Србију од нестанка неће спасти десетак или двадесетак нових тенкова и хеликоптера, али хоће вера, култура и традиција, тај незаобилазни свети идентитетски триптих, навео владика
Епископ бачки Иринеј (Извор: Православље)
Наша Црква се већ дуго залаже за бољи однос државе према верској настави. Чак је и патријарх Порфирије изјавио: „Осећам да је потребно уложити још много труда и напора како би верска настава била адекватно унапређена, а за то су нам потребни помоћ и добра воља свих”, навео је владика бачки Иринеј у ауторском тексту на сајту СПЦ.
Он је додао да треба подсетити на чињеницу да је конфесионална верска настава, која је заступљена у нашим школама, најраспрострањенији облик верске наставе у Европи.
„Њено организовање и остваривање претпоставља висок степен сарадње државе и Цркве, то јест релевантних државних институција и традиционалних Цркава и верских заједница. Верска настава, дакле, не само да не укида начело секуларности државе већ, напротив, представља непогрешиви показатељ стварног степена демократичности друштва”, истакао је епископ.
Он је додао да је статус верске наставе данас много тежи него пре готово четврт века, када је она враћена у образовно-васпитни систем.
„Верска настава је, захваљујући нетранспарентним и незаконитим акцијама Министарства просвете, изгубила статус редовног изборног предмета и сведена на једва толерисани, у суштини нежељени статус „наставног програма” ван редовне наставе, укинута је обавезност њеног представљана родитељима и ученицима, укинута је могућност транспарентног избора верске наставе, као и права да се у току једног образовног циклуса избор промени. Нажалост, нису ретки случајеви да ученици, упркос њиховом избору верске наставе, буду пребачени на грађанско васпитање (глупљи назив за алтернативни предмет није могућ, а није тајна ко га је измислио)”, навео је владика Иринеј.
Додао је да се упоредо са тим, непрестано опструише рад Комисије владе Србије за Верску наставу у школама, тела „које је надлежно за наставне курикулуме, уџбенике и помоћна наставна средства, али и за сва друга питања у вези са Верском наставом, чији сам и први и други („реизабрани”) председник, али чију седницу нити заказујем нити имам намеру да закажем док Влада Србије не престане да се понаша као непосредна наследница титовске „Верске комисије”.”
Изглед текста на сајту Епархије бачке
„Уместо да данас, после две деценије, улажемо заједничке напоре да се престане са дискриминацијом веронауке и реши радно-правни статус вероучитељâ, питања које је после враћања верске наставе у наше школе остало отворено, ми смо у ситуацији да се поново боримо за елементарно право родитеља и ђака на избор верске наставе. У ситуацији смо да је у Србији ђацима православне вере ускраћена могућност коришћења уџбеника на часовима веронауке које је Црква припремила у складу са својом законском обавезом, истих оних уџбеника православне веронауке које већ годинама користе њихови вршњаци, православни Српчићи, у Републици Хрватској”, истакао је Иринеј бачки.
Додао је да се истовремено „путем квазинаучних измишљотина, кроз уџбенике биологије и социологије, чије су садржаје одобрили (у чије име?) надлежни државни органи, ђацима отворено и званично пласира идеологија и пракса хомосексуалности и трансродности”.
„То је права слика стања вапијуће дискриминације у које је данас доведена верска настава, а сву одговорност за то носе и сносе Министарство просвете и остале надлежне државне институције, као и појединци који се, како сте тачно приметили, оглушују на апеле за сарадњу које су више пута јавно упутили патријарх српски Порфирије и сви челници традиционалних Цркава и верских заједница у Србији. С обзиром на све отвореније и све бруталније притиске идеологије хомосексуализма и трансродности, којима су изложени готово сви образовни системи у такозваном западном свету, а који се намећу из глобалистичких центара моћи, уверени смо да ће у будућности статус конфесионалне верске наставе у просветном систему бити директан показатељ спремности наше државе да води самосталну образовно-васпитну политику уместо да буде послушни „извођач радова” за рачун декадентне, перверзне и антихришћанске глобалистичке „елите”. Подсећам: Србију од нестанка неће спасти десетак или двадесетак нових тенкова и хеликоптера, иначе са државног разлога и те како потребних, али ће је спасти вера, култура и традиција, тај незаобилазни свети идентитетски триптих”, навео је владика.
Писмо је завршио постављајући два питања влади Србије.
„Напослетку, још два горка питања влади Србије: кога су питали да ли, поред постојеће веронауке и алтернативног предмета, треба уводити „неевропски” предмет Вредности и врлине (вредности и врлине као појмови, нарочито врлине, не постоје у ЕУ-агенди), а посебно, кога су питали за сагласност – или бар за мишљење – о својој одлуци да тај предмет могу да предају наставници разних струка, а да је само теолозима забрањено да га предају? O tempora, o mores!”, закључио је владика бачки Иринеј.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Добар знак.
Црква има ресурсе и могућности да постави здраве темеље за здраво друштво. Има могућности да постави постулате духовно и морално здравог породичног друштва и осуди све накарадне и изопачене концепте које је поставила иста таква власт. Али Црква сама по себи мора да стоји на догматско-канонским и државотворним темељима које је поставио свети Сава.
Лелујање које висока јерархија себи дозвољава, не може имати одјека у напорима да се остваре конкретни циљеви. Шуровање са влашћу (када то појединим владикама одговара), па онда критика власти (када то опет одговара) изгледа прилично неозбиљно.
Без јасне осуде свих оних државорушитељских потеза иза којих стоји ова власт (најпре издаја и предаја Косова и Метохије, дозвола за тровање сопственог народа опасним ископавањима у јадарској долини, али не само тамо; распродаја државног земљишта и фирми странцима; све чешћа и тешња сарадња са убицама Срба из сатанске НАТО алијансе; предаја монетарног система у дужничко ропство ММФ-у; лоботомисање сопственог народа и „промена“ свести и низ других катастрофалних потеза), свако иступање било ког од владика нема довољну тежину.
С друге стране, Црква мора да остане на Светосавском путу, да се јасно огради од екуменизма, папизма, молитвеног и литургијског општења са неправославнима (чиме се грубо нарушавају канони Православне Цркве) и других потеза којим разбија јединство верујућег народа и уноси немир и смутњу и поверену јој паству. Ако је ничим изазвани расцеп са Охридском архиепископијом и додела „аутокефалности“ тзв МПЦ бесповратан процес (а не би смео да буде), онда гурање Српске Православне Цркве у загрљај са јеретичким западом и синкретистичким истоком преко ССЦ-а мора да престане.
Догматско и канонско јединство, установљено на Сабору Српске Православне Цркве о служењу Литургије онако како је служена од светог Саве до данас, а не како се коме ћефне и како пожели, нарушавајући одлуке највишег црквеног тела – Светог Архијерејског сабора, мора да постоји у оквиру читавог тела Српске Православне Цркве.
Без свега овога и још много других битних ствари овај иступ владике Бачког Иринеја личи на умиривање све гласнијег незадовољства народа потезима Цркве.
Без истинског повратка на светосавски пут, без суштинског повратка Православљу, које подразумева светоотачки труд, без конкретног преумљења (а не лоботомијске промене свести сатанизовањем), без молитвеног напора, сваки иступ попут овог личи на изругивање Христу, Који ће „….млаке избљувати“, јер нису ни хладни ни врући, већ неутрални, а данас се не може бити неутралан.
Backi vladika je pecnuo Vladu ali ne i Vucica. Bas simptomaticno.
„Dečani se neće sačuvati podkastima Jutjuba nego molitvama“: Patrijarh Porfirije o onima koji zbog „patriotske brige“ o Kosovu napadaju SPC
Brine me srpska nesloga, spremnost ljudi da radi sopstvenog interesa jednostavno i hladno zaborave na Kosovo i Metohiju, na naše svetinje, i isto tako zaborave na ljude, na pravoslavne Srbe koji žive pod pritiskom i u getu, ostave ih na milost i nemilosti drugih, poručio je danas patrijarh srpski Porfirije.
Brine me i to što određeni krugovi i samozvani odgovorni pojedinci, pokušavajući da to pravdaju patriotskom brigom i samo njima svojstvenim društvenim aktivizmom, radi očuvanja Kosova i Metohije napadaju Crkvu koja je, ne samo istorijski nego i aktuelni i nepokolebivi branič Kosova i Metohije, naglasio je patrijarh u objavi na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Njihove kritike bi bile dobrodošle, dodao je on, kada bi ih motivisala istinska briga za Kosovo i Metohiju i odgovorna ljubav prema svojoj Crkvi.
Brine me i to što pojedini predstavnici zapadnih država, pogotovu evropskih država, prenebregavaju apsolutno mirotvoračku ulogu Crkve, pre svega na Kosovu i Metohiji, ali i na čitavom području bivše Jugoslavije i bez ikakvog osnova je optužuju „da destabilizuje situaciju i stvara napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice“, kako se pominje u jednoj od rezolucija Evrpskog parlamenta.
Sve me to ozbiljno brine, naglasio je patrijarh Porfirije, ali me kuraže naš narod, naše sveštenstvo i monaštvo, njihova vera i njihova hrabrost.
To su svi oni kojima je istinski stalo do Kosova i Metohije, kojima je zaista stalo do Otadžbine Srbije, do pravoslavnog srpskog naroda, dodao je on.
Patrijarh Porfirije je istakao da su za srpski narod „zakoni su na tom delu naše zemlje mrtvo slovo na papiru“.
Kada se na jednom prostoru, od strane većine relevantnih faktora koji trenutno upravljaju njime, samo prividno i nominalno poštuju pravne norme i sprovodi objektivna politika, a u stvari se forsira interes jedne etničke zajednice u odnosu na drugu, to čini opasan presedan i predstavlja uvod u razaranje osnovinih principa civilizovanog društva koje će se potom i bez mnogo muke preliti i na druge krajeve sveta, ocenio je on i naveo primer „dečanske zemlje“.
Ukoliko se nikada ne molimo za Kosovo, nikada ne postimo za Kosovo, nikada ne hodočastimo na Kosovo, nikada ne pomažemo narodne kuhinje na Kosovu, onda naš identitet, svetosavski etos, prestaje da postoji, smatra poglavar SPC.
Sve velike priče o Dečanima ostaju prazne ako se onaj koji o Dečanima priča ne moli Svetom kralju Stefanu Dečanskom za Dečane i za Kosovo. Jer se Dečani neće sačuvati podkastima Jutjuba nego molitvama i moljenjima i svakim drugim delanjem, prožetim istinom i pravdom, zaključio je patrijarh.
https://www.danas.rs/vesti/politika/patrijarh-porfirije-kosovo-podkasti/
Не верујем се унапређење предмета за који се залаже исправно може постићи тако што ће оштро критиковати друге предмете и садржаје у школама.
У ауторском тексту епископ Иринеј тврди и ово (цитат): „Истовремено се путем квазинаучних измишљотина, кроз уџбенике биологије и социологије, чије су садржаје одобрили (у чије име?) надлежни државни органи, ђацима отворено и званично пласира идеологија и пракса хомосексуалности и трансродности.“ (крај цитата)
Можда ће и неко њему за веронауку рећи исто. Нема мало оних који сматрају да су у веронауци заступљене „квазинаучне измишљотине“, или, још горе, да се ради о „ненаучном“ приступу свету и животу. С друге стране, вера и верска питања су par excellence идеологија, то је свака вера по себи, већ у зачетку. Са све догмама које се не смеју доводити у питање. Секте такође. С тим што је историјски познато да је и само хришћанство најпре било једно од мноштва оновремених секти. Било је јеврејска секта која се таквом сматрала вековима, сметала самодршцима и била брутално и сурово прогањана. Све до државног озваничења 313. године Миланским едиктом који је издао римски цар Константин Велики. Каснији раскол унутар хришћанства доноси разлике унутар вере и правила, што је до данас проблематизовало апсолутност догме и у многоме је релативизовало.
Дакле, уколико је епископ Иринеј у праву када тврди да је верска настава, између осталог, „показатељ стварног степена демократичности друштва“, сматрам да би требало и он сам да се држи истог начела када су у питању други и другачији предмети и садржаји у школама.
Прот. Јован Пламенац: Да ли и како СПЦ може да се носи са савременим проблемима?
У својој материјалној оснажености и духовној раслабљености, Српска православна црква у ово вријеме нема снагу да српски народ заштити од агенди новопаганског либералног Запада које спроводе марионетске власти. Првенствено због његове мамонизације и покорног односа према режиму Александра Вучића, клир Српске православне цркве запао је у осуду вјерног народа. Да би се уопште ушло у рјешавање проблема у којима је Црква, неопходно је на њих указати отворено, без страха и терминолошки прецизно.
Да је Иринеј Буловић организовао литију против параде содомита,
данас не би морао да, шатро, приговара Влади Србије по питању
верске и родно-равноправне наставе у школама.
Ни сада није касно да организује литију.
Али, фарисеј је то, само диже галаму, а литију неће организовати
макар и да се укине веронаука у школама.
Сви ви који пишете крватском латиницом, запитајте се шта радите и не браните српство на такав перверзан начин.