Баштионик (Бањалука): На сто пету годишњицу ослобођења и уједињења

Крајем новембра прије 105 година десио својеврсни „референдум“, потврда народне воље тадашњег покољења, али и остварење вијековног идеала и сна сваког слободоумног Србина – сви Срби у једној држави

Извор: Баштионик

Наши преци су смјели и умјели

Народно вијеће у Бањалуци је, једногласном одлуком свих осамнаест чланова (седам Срба, шест Хрвата и пет муслимана), 27. новембра 1918. године прогласило директно сједињење са Краљевином Србијом.

Одлуку о уједињењу, исти дан, донијела су и Народна вијећа из срезова Босански Нови, Босанска Градишка, Тешањ, Босанска Крупа, Прњавор, Приједор, Зворник, Босанска Дубица и Сански Мост.

Извор: Баштионик

Дан касније уједињење са Краљевином Србијом прогласили су: Бијељина, Кулен-Вакуф, Кључ, Грачаница, Гацко, Јајце, Маглај, Теслић, Босански Шамац, Вишеград, Гламоч, Босански Петровац и Босанска Костајница, а неколико дана касније и Варцар Вакуф, Јабланица, Житомислић, Власеница, Требиње и Фоча.

Велика Народна скупштина Војводине 25.11, а Велика Народна скупштина српског народа у Црној Гори 26.11. доносе Одлуку о уједињењу односно прикључењу Краљевини Србији.

Тако се крајем новембра прије стотину пет година десио својеврсни „референдум“, потврда народне воље тадашњег покољења, али и остварење вијековног идеала и сна сваког слободоумног Србина – сви Срби у једној држави.

Јован Ранисављев (1977-2021): Сећање на присаједињење Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији 1918. године

Не смијемо заборавити да је Република Српска дио тог сна, стотинама година плаћаног крвљу и животима најбољих српских синова који су са турског коца и аустријског конопца, неустрашиво клицали Србији, слободи и уједињењу.

Република Српска је гарант да и данашње генерације, упркос бројним искушењима, стоје иза Одлуке о уједињењу коју су донијели наши прађедови прије стотину пет година.

Нека Кочићеве ријечи: „Мени је најсветије било, јест и биће ослобођење моје отаџбине и уједињење раскомаданог српства“, буду и наш завјет.

Памтимо овај датум!

Покољењу које смије и умије, Бог ће дати снаге.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Баштионик, 26. 11. 2023)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Ваљало би негде приложити и списак Народних већа нису гласала да иду са Београдом, него су гласала да иду са Загребом. На пример: Мостар је одлучио да иде са Загребом.

  2. „Крајем новембра прије 105 година десио својеврсни
    „референдум“, потврда народне воље тадашњег
    покољења, али и остварење вијековног идеала и сна
    сваког слободоумног Србина – сви Срби у једној
    држави“

    “Вековни идеал сваког слободоумног Србина – СВИ СРБИ
    У ЈЕДНОЈ ДРЖАВИ“ – СРБИЈИ, а не Југославији – Краљевој и
    Титовој!
    Сви европски народи су живели и живе свако у својој држави –
    Италијани у Италији, Шпанци у Шпанији, Немци у Немачкој,
    Румуни у Румунији, Бугари у Бугарској, Мађари у Мађарској…,
    а само је Србима наметнута Југославија?!
    Срби су се одрекли крштеног и миропомазаног имена СРБИЈА,
    а прихватили некрштено име Југославија?!
    На племенити, питоми и плодоносни (крштени и миропомазани)
    корен и стабло Србија – накалемљена је дивља и јалова стабљика
    ЈУГОСЛАВИЈЕ, која се осушила, иструлила и ојадила благословени
    корен и стабло Србије, које се тешко опоравља од трулежи
    ЈУГОСЛАВИЈЕ, ЈУГОСЛОВЕНСТВА и УСТАШТВА.
    Од када је света и века, од настанка прве државе на Земљи,
    име државе се одређује/изводи из имена већинског народа
    који у њој живи, што није случај са Србијом и већинским србским
    народом који је у њој живео, непосредно после завршетка
    Првог светског рата.
    И уместо да је остала Србија/Велика Србија, уместо наметнутог масонско- сатанског имена Југославија, ништа се не би догодило
    од несреће која прати Србе као ваћински народ бивше Југославије.
    Ако ништа више, ЈАСЕНОВЦА СВАКАКО НЕ БИ БИЛО, а не би
    било ни КОМУНИЗМА.
    Последице тога су очигледне!

    4
    1

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading