мој коментар је био духовит а не заједљив, а ваша реакција показује да се та пословица „не зна да беседи, а не уме да ћути” пре односи на Вас, јер се на груб хумор те врсте у добром друштву не одговара увређеним дурењем и надобудним паметовањем, осим можда за пањем испред сеоске задруге, или ако имате 12 година или се тако осећате. Да не говоримо о томе да сте потпуно промашили поенту. Ја сам ваш коментар добро разумео али ви мој нисте. Види се да сте природно телегентан.
Желим вам више посећивања предавања и монодрама где ћете моћи уживо чути „мудре беседе“ и развијати социјалну интелигенцију, а мање паметовања по прашњавим сајтовима, јер вам недостаје шлифа за то. Прашњави поздрав.
@Прашњави екран
„Ја тикву у воду, а тиква из воде“ – Ову сам народну пословицу чуо једном испред сеоске задруге. Свидела ми се, а мислим да је прикладна да опише нашу полемику и ваше коментаре.
Ви сте моје име намерно изменили да асоцира на „теле“ и вероватно мислите да сте поново духовити. Добро је што се ви не дурите и што не паметујете.
Кад смо већ код паметовања, кажете да сте мој коментар добро разумели. То је добро, значи био сам јасан, а тачно је да ја вас не разумем баш најбоље, посебно сада у делу „мање паметовања по прашњавим сајтовима“ (?)
На крају, ево још једне пословице сковане на сеоском пању, а одговара вашем наративу: „Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаке“, што ће рећи загрејте столицу, па нам паметујте о теми, а то није лако, захтева труд и мудрост, дакле о Стефановом „ово“ (да не остане тако мутаво).
О не, ево га опет, као увређена баба 😃
У реду је друже, разумели смо се. Седи мало, одмори, попи једну, нико ти не жели зло. То јест немој данас, данас је петак. Попи сутра.