Међутим, ако се увећа број освешћених појединаца који су „одустали“ од свега понуђеног, тада ће и заједница, ужа и шира, поново добити на стварном значају
Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)
Борба за ужу и ширу заједницу мислим да је изгубљена.
Сатанократија је ту углавном завршила посао, не само код нас него и на глобалном нивоу. Тако је уосталом и проречено. Ближи се владавина Антихриста и све официјелне форме друштвеног живота томе се убрзано саображавају.
Преостала је само борба за појединца. Злата вредан је сваки, буквално сваки човек који СХВАТИ, који У СРЦУ ОСЕТИ о чему се ради, који се придигне из физиолошког блата и ОДБИЈЕ и ОДУСТАНЕ од „понуда“; који најпре духом и душом изађе из глобалног матрикса, а онда уложи и напор (за сада не нарочито велик, али ће он са долазећим временом постати натчовечански) да из њега изађе и телом.
Међутим, ако се увећа број освешћених појединаца који су „одустали“ од свега понуђеног, ако се они окрену једни другима, а не центрима Сатанократије (па и оним који имају национални, традиционални, псеудохришћански предзнак, јер ђаво уме да се преруши у шта год пожели), тек тада ће и заједница, ужа и шира, поново добити на стварном значају и моћи да дела не само на појединачном, него и на ширем друштвеном плану. „Заветна (или саборна) заједница није битије, нешто што по себи постоји, него је она могућа само као феномен личностиˮ, рекао је Жарко Видовић, додајући да „снага заветне нације (као историје) извире из моћи, значаја и достојанства личности“. Према томе, будимо личности, освешћене и пробуђене, не бисмо ли једном поново постали и заједница, у правом смислу те речи.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Categories: Преносимо
Кратко, јасно, тачно.
„Сатанократија“, сила таме обмањује, лукаво наговара, заводи илузијом, лаже и тако ствара армију лаковерних, који омађијани ужитком и привидом материјалне моћи, нахушкани врше отворени терор на малобројне неукаљане „освешћене појединаце који су „одустали“ од свега понуђеног“.
Тако се код личности борба води двојака, унутрашња, духовна против шапнутих злих мисли и ниских страсти и спољашња против заведене корумпиране светине „корисних идиота“.
Али то није довољно, па Лукави новим технологијама напада на центре слободне воље преосталих појединаца (ови други мисле да је воља њихова), јер нам је једина слобода дата да освешћени нашом вољом можемо да направимо избор којим ћемо путем ићи.
А пут, за малобројне појединце је јасан – достојанствено према Царству небеском.
Велика похвала аутору за позив на борбу.
Bojkot je izraz moci, a ne nemoci. Bojkotuje onaj ko moze da proizvede neke posledice bojkotom, a ne nemocni koje niko ni ne konstatuje! Izbori su pokazali da je pulmolog jaci od bardova srpskog jutjubista Lompara i Kovica zajedno. U Srbiji nema licnosti, ali ima dvolicnost napretek! Psihijatrica nije prosla, ali pulmolog jeste, jer smo mi, ipak, zemlja ludaka :))) Ako ima nesto dobro na ovim izborima, to je potpuni krah Zutog Djordjija i kao tribuna i kao analiticara i kao istrazivaca javnog mnjenja! Ostaje mu jos samo uloga sledbenika lika i tela Sande Raskovic!
Знам да селићевци и ђиласовци (Милованови не Драганови у овом помињању) не воле шајкачу, али ево погодно је испод писанија једног селићевца подсетити их да није њихова ЦГ него је Србија вечна. Дефетизам који имају због разобличења црногорских гусларских лажи нека шире између себе код Момчила Селића на сабрањима како су то често чинили и дивили му се. Видим сада је фаза глуматања светитељства, најчистијег чистунства које се не прља са остатком света, све по матрици Момчила Селића „сви су нишчи, само сам ја најсветији, најпоштенији, најпаметнији и ето светина то не препознаје“. Момчило Селић је причао, у мноштву својих црногорских будалаштина, како је „глас народа глас Бога“. Зашто Момчило Селић и његови поклоници, међу којима је и Пушоњић, не опробају себе по речима тим. А ха, неће да се прљају са „сатанократијом“.
Препоручујем да метну шајкачу на главу, лековито је, можда се излече од црногорства које им утувљује удбашки син.
Мој деда Исидор је имао закуцан ексер, тик изнад узглавља кревета, о који је качио шајкачу. То је била последња ствар коју је радио пре спавања. Ујутру, чим се пробуди, прво се маши руком за шајкачу, натуче на главу, па се онда открије, облачи и обува.
Током дана је није скидао, осим кад се умива, да је не кваси.
Иначе, кад оде ујутру на извор, прво се јављао води, увек истим речима: „Добро ти јутро ‘ладна водо“. Говорио је да воду треба ценити и поштовати.
Умивао се го до појаса, тако што се (искључиво три пута), пљусне водом и добро истрља лице, врат и труп.
Говорио је да су три пута таман; да се паран број само на гробље носи; да је једном мало а пет пута много. Може и да се назебе.
Јер из нашег Јавора (извора), избија ледена испод букових жила.
Kad god naiđu teška i opasna vremena, šajkača opet uđe u modu. Šajkača kao nezaobilazni deo narodnje nošnje jedina je kapa na svetu koja se u toku noći pretvara u deo vojne opreme. Ma koliko bio pametan i obavešten, stranac koji ne poznaje poreklo i suštinu šajkače, nikad neće razumeti Srbe. Ona je mnogo više od obične kape, ona je oblik prkosa, hrabrosti, nežnosti i inata. Već nekoliko vekova ona štiti sprske glave od prirodnih nepogoda i ratnih poraza. Ona se nikome na svetu ne skida sem Gospodu Bogu u Crkvi.
Momo Kapor
„ПроГлас“ се месец дана и јаче није скидао са Шолакових телевизија, излазност проценат два јача но пре, Несторовић ставио шајкачу – пробио цензус. Колико ништа не знате о свом народу.
Врло битна објава брата Свете (нек ми опрости фамилијарност – и ја њему опраштам што је плагирао и пласирао моју мисао; једино ако је добио ауторски хонорар од СтСт или/и Фејкбука за ово, не знам како то иде, 50% му не опраштам!).
Занимљиво, ово коинцидира и са духовно врло аналогном и комплементарном објавом једног клирика СПЦ, јеромонаха Дамаскина Светогорца (http://borbazaveru.info/content/view/18228/1/), који констатује – као први у историји са те стране олтарске преграде, иза које ми не можемо да завиримо него морамо да му верујемо на реч! – да јеретици и расколници у СПЦ, тј. екуменисти и новотарци (реформатори Типика и осталог Предања), немају Божју Благодат:
„…у Цркву су се увукли јеретици и расколници, који газе Предање Цркве, којим се и предаје Божија благодат, и самим тим код њих нема Божије благодати, осим нешто мало благодати ради покајања“.
Ово је знак да се Срби буде, макар понеки.
Односно да се враћају у свест, после дугог и дубоког, тростепеног пада:
пада тела србског – у југословенство, Југославију (тело је пало, душа је страдала, дух се бунио – конкордат, богомољци…);
пада душе србске – у комунизам (кад је за телом пала и душа, дух је страдао – бесновао…), и
пада духа србског, православног – упада у Светски Савез Цркава (кад је за телом и душом сублиминално пао и дух Србинов; први и други пад наказани су непојамним страдањима народним, као грех свенародни, трећи пад, као свецрквени, није од Бога слично кажњен – јер мртвац се не кажњава, мртвац се васкрсава).
Мени, који одавно једва чекам васкрсење мртвих Срба (о којима је говорио још Ава Јустин), ово је охрабрење и радост.
И ту, још један куриозитет („коинциденција“) вредан помена. Тачно стотину година пре формалног уписа београдске патријаршије у Сатанин Савез Цркава (1865.) и укидања екскомуникације латинских јеретика од стране фанарских јеретика (односно формалног повратка на еклесијални статус пре 1054.), један елитни епископ руске Цркве (Игњатије Брјанчањинов), објавио је ово: „Савршава се Писмом предречено одступљеније од Хришћанства народа који су пришли Хришћанству из јазичества (незнабоштва). Спасајај да спасает своју душу!“.
У преводу: најдалековидији Капетан Брода објавио је сигнал за узбуну пред неминовним бродоломом (тачније, бродокрађом, преузимањем брода од стране пирата и променом курса). И у Духу Светом провозгласио: „Спасавај се ко може!“.
Зато, ништа чудно што се неки Срби данас освешћују у дубокој води, неки у мање или више трулим чамцима за спасавање, неки на даскама, неки и без њих, неки у својој крви у раљама ајкула… Брод плови даље, сијајући луксузније и миришући на тамјан опојније него икад, из разгласа хипнотички свира духовна музика…само путници на њему не могу да виде Одступљеније од Курса. Јер, тамна је ноћ, чак ни звезде се више не виде, од облака и од дима из бездана – „хемијских трагова“ (Откровење 9:2).
И зато, позив „будимо личности“ никако није довољан. Мора се допливати до копна, истог тврдог копна, и допливати скупа (као у Делима Апостолским, кад су се спасли „сви који су пловили скупа“ са Павлом, глава 23:24). Јер, утопити се као комплетна личност није довољно добро (и себично је, такорећи).
А онда преостаје још само да нас неко (Дух?) организује у функционалне микрозаједнице пробуђених и испливалих на Материк, или бар острва („Обнављајте се Мени, острва!“ Исаија 45:16, ЦСл/LXX) – кристализациона језгра и међућелијске решетке будућег живог и здравог Ткива.
Па нека дође Звер – да је удавимо у својој крви. Јер, капиларно крварење појединаца, и притом анемичних какви јесмо, не може да јој науди. Само цунами наше крви, чисте крви смешане са Крвљу Христовом, однеће је бујицом у језеро огњено. И Звер то зна, и само се тога боји.
@Евсевије
Нисам имао част да сазнам ни за Вас ни за мисли које сте пласирали, не знам ни када ни где сте то учинили, тако да није постојала ни теоретска могућност да Вас “плагирам“ (што у пракси иначе строго избегавам). Не служи Вам на част што се олако служите таквом клеветом.
@Сребрни танго
Селићевци, ђиласовци, црногорске гусларске лажи, шајкача… Надам се да си био пијан док си низао оволика бунцања, јер ако ниси онда си заиста у проблему. Саветујем да послушаш дедин савет и да се и ти пљуснеш студеном водом и добро истрљаш, не би ли се дозвао себи. Пожељно је и више пута на дан, а обавезно пре него седнеш за компјутер и започнеш коментарисање.
Драги брате Светиславе,
Та опустите се – шалa, нисте ме разумели (не знам зашто ме људи преозбиљно схватају, већ постаје збрињавајуће?). Плагирали сте моју мисао, непроизнесено слово, разумете (истини за вољу, није сасвим непроизнесено, али за ову згоду то занемарујемо)?
Као личности, које располажу моћи, значајем и достојанством (како рекосте цитатом), односно капацитетом за заједницу, морамо располагати и капацитетом за с-радост (срадујтесја мње…). Да не кажем смислом за хумор, пошто хумор у хришћана традиционално није ни популарна ни препоручена категорија. Сувише кр(у)та заједница сувише лако пуца (и сама у себи, а оће да пуца и на друге), то је природни закон.
Али пошто сам Вас увредио, иако нехотице, као компензацију – великодужно Вам опраштам и тих 50% ауторског хонорара.
Здравствујте!
@Евсевије
У том случају се извињавам. Знам за хумор, без бриге, него ми је у први мах деловало другачије, Ваше прве реченице су звучале стриктније у односу на наставак коментара, на који нисам довољно обратио пажњу. Бива наравно да људи дођу до истих или сличних закључака.
О месијо свети, Светиславе ******, делиш савете како целој васељени тако и појединачно. Непозван увек.
Србија је коначно изашла из епохе у којој је посртала под теретом мистичних заноса и историјских мисија, и почела живети историју која од ње не очекује улогу месије. Рецидиви идеолошких лудила прошлости ће проћи, и то чељад не схвата да Вучић је апсолутни популиста па с`тога он нема идеологију већ жонглира са остацима свих идеологија, а од друштва у Србији зависи хоће ли развијати своју политичку и друштвену свест и тако то одсуство идеологије претворити у непроцењиво благо, ил ће се уплашити те потрчати у прошлост да ископа лешине идеологија и носа их унаоколо као заветне доказе своје оданости прошлости. А Вучића ако питаш јел више за Немањиће ил Караџорџевиче ил Броза, и јел више воли Чичине четнике ил Брозове партизане, он ће казати: нека тога свега да се деца забављају а ја журим долазе ми прво Турци па Маџари за неке бизнисе.
У ствари је проблем што не постоји свест о значењској разлици између појмова политичке идеје, политичког концепта и политичког простора.
@Сребрни танго
Све ти се помешало у глави. Препоручујем више боравка напољу, више кретања, физичког рада, да ти се дух мало устабили а мисли разбистре, па ћеш онда можда и изнети нешто сувисло, а да има везе са темом, уместо овог неуротичног искаљивања коме се не разазнаје јасан разлог и циљ. И да, не заборави да се редовно пљускаш ладном водом, по дединој рецептури.