Клаусу смета што неко од немачке државе добије на поклон све, а да у Немачкој живи тек неколико година. А Немац, на пример, који цео живот ради и доприноси благостању земље, не може да плати кирију

Са демонстрација против високих кирија у Берлину 2019. (Фото: ODD Andersen)
Примих интересантно, подробно писмо од Клауса. Дружили смо се у Берлину преко три деценије. Најчешће бисмо се виђали у кафани Цвибелфиш. То је био, како Немци кажу, наш штамтиш (сто за којим се окупљају редовни гости кафане, нап. СтСт). Власник је неколико станова у Берлину. Недавно је умро један од његових станара, „дека Ханс“. Пре пет година умрла је његова жена.
Стан је простран, има сто и педесет квадрата, налази се у Шенебергу, у централном, „траженом“ делу Берлина. Клаус је дао оглас. Тражи новог станара. Пошто влада велика потражња, пријавио се не мали број заинтересованих. Већина су били Немци. И то га је зачудило. Био је један из Украјине и један Румун. Месечна кирија износи хиљаду и шест стотина евра. То се данас у Берлину сматра прилично повољном понудом. Проблем је што нико од тих Немаца то не може платити.
Међу последњима појавила се и једна жена из Судана. Има петоро деце, у доби од једне до тринаест година. И , како Клаус рече, сви су „црни као ћумур“. Ни мајка не може да плати ту цену. Али – може немачка држава! А ту, сада, почиње Клаусова морална дилема.
Сви Немци су запослени, поштено раде, дакле немачкој држави редовно уплаћују порез, здравствено и пензионо осигурање. Просто им не остаје довољно новаца да би могли да плате, ето, ову цену. А ова жена стигла је пре шест година из Судана и немачка социјална служба јој плаћа све, од здравственог осигурања до, ево, кирије за стан. А ни дана, разуме се, није радила у Немачкој! Дакле, није уплатила ни евро у касу немачког буџета!
Размишља озбиљно да спусти цену за Немце. Нарочито су му се допао један млади немачки брачни пар с двоје мале деце. Ако им спусти цену за две стотине евра, уселиће у његов стан. Или, да ипак изнајми стан овој мајци из Африке са петоро деце? Одмах је додао да нема апсолутно ништа против странаца, дакле, ни против црнаца или муслимана. Једино што му смета јесте чињеница да неко од немачке државе добије на поклон све, а да у Немачкој живи тек неколико година. А Немац, на пример, који цео живот ради и доприноси благостању земље, не може да плати кирију. То се просто противи његовом Gerechtigkeitssinn – осећању за правду.
Categories: Писма из Жумберка
Osećanje za PRAVDU.
Osećanje za KRIVDU.
Osećam SAMO SEBE.
U EU.
Komšije iliti susjedi Nemačke ( Poljska i Mađarska ) su posle dužeg GUNĐANJA u zadnje vreme o PRAVIČNOSTI uvoza BEZ CARINA u EU proizvoda iz toliko ljubljene i obožavane Ukrajine uveli potpunu ZABRANU uvoza za sledeće proizvode:
Sve žitarice.
Šećer.
Voće.
Povrće.
Vina.
Meso živinsko.
Meso pernato.
Mleko.
Mlečni proizvodi.
Jaja.
Med.
Itd.
Komšije iliti susjedi Ukrajine koji slede ovo dvoje gore navedenih ZABRANA uvoza za koji dan su:
Rumunija.
Bugarska.
Češka.
Slovačka.
Osećanje za SVOJ SOPSTVENI NACIONALNI INTERES.
Crn k’o ćumur.
Al’ MOJ.
Uverena Sam da, jedno hipoteticno pismo nekog od mojih anonimnih sugradjana Torina ( dakle italiana) bi odisalo istim rezonom ; sve je to ocigledan rezultat nametnutog globalizma ( znaci deidentifikacije) i nemocno konstatiramo stanje stvari…
Без жеље да увредим Немце и свестан да је Бог присутан код свих народа, али је ли могуће да неки Немци воде рачуна о Gerechtigkeitssinn-у? И да ли га гледају само кроз призму новца (типа баш ме брига ако Украјинци прже у Донбасу неке људе десетак година, али није фер да ми из нашег буџета финансирамо панцере за њих) или и шире?