Милослав Рајковић: Писмо без одговора или Председниче Вучићу, знате ли ко је Миодраг М. Петровић?

Највећа штета због свега тога је то што се Петровићу отежава да за штампу приреди и последњи – трећи део Законоправила. Ако Петровић то не уради, можда ће бити потребно да протекне још 200 година

Миодраг М. Петровић (Извор: Борба за веру)

Напомена: Прошло је више од пет месеци откако сам ово писмо упутио редовном поштом с повратницом Председнику Републике, на службену адресу Андрићев венац 1, Београд. Повратницу сам добио после десетак дана, али писмо је до данас остало без одговора. Основано сумњам да није уручено примаоцу. Како је писмо јавног карактера, предајем га на увид јавности. На то ме обавезује чињеница да је председник Србије и добитник Ордена Светога Саве. А у писму је о Светом Сави понајвише реч.

Господин
Александар Вучић,
председник Србије

Поштовани г. Вучићу, председниче Србије,

Међу нама живи човек за кога је својевремено Добрица Ћосић изјавио: „Ако има научног открића у историографији овог века то је оно што је урадио Миодраг Петровић“.

Миодраг Петровић је зашао у 86. годину живота. Дипломирао је теологију и право на Атинском универзитету, где је и докторирао са десетком, ради чега је и новчано награђен од Ректората истог Универзитета. Водећи је наш стручњак за историју цркве и канонско право. Ктитор је храма Светог Јована Претече у свом родном месту – Ратини код Краљева.

Тај човек дуже од пола века успешно проучава највећу српску књигу – Законоправило Светога Саве као књижевноправни споменик од којег ништа важније нема наш народ.

Више од 30 година пратим његова предавања и објављене научне радове. Уочио сам, између осталог, да је неустрашив у одбрани истине и правде. Његов објективан критички став наспрам науке и стања у Српској православној цркви многима се допао, а многе и онерасположио. Јавно је, на пример, указивао на мањкавости превода Душановог законика и на кобне последице по државу и цркву, које су неминовне услед неканонског протеривања са Косова и Метохије епископа Артемија.

Због посвећености научноистраживачком раду, Петровић живи повучено. Не даје интервјуе, нити се појављује на телевизији. Објавио је, између осталог, фототипију најстаријег преписа (1262) Законоправила Светога Саве и превод на савремени српски језик у два дела, као критичко издање. То је Петровићево животно дело, свакако међу најзначајнијим делима српске историографије, правне и књижевне историје. Те три књиге тешке су преко 10 кг. Да није дошло до злоупотреба и судског спора у вези са тим књигама, на које се чекало 200 година (од времена Вука Караџића и Јернеја Копитара) данас бисмо имали и трећи део превода Законоправила, који би садржао допунске списе свих сачуваних српских преписа. Терет одговорности за изгубљено време пада углавном на судство зато што скоро 20 година траје грађанска парница, јер се не суди „у разумном року“.

Од многобројних поднесака суду од стране Миодрага Петровића, овде Вам прилажем, више индикативно, само  поднесак од 8. октобра 2021. године, у коме смо поменути Ви и ја, али и један негдашњи министар правде и један, недавно, преминули амбасадор. Не помињем њихова имена, по оној Цицероновој Nomina sunt odiosa.

Неко од моћника стоји иза противничке стране која је изјавила још 2003. године: „Уколико поднесе тужбу, уништићемо га“. Другачије не може да се објасни:

– несуђење „у разумном року“;

– настојање противничке стране да се озваничи пиратско издање првог дела превода, које је мањкаво и за науку неупотребљиво, а да се исправно издање (манастира Жиче) судски забрани;

– непридавање од стране суда било каквог значаја непобитним аргументима Петровића као нпр.: забрана од противничке стране (АDOC) аутору да надгледа штампање књиге у штампарији;

– упропашћивање дарованог од стране Црквене општине у Трсту штампарског италијанског папира, плаћеног 16.800,00 евра;

– штампање пиратског издања првог дела превода иако аутор није парафирао, односно одобрио, све странице;

– писма аутора да АDOC-у, несуђеном донатору, надокнади све трошкове како би се мирно разишли;

– захтев АDOC-а да поседује сав тираж и да, по потреби, доштампава књигу;

– поднет суду фалсификат Историјског института;

– одбијање министра правде да одговори на Петровићева писма;

– непозивање мене, писаног за сведока, да сведочим у суду и др.

Највећа штета због свега тога је то што се Петровићу отежава да за штампу приреди и последњи – трећи део Законоправила. Ако Петровић то не уради, можда ће бити потребно да протекне још 200 година док се не појави стручњак, ако би се и тада појавио, који ће поседовати његова мултидисциплинарна знања за ту врсту посла.

Законоправило Светога Саве на српскословенском и српском језику 1

Сва та сазнања утицала су на мене да Петровићу предложим да Вам поклони наведене три књиге, које су, по мом скромном суду, велики догађај у нашој култури. А биле би велики догађај и у великих европских народа, када би ту врсту рукописног наслеђа имали. Радо је прихватио, рекавши, између осталог: „Ваљало би да г. Вучић прочита писмо које му је упутила Црквена општина у Трсту, а које је у надлежност проследио тадашњем министру правде. Што се г. Вучића тиче, пророчког је карактера“.

Понуђене за поклон Вама три књиге су у мојим рукама. Ако нађете за сходно, могу Вам их предати лично у руке, не преко кабинета. Ради се о нечему што може да Вам буде важније од многих важних ствари. Ради тога прилажем овде и Петровићев текст о Законоправилу Светога Саве предат за Српску енциклопедију под надзором проф. Чавошког.

На крају, дозволите ми једно подсећање. Свима нам је у сећању да сте у првом мандату председничку заклетву положили на Мирослављевом јеванђељу, најпознатијој српској рукописној књизи, на листи светске културне баштине, из друге половине XII в., али не и најстаријем споменику српске писмености и књижевности. Савино Законоправило је према тој богослужбеној књизи и артефакту неспорне уметничке лепоте с државноправног, црквеноисторијског и идентитетског становишта несравњиво важније. Оно је у темељу Српске државе и Аутокефалне цркве у средњем веку, али и свих наших државотворних прегнућа, црквене (светосавске) и националне самосвести у потоњим столећима. Да те самосвести није било, данас не било ни Светосавског храма, ни Републике Српске, ни српске Црне Горе, ни ових дана оживљене идеје о српском свету. Да те свести није било зар бисмо уопште још „на овом страшном месту“ постојали.

Заклетва Александра Вучића на Мирослављевом јеванђељу (Фото: Reuters)

Поново изабрани Председниче, почните други мандат заклетвом на овом „најдоњем камену“ и најдубљем извору српског црквеног и грађанског права. Ако будете само и прелистали ово дело Светога Саве, верујем да ћете бити преплављени поносом што је Србија имала разуђено грађанско и црквено законодавство на почетку XIII века, када сем тадашње Византије (Ромејског Царства), ниједна од данас тако утицајних и развијених европских држава, које нас варварски ломе и сатиру, није имала. Што сте на трону њених владара, међу којима је било и великих државника, а међу њима и Свети Сава као први српски архиепископ и законодавац. И што бисте својом руком на његовим „богонадахнутим“ законским књигама, сада на српскословенском и савременом српском језику, показали свету зашто су Срби привржени правди, поштовању међународног права и духовним вредностима, оставши своји.

Упућени сте у многе ствари и све пратите, па пропратите и ово о чему Вам пишем ради опште користи.

У Београду, 10. маја 2022.

С поштовањем,
Милослав Рајковић, филолог и новинар



Categories: Разномислије

Tags: , , ,

11 replies

  1. Колико разумем, поштар је крив. Није уручио одговор господина поново изабраног председника Србије: „Господине Рајковићу, част ми је да у нашем народу постоје људи попут Вас а посебно доктора Петровића. Радо ћу Вас примити и поразговарати о проблему, који ћемо, обећавам, ургентно решити. Ваш, захвални, Александар Вучић“.
    Како у кабинетима наших политичара раде високоморални, културни и образовани људи, који промптно дају одговоре на приспеле дописе, више сам него сигуран да је одговор упућен још истог дана. Проблем је, што овај поштар приликом уручења пошиљке никад не звони двапут.

    32
    1
  2. Шта је онда ово што ја сад држим у рукама?

    Законоправило Светог Саве – превод Сарајевскког преписа
    Издавач: „Дабар“ – Издавачка кућа Митропојије Дабро-босанске
    Добрунска ријека 2019.г.
    ISBN 978-99938-51-52-3

    4
    13
  3. Неписмени Срби фантазирају о Душановом Законику који је у суштини био само допуна Законоправила. Учимо Римско право и сви смо о њему нешто чули а нисмо ни свесни какав драгугуљ имамо о којем као телад ништа не знамо.

    24
    3
  4. Баш је Рајковић нашао богомољу у којој ће се помолити. Па Вучић је прѣ нѣколико година осујетио и подизање споменика Светом Сави, па убрзо послѣ тога добио орден с његовим именом! Што довољно говори и о њему и о садашњим српским владикама. 800-годишњица светосавске Цркве је срамно прѣћутана јер то и нѣје њихова Црква. Царство за које се бију и рукама и ногама је земаљско, па уважавају и привлаче само оне, себѣ сличне, љигаве бескичмењаке. Људи попут М. М. Петровића су им живи прѣкор. Зато ће радије објавити „своје“ издање Законоправила, колико год мањкаво, плагирано и лоше приређено било. За нѣпуне три године скарабуџили су нѣшто над чѣм је човѣк прѣко 30 година капао. Ово је и одговор Бркоњи Мргуду о томе шта сада држи у рукама.

    28
  5. Ја сам мислио да је ово што имам баш добро издање. Књига је лепо опремљена – кожни повез, квалитетан папир, одлична типографија…. То је додуше само превод на савремени српски језик, без оригиналног текста. Познато ми је да су раније издавани неки парцијални преводи, али за овај сам мислио да је комплетан. Волео бих да ми неко објасни шта су му главни недостаци, нисам довољно упућен у шири контекст. Гремлин каже да је мањкаво, плагирано и лоше приређено. Био бих стварно захвалан ако би ми навео у чему су те мањкавости. И зашто је плагијат? Кога су плагирали? Ја сам ову књигу купио са радошћу, искрено уверен да се коначно ради о правој ствари. Сад се питам у чему се састоји моја заблуда. Капирам да постоје „наше“ и „њихове“ ствари, па тако и издања, као и то да је време од три године много краће од тридесет. Али, нешто размишљам – ако је нешто добро, онда и нема везе што није „наше“, а није му мана ни што је начињено за кратка времена…. А ако није добро, то је друга ствар… Па све и да је „наше“ – дај да видимо шта му фали. Унапред захвалан, најискреније…





    11
  6. Чекам

    Имун
    На
    Глупост
    Чекам

    Да
    Се
    Жеље
    Угасе

    Да
    Се
    Мисли
    Избистре

    Стрпљиво
    Чекам
    На
    Себе

    Момчило





    11
  7. @Бркоња Мргуд
    Да нѣ трошим узалудно рѣчи – ипак је Гремлин у датом случају „друга рука“ – на СС је прѣтпрошле године објављена полемика између Милослава Рајковића и „приређивачког тима“ ИК Дабар о издањима Законоправила св. Саве, из које ћете добити одговоре на сва од вас постављена питања: https://stanjestvari.com/?s=Милослав+Рајковић&x=17&y=22&orderby=date&order=DESC (6, 5. и 3. текст на страници – читати тѣм редоследом. Обратити пажњу и на коментар под надимком Итака испод 6. /тј. 1./ чланка у овом низу, чију сваку рѣч потписујем).

    На истој повезници имате и пар чланака Миодрага М. Петровића, који вам могу додатно расвѣтлити ову нѣправедно и очито намѣрно скрајњивану тему. Свако добро!

    10
    1
  8. @Gremlin
    Хвала Вам!
    Како видим на први поглед, ради се о полемици између два супротна мишљења. Сад закључујем да сте своју оцену да се ради о мањкавом, плагираном и лоше приређеном издању засновали заправо на оцени аргуманата које су у тој полемици изнеле супростављене стране. Очигледно ћу и ја морати тако да поступим.
    Шта да се ради, сви ми формирамо ставове тако што се приклонимо ставовима неких ауторитета изнад нас. Пре или касније постанемо или присталице или противници онога што нам је сервирано.
    Снага уверености која избија из Вашег коментара ме је мало занела, признајем. За тренутак сам помислио да сте имали у рукама (и прочитали) и оригинал и оба превода и овај трећи део који још није штампан….
    У сваком случају, прочитаћу пажљиво ово на шта сте ме упутили. Може се лако десити да и ја дођем до истог закључка као и Ви…

  9. @Бркоња Мргуд
    Прву Петровићеву књигу с изворником и његовим прѣводом сам имао у рукама и увѣрио сам се у високу врѣдност његовог рада. И сам прѣводим прѣко 20 година, тако да ми нѣје неопходно да за оцѣну нѣчијег рада ишчитам баш свако словце између корица.
    Издање које Ви имате нѣсам читао, али Рајковић у својој критици наводи низ промашених мѣста у том прѣводу. Простим сравњивањем његових навода с одговарајућим мѣстима у књизи се можете сами увѣрити колико његове примѣдбе стоје. Уколико је Рајковић та мѣста нѣвѣрно прѣнѣо, и ја ћу преиспитати своје тврдње. Међутѣм, узимајући у обзир да прозвани „прѣводилачки тим“ ни словцем нѣје одговорио на упућене критике, већ посегао за подлим подметањима о „идолопоклонству“ критичара и сличним бѣдастоћама, бојим се да ствари стоје још горе него што се то из Рајковићевих и Петровићевих тврдњи може видѣти.

  10. @Gremlin
    Прочитао сам све на шта сте ме упутили.
    Да би човек коментарисао квалитет превода морао би да буде одличан познавалац оба језика, што ја сигурно нисам. Такође, да бих коментарисао етичку и политичку позадину овог случаја, морао бих да будем много боље упућен у читав контекст – овако ми је доступно само оно што тврди једна страна, а и то само делимично…. Ја сам читао извесне критике Вуковог превода Светог писма које су мени као лаику изгледале веома озбиљно. Па и неке критике на рачун етичности неких његових поступака… Ипак, све у свему, његов превод се продаје у књижарама СПЦ, где сам га и купио. А знамо и где је Вук сахрањен и какве почасти му се и дан-данас указују. Ја то тумачим овако: превод није без грешке, ни тај човек није без грешке, али је књига вредна толико да се преко тих грешака може прећи. А неко би рекао: књига је толико вредна да се ни најмања грешка не може опростити. Ја се држим књиге коју имам, рачунам – и то је боље него да је немам. Нисам научник, језички или морални чистунац, већ обични читалац, грешна душа.

    Мислим се нешто – овако велики подухват се не почиње без благослова. Је ли га аутор тражио? Ако јесте – од кога? Је ли га добио? Ако га није тражио или ако га није добио од надлежне инстанце, онда је можда у томе проблем. Јер, како видим, сада тражи помоћ од политичке инстанце, која је ем ненадлежна, ем му је противник… чему то?

    Него, време је да пустимо да се ова дискусија охлади полако. Не желим да је подгревам. Слободно ме игноришите, ја сам овде завршио са коментарима.

    2
    4
  11. Сарајевски превод као да су Бушмани преводили. Пронађите Миодрага М. Петровића у капели Св. Трифуна при болници на општини Звездара, објасниће вам. Тамо је сваке недеље и празницима за певницом.

Оставите коментар