Концентрисани адреналин
Јао, овај добија посебне коктеле, не добијам ама баш ништа. Ујутру попијем једну таблету Ц витамина и ништа више. Не узимам креме за сунчање, не држим дијетe, што се види, ништа, То је до мозга, то је до адреналина, то је до енергије, то је до жеље. До жеље да побеђујете, до жеље да идете напред, да гурате земљу напред, да остављате дела иза себе. Само до тога. Некада, када сам био млађи, када сам могао и да седим са друштвом и да попијем више, само ја не бих био пијан, или можда још један или двојица у друштву. То је ствар концентрације, како да вам кажем. Ствар је ваше главе.
Александар Вучић, председник Србије, обилазећи Србију
Више изјава на izjave.net
Кад би мало више слушали своје пѣснике умѣсто свакаквих, самозваних аналитичара, можда би нам друге птице пѣвале.
Новица Тадић је био изврстан Пѣсник. „Мушичав“ и нѣпоткупљив. Случајно на овогодишњем сајму књига у Бѣограду од једног нашег старог, такође изврсног пѣсника, сазнам да је Новици Тадићу бивши прѣдсѣдник Србије Борис Тадић био брат од стрица: „Очима нѣје могао да га види“ – казао је он.
„…сазнам да је Новици Тадићу бивши прѣдсѣдник Србије Борис Тадић био брат од стрица“
А шта му је сада, брат од тетке?
@Тебра
Сад му нѣје ништа. Новица Тадић се упокојио прѣ скоро 12 година. Спикаш ли српски?
@Gremlin
Значи кад се неком упокоји брат, он више није брат. Алал ти ѣ!
@Тебра
Нѣ, брате, сасвѣм обрнуто. Кад се нѣком упокоји брат, покојник остаје брат. Молимо се за њега, палимо му свѣће=молитве за душу. То је знак наше (нѣ)вѣре. А да ли смо ми, који још живимо земаљски живот, браћа покојнику – већ је под знаком питања. То покојник зна боље од нас. На оном свѣту нѣ важе крвне, већ нѣке дубље, суштинскије везе. Можда покојник нѣје, а можда ми нѣсмо заслужили да се и даље зовемо браћом – на овом свѣту то нѣ можемо знати („Овога су у гробу кључеви“ – Његош). То ћемо знати кад и сами умрѣмо – наравно, ако у загробни живот заиста вѣрујете.
Дакле, нѣма ничег нѣнормалног ни чудног у мојој рѣченици за коју си се ухватио. Прѣбери мало по сопственом памћењу, личном искуству, по примѣрима из књижевности ако хоћеш, па ћеш се увѣрити да сам се ипак правилно и тачно изразио. Свако добро!