Медији су описали младог злочинца као веома интелигентног, организованог, спретног с оружјем који одлично пуца и врло је „кул“
Извор: SrbijaDanas
Ако је циљ медија био да од младог злочинца начине хероја за све оне младе умоболнике лишене било какве емпатије, посао је одрађен сјајно.
Медији су описали младог злочинца као веома интелигентног, организованог, спретног с оружјем који одлично пуца и врло је „кул“. Запрепашћује да нико од огромног броја експерата који се не скидају с ТВ екрана (бар колико сам могао да видим) не примећује каква се болесна, сублиминална порука шаље патолошком делу српске младежи.
Медији морају променити политику извештавања када је реч о злочинима ове врсте а начин извештавања се мора стандардизовати и прецизно прописати.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Блог Небојше Катића, 5. 5. 2023)
Categories: Преносимо
„Запрепашћује да нико од огромног броја експерата који се не скидају с ТВ екрана…“
Експерти ???
Ијао, ијао, ијао! И још трипут јао! Ти „експерти“… немам речи. То би требало све винути преко Проклетија – у Јонско море.
Потпуно тачна констатација. Медији су посао одрадили сјajно. Заслужили су сваки динар/€/$ оји им је исплаћен. А када се (једном ипак) нађу пред судијом, рећи ће: „Само сам радио свој посао.“
Потпуно тачна констатација. Медији су посао одрадили сјajно. Заслужили су сваки динар/€/$ оји им је исплаћен. А када се (једном ипак) нађу пред судијом, рећи ће: „Само сам радио свој посао.”
СВЕ У СРБИЈИ ХИТНО МОРА ДА СЕ МЕЊА НАБОЉЕ
СВАКА ВЛАСТ ЗА СЕБЕ МИСЛИ, ПА ЧЕСТО И КАЖЕ, ДА ЈЕ „НАЈБОЉА“, АЛИ СЕ И ПО ПОСЛЕДЊИМ ДОГАЂАЊИМА ВИДИ КОЛИКО ЈЕ ВЛАСТ УСПЕЛА ДА СВЕ ДРЖАВНЕ И ДРУГЕ ИНСТИТУЦИЈЕ РАДЕ НОРМАЛНО; И СУДСТВО И ШКОЛСТВО (ИЗУЗЕТНО ВАЖНИ ЗА ВАСПИАТЊЕ И ПРАВДУ, АКО СУ ЛОШИ, ТЕШКО МОГУ ДА НАДОКНАДЕ У ДОБРОМ СВЕ ДРУГЕ ОБЛАСТИ ЈЕР ЈЕ У ДРУШТВУ И ДРЖАВИ СВЕ ПОВЕЗАНО ЈЕДНО С ДРУГИМ)
ЈЕДАН ПРЕДЛОГ ВЛАСТИМА: ХИТАН ПРИПРЕМА ЗА ШКОЛСТВО НОВОГ ПРЕДМЕТА — ВАСПИТАЊЕ О ДОБРУ И ЗЛУ (ПО ЈЕДАН ЧАС СВАКОГ ШКОЛСКОГ ДАНА)
Адвокаткињи сумњива ћирилица после страшног масакра над младим животима у школи
За многе је, нажалост, касно, али за изграђивање бољег Човека увек је време
Зло ће бити све веће (нажалост, и убистава све више) ако не схватимо сви (поготово у државним, научним и другим институцијама, па у извесној мери и у верским) да је нужно да почнемо одмах да схватамо да (и) код нас у Србији много шта или не ваља или је катастрофално лоше и морално и васпитно и законски, и у неспровођењу Устава и закона недопустиво, у школству је лоше јер је доведено до дна у много којим областима образовања и васпитања. Никаква критика свега тога не сме да се гуши.
Не мора нико да буде „баба Ванга“, довољно је да буде човек просечно паметан, па да јасно види од чега све зависи ово што нам се догађа и да ће се зло повећавати ако сви не кренемо набоље у свему што од нас зависи. А свакако зависи.
МАНИПУАЛЦИЈЕ О „УКИНУТОЈ“ СМРТНОЈ КАЗНИ И ДА ЛИ ЈЕ ВРАТИТИ
Страшна је манипулација о „укинутој“ смртној казни и да ли је вратити. „Укинута“ код нас и било где „смртна казна“ је чист пример опасне и нимало и никад корисне полуистине. Боља је свака сушта истина (па и она најгора), јер нас не заварава. Полуистина је опасна јер заварава. Полуистина да је „укинута“ смртна казна код нас и било где другде служи властима и свакоме другоме само за идејну и политикантску манипулацију. Укинута еје смртна казна као правда или одговор на неправду и неједнак однос за грађане. Смртан казна није укинута код оних који убијају. Институције државе су је укинуле као нормалну претњу за убицу. То је једнострано, те стога врло штето и за саме убице, па макар и само један од њих био подстакнут тиме што зна да он може да убије, али њега правда сигурно неће убити. Није битан проценат колико еј то стимулативно за убице, али еј сигурно да ће макар један убица тиме бити стимулисан. А да није судски укинута смртна казна, макар би један могући убица то имао у виду и макар један би се одлучио ад не убије. А важна је и само један живот у односу на смрт.
НЕУКУСНА (С ПОВИШЕНИМ ТОНОМ И АКЦЕНТИАМ) ПРЕДСЕДНИЦЕ ВЛАДЕ
НА ТВ ХЕПИЈУ, УЗ ПОДРШКУ М. МАРИЋА ДА „ОВА ВЛАСТ ЗА ОВО НИЈЕ НИШТА КРИАВА“
Као што је неукусно и неке нетачна сигурна тврдња да је нека појединачна, па и ова, власт „најгора до сада“ — још је неукуснија била данашња (6. маја 2023) на ТВ Хепију, уз не само присуство као водитеља него и подршку чувеног М. Марића (који Председнику Србије увек каже „ти“ (као да су другари и у свему равни, па млади, тиме поучавани, лако пређу на „ти“ јер се сматрају „великим“), да власт нема никаквог удела и утицаја на ова актуелна и свака друга догађања.
Непотребно је да Председница Владе толико дуго и снажно истиче „недужност власти“ у било чему. Власт је свака и увек та која влада и свака владавина даје резултате и до ње зависи све. Како она влада и како се снађе — тако ће бити у свему и свима нама, па и самој власти, тј. владарима. А није тешко ни народу ни власти да виде и осете како нам је.
Зато је и народу и самим властима од користи чак и недовољно добра критика, а поготово реална критика јер од ње народу може бити само боље, а властима може на критици буде дужа владавина. суштински кориснија чак и „погрешна и неумесна критика“ без икакве критике и отварања очију зашто се све нама ово страшно све више догађа. Можда завере (како каже и Председник Србије) за ово нема, али нема ничег случајног ни у чему, па ни у убиствима. Убиство се може, увек с неким разлогом, а не случајно, може догодити на мах, у часу смишљено или нагонски, али се догађа и у завери (друга реч за заверу је договор или сопствени план или планирање убиства још с неким или на нечији подстицај.
Тешко је прихватити и речи Председнице Владе да не треба данас критиковати ни власт ни било кога. То важи, наравно, да није пристојно никога критиковати у време самог испраћаја недужних жртви, али није штето указивати пре и после тога на било чије пропусте (на пример, не обезбедити да малолетник не дође тако лако до оружја а које је добро обучен, као и пропусте тужилаштава, судова и сл. да неко ништа не одговара и после недопустивих радњи, јер је то штетно и за починиоца јер су институције пропустиле да га судски опомену и тако утичу да се сам виновник спасе од тежих поступака.
НЕКИ ЗАКОНИ, ЊИХОВА ПРИМЕНА, СУДСТВО, БРЗИНА ДОАЛСКА ДО ПРАВДЕ КОД НАС СУ, МНОГИ ВИДИМО — КАТАСТРОФА
Закони (а тек селективно или никакво спровођење закона и ефикасност и поучност из судске праксе су нам, слободно се може истина рећи, катастрофални.
Могућно је да је ова власт стварно најбоља (по изградњи путева и још по нечему стварно најбоља још од пре Броза, али би било катастрофално да било која власт убеђује и себе и друге да од ње ово све што нам се догађа нема никакве везе с влашћу било којом. Имају кључне везе с тим, наравно, све бивше власти, па и ова данашња, макар се и схватило као истина да је ова власт најбоља, јер нема власти која за себе увек не мисли и често не каже да је најбоља.
Просечно, народ добро види, осећа и зна која му је боља власт и народ то увек каже на изборима каква му је власт бројем гласова, под условом да се народ на изборима ничим не омета од било кога.
ОПЕТ НА ТВ ХЕПИЈУ О „СУМЊИВОМ ЋИРИЛИЧКОМ ПИСМУ“
Поводом страховитог масакра над младим животима у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду (који је, нажалост, ових дана, и поред све његове лепоте метафорично назван „Црноград“ (не дај Боже да то име дуго траје!), изречена је поново још једна од многих изрицаних у историји Срба јавна сумња у српско ћириличко писмо које смо, нажалост — некако практично идући траговима моћних српских окупатора који су Србима увек забрањивали и укидали њихово доказано савршено, лепо, практично јер је једноставно и добро читљиво, па и оцењено као лековито за душу и очи и од страних истраживача — споменуто је као сумњиво. А сумњиво је што је тим својим писмом виновник злочина свој списак за страшан планирани зао „посао“ исписао, како је споменула адвокаткиња (сећам се само имена — Зора) „ћириличким писмом“. Није Зора рекла шта је ту зло што тај списак није исписан неким туђим писмом, било којим. да ли би, можда, „латиничко писмо одвратило младог виновника од планираног злочина“. Није рекла да ли би можда требало напустити и ових последњих просечних десетак одсто преостале ћирилице у Србији и да ли би требало укинути Устав Србије у коме се народ већински изјаснио за службену употребу српског језика с ћириличким писмом, усвојивши сада поново непријатељску забрану ћирилице у Србији!?
Ту сумњу изрече у емисији „После ручка“, како нам се чинило, нимало „гладна“ адвокаткиња.
ЈЕДАН ПРЕДЛОГ ВЛАСТИМА: ХИТАН ПРИПРЕМА ЗА ШКОЛСТВО НОВОГ ПРЕДМЕТА — ВАСПИТАЊЕ О ДОБРУ И ЗЛУ (ПО ЈЕДАН ЧАС СВАКОГ ШКОЛСКОГ ДАНА)
Мало се ко није (к)од нас уверио у нашој, свакако најлепшој на свету, Србији (како је у другим државама, није укусно да им се мешамо) уверио да, поред већине дивних и деце и људи, имамо један број (није тешко увидети колики) које смо ми старији испустили у васпитању посебно, али и у образовању (о чему изузетно корисне анализе и процене будућности дуго даје искусан проф. др Д. Петровић већ годинама, али се чини да то ни власт ни многи посебно позвани људи по својој улози у власти и друштву нити читају нити спомињу. нити ишта примењују у свом плаћеном раду. Вероватно слабо плаћеном, али ипак плаћеном. А добро васпитање нам налаже да добро радимо и када нисмо добро плаћени за тај рад.
На хиљаде и хиљаде је разлога за то (па и оних разлога изазваних од бездушних „владара глобалног света“ препуног зла, пљачкања, отимања — као што Србима отимају косово и Метохију) и убијања — што се мора рећи да (и) у Србији има катастрофално лоших и опасних појава, догађања и невероватних злочина. Код неке деце и људи — често, нажалост, и са закашњењем — видимо да су испуштени из нормалног духовног васпитања. Обично са закашњењем видимо да у неким телима нема душе, нема никаквих обзира, нема никакве емпатије (на нашем: нема саосећања за живот, бол и муку других.
Као и сваког нормалног, ма колико нормалног човека, ових дана сам стекао убеђење (имајући у виду оно што одавно добро сведочи споменути проф. Петровић о историји Срба, култури, српском језику и вери) да се никако не сме одлагати увођење у наше школство (поготово основно (од петог до осмог разреда, али и касније за зада, док се макар мало не променимо набоље) уведе нови предмет који би се предавао свакога школског дана по један час. Предмет би био из области васпитања и звао би се, по мом предлогу и замисли „Васпитање о добру и злу“. То би могли да предају одмах надарени професори српскога језика и књижевности, као и посебно свештеници. Они би то предавали предочавајући примере из добрих и злих поступака из књижевности, из Библије, из историје ратова и сличних извора, као што су посебно наше поучне песме из усменог и писаног стваралаштва наших писаца и других обдарених људи и њиховог стваралаштва. Један дан би био предавање предавача, а други дан би ученици износиле своје приче и уочене појаве добра и зла из њиховог искуства. Предавач би имао посебну улогу да слуша приче ученика, њихове оцене добрих и злих поступака а он (предавач би, равноправно, предочавао своје погледе и оцене прича које казују ученици.
Не сматрам себе надареним за ово о чему говорим, али мислим да сви просечно упућени људи могу да схвате — зашто овај нови предмет и каква би била његова улога у изграђивању људских бића.
У том изграђивању каснимо, али за поправак и изграђивање бољег Човека вреди уложити труд у свако време.
Све што сам чула и видела , а представља анализу ове трагедије на јавним сервисима са националном фрекфенцијом је тако празно и поразно и тако смрди на најављивање диктатуре и то озбиљно репресивне . Болно је што толико пара кошта та мучна, безсадржајна и потпуно бесмислена празнина .
Младо вино ври од кад је света и века , а кад се повери идиотима , они га увек упропасте.Тако је са младошћу у овој мојој мученој земљи . Она изопачене , нашом муком нафатиране и острвљене монструме занима једино као нема, безмозгашка, послушничка гарда робова . Слуге које умеју да изговарају само идиотарије које им ти монструми диктирају. Ментални инвалиди који на раменима носе туђу главу и туђу мисао су младост која им треба.
А нама остаје да помремо од туге јер нам је ова маћехинска држава омогућила да рађамо птице селице или убице . За нашу децу којој мајка веже снажна крила за слободан лет , под њиховом липом нема лада. Њих овде очекује дискриминација, деградација, понижење , онемогућавање, осујећивање . Све што би да мисли својом главом тај џиновски полтронски октопод сакрије под корито.
Не могу више да слушам како говоре о деци и не могу више да гледам сличице са зеком који плаки . Ни једна уста се не отворише да изговоре шта смо деци дужни и чега су све лишена у овој партијашкој смрдари од државе.