Душан Буковић: Западни банкари преко комуниста-бољшевика делимично успели да сруше царску Русију

Совјетски Савез као западноевропски и амерички банкарски, фабијански, бундистички и бољшевички краткорочни експериментални и колонијални пројекат

Звезда петокрака на заставама САД и СССР (Фото: Шатерсток)

Да није било Лењина, западноевропског и америчког буржоаског најамника, Царска Русија је била на путу да у двадесетом столећу постане водећа индустријска и војна велесила у свету, након извесних економских реформи. Отуда није случајно што је констатовано: „M. Едмонд Тери, угледни економиста, писао је, са добрим разлогом, 1914. године: ‘Ако се ствари у великим европским нацијама између 1912. и 1950. наставе као што су се дешавале између 1900. и 1912. године, до средине овог века Русија ће доминирати Европом и политички, и економски, и финансијски’…“ – „M. Edmond Thery, the distinguished economist, wrote, with good reason, in 1914: ‘If affairs in the great European nations continue between 1912 and 1950 as they have done between 1900-1912, towards the middle of the present century, Russia will dominate Europe both politically, economically, and financially’…” (Види: George Knupffer, The truth about the reign of the emperor Nicholas II, the economic social and cultural development of Russia before the revolution, London, England, 1937, стр. 3-4; A. Goulevitch, Czarism and revolution, Howthorne, California, USA, 1962).

Све су то зауставили комунисти-монструми, западноевропски и амерички банкарско-буржоаски најамници од Лењина до Горбачова. Та комунистичко- бољшевичка буржоаска камарила радила је за западноевропске и америчке банкаре, који су имали планове и намере да уз помоћ комуниста-бољшевика сруше царску Русију, у чему су делимично и успели. Трајно су осакатили и разбили Русију и руски народ.

Комунисти-бољшевици у Русији су створили нове вештачке нације, које данас ратују против Руса, а који су наследили државност од западноевропског и америчког буржоаско-банкарског пројекта, експерименталног Совјетског Савеза. С обзиром на то, „Совјетски Савез не би био у стању да се одржи ни 1955, па чак ни 1957. године, да Висока универзална масонерија, служећи се англосаксонском моћи и тровањем маса, нису сматрали Гвоздену завесу неповредивом, постигавши да совјетска неповредивост постане реалност…“ – „Or, affirmons-le une fois de plus: en 1955 et meme en 1957, la russie sovietique etait parfaitementt incapable de tenir si la Haute Masonnerie Unverselle, usant des puissances anglo-saxonnes et de l’intoxication du public, n’avait considere le Dideau de Fer comme intangible et fait passer la superiorite sovietique pou une realite…” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernment mondial? – Une super et contre – eglise?, Paris, France, 1967, стр. 117).

Говорећи о комунистичко-бољшевичкој и банкарско-буржоаској револуцији у Русији, амерички публициста Г. Едвард Грифин дословно каже:

„Један од највећих митова савремене историје јесте да је бољшевичка револуција у Русији била народни устанак потлачених маса против омражене владајуће класе руских царева. Како видимо, међутим, планирање, руководство, посебно финансирање долазило је у потпуности изван Русије, углавном од немачких, британских и америчких банкара. Штавише, видећемо да је Ротшилдова формула одиграла велику улогу у обликовању ових догађаја…

Бољшевичку револуцију су заправо финансирали богати банкари из Лондона и Њујорка. Лењин и Троцки су били у најближим односима са овим имућним банкарима – и пре и после Револуције. Те скривене везе су се наставиле до данас и повремено избијају на површину, када имамо у виду Дејвида Рокфелера, који је одржавао поверљиве састанке са Михаилом Горбачовим у одсуству владиног спонзорства или дипломатске сврхе…“

(Види: G. Edward Griffin, The creature from Jekyll Island – A second look at the Federal Reserve, Westlake Village, Calif., USA, 2003, стр. 123 и 263; Dave Hunt, Global peace and the rise of antichrist, Bend, Oregon, USA, 2010; E. S. Blueprint for building the New World Order, Dearborn, Michigan, USA, 1989; James Perloff, Truth is a lonely warrior – Unmasking the forces behind global destruction, Burlington, Massachusetts, USA, 2013; James Hanisch, Only she can help us! – Evil forces are driving the World toward war, Pound Ridge, New York, USA, 2014).

За остварења тих планова и намера указали бисмо на књигу Олега А. Платонова, коју је објавио под насловом Русија под влашћу масона, где између осталог стоји:

„Први корак светске масонске закулисе у успостављању масонске мреже на територији СССР-а била је операција проналажења лица у нашој земљи која могу постати утицајни агенти…

Нови процват масонских ложа десио се за време такозване перестројке. Специјалним указима М. С. Горбачова, а мало касније и Б. Н. Јељцина, масонство је поново легализовано и снажно проширило сферу своје делатности на рачун масонских клубова и других организација основаних ради постизања масонских циљева. У постојећем облику масонство представља огромну претњу руском друштву…

Бедем данашњег западног светског поретка су Сједињене Америчке Државе, које слободни зидари читавог света сматрају за масонску државу, за велику масонску наддржаву. Председник и влада САД састоје се од високих достојанственика чланова масонских ложа. Данашњи председник САД Б. Клинтон – познат читавом свету шкао неморалан, дугих прстију – члан је елитне масонске ложе Лобања и кости. Његов претходник Џ. Буш – члан је неколико ложа шкотског и јоршког реда. Један од најпоштованијих америчких масона (33) председник Х. Труман изјављивао је да гради свој државнички рад на принципима масонства и жели да се ти принципи прошире на читав свет…“ (Види: Олег А. Платонов, Русија под влашћу масона, Београд, 2002, стр. 7, 69 -71).

Констатовали бисмо да је у току 1992. године објављена фотографија Горбачова у друштву моћника Рокфелерове „Трилатералне комисије“ (тајне надвладе „новог светског поретка“) и чланак у београдском листу Осмица под насловом „Горбачов пион масонерије?“, где између осталог стоји:

„Многи експерти су опазили да је августовски пуч против Горбачова био заправо лажан и да су његови организатори остали у сенци. Истраживач руског листа Руско дело открио је на страницама промасонског листа Час пик, од 24. јуна прошле године, ребус који најављује све елементе па чак и датум пуча, изведеног за рачун противруске стратегије масонске интернационале капитала…

Завера има много шири, НАДДРЖАВНИ КАРАКТЕР. Датум пуча слаже се са датумом потписивања Директиве Службе националне безбедности Сједињених Америчких Држава бр. 20/I од 18. августа 1948. године, под именом ‘Циљеви Сједињених Америчких Држава у односу према Русији’. Наречена Директива, у изводима гласи:

‘Наши основни циљеви у односу према Русији, у суштини, своде се на две ствари:

а) свести на минимум снагу и утицај Москве;

б) спровести корените промене у теорији и пракси унутрашње политике, којих се придржава садашња власт у Москви (…)

Наши напори да Москва прихвати наше концепције, по снази су једнаки начелу: наш циљ – то је збацивање совјетске власти (…)

Као прво, ми нисмо везани одређеним роком за постизање својих циљева, у мирнодопско време (…)

Као друго, ми, с правом, не морамо да осећамо никакву кривицу… Није наша ствар да бринемо о унутрашњим последицама до којих може довести прихватање ове концепције у другој земљи, исто као што не морамо себе оптерећивати било каквом одговорношћу за те догађаје. Наш посао се своди да радимо и остваримо оно што би тамо помогло да се изврше унутрашње промене…

Михаил Горбачов и Дејвид Рокфелер (Фото: Вјачеслав Рунов/РИА Новости)

Ако узмемо најгору могућност, то јест очување совјетске власти над целокупном садашњом совјетском територијом (реч је о рашчлањењу Русије), онда морамо захтевати:

а) испуњење чисто војних захтева (предаја наоружања, евакуација из кључних рејона, итд), с циљем да за дуго време обезбедимо њихову војну немоћ.

б) испуњење услова који доводе до обезбеђења значајне економске зависности од спољног света.

… Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују да чак и некомунистички и номинално пријатељски режим:

а) не располаже убудуће никаквом војном моћи,

б) у економским односима силно зависи од спољног света,

в) нема озбиљну власт над главним националним мањинама,

г) не успостави ништа налик на Гвоздену завесу…

Али ми морамо, ако не милом, онда силом, да их придобијемо, ради заштите наших интереса’… Ево коме је био потребан ‘пуч’! Ето одакле ветар дува!

Историја учи да је постстаљинско руководство испуњавало, и испуњава све до данас, Директиву Тајне службе САД бр. 20/I, од 18. августа 1948. године… То речито говори о чињеници да, будући да четрдесетогодишња директива боље описује стање и догађаје у СССР-у неголи све директиве ЦК КПСС и совјетске Владе, над СССР-ом није постојао и не постоји никакав реални суверенитет. Реални суверенитет неће постићи ни тек образоване ‘независне’ републике, које је масонерија 1917. године потчинила. Оне га неће постићи, како у саставу СССР-а, тако ни изван његовог састава. Врховним Совјетима република, савезних и ‘независних’, одавно је време да се замисле над механизмом и начинима управљања СССР-ом, по директивама Службе националне безбедности САД.

За кога раде Горбачов, Јељцин, Крјучков и њихови потчињени?

Све што се десило у земљи 18-22. августа – то је гнусна, провокациона фарса, чији је циљ био растурити КПСС, из разлога њене неподобности за масонерију у савременим условима. Такође, развластити и уништити Оружане снаге, КГБ, МВФ и њихову инфраструктуру. Направити у земљи хаос да би се профитирало на несрећи, као што се то већ једном десило после 1917. године, кад су Русију пљачкали сви, како је ко желео.

За неке је ово што се десило – рушење животних идеала. За неке – пораз у борби за јаслице власти. За неке – победа у хладном рату. А за остале – историјски пикник, фарса, прописана одозго, која је само епизода у градњи ‘васељенског Соломоновог храма’. Све је то – цинизам, тачније ЈЕЉЦИНИЗАМ – чак и под условом да Борис Николајевич Јељцин до рано ујутру, деветнаестог августа, и није знао да ће га довести и поставити на тенк, да би га потом излили у бронзи.

Победила је концепција Јавлинског која је предвиђала предају земље, као експлоатационе зоне, светској интернационали капитала. После 1917. године, Лурије и Либерман, и други, подучавали су народе наше земље како да уређују своја домаћинства и привреду. Данас то чини Јавлински. Ништа се није променило. Преврата није било.

Дошло је до промене фирме на руској филијали дућанчића… То је једна иста компанија која само ради свој посао. У ‘демократској’ штампи већ одавно се чује да ‘Руси не само да су људи другог реда, већ уопште и нису људи…’ (Превод из Руског дела)…“ (Види: Осмица, Београд, број 615 од 21. јануара 1992. године).

Да само напоменемо да и дан-данас важи иста формула извесног европског и америчког лидершипа да Руси представљају „народ друге или треће класе“, како то рече Јован Бањанин, зато су подржали, финансирали и одржавали краткорочни и експериментални фабијански, бундистичко-бољшевички програм у осакаћеној Совјетској Русији (Види: Јован Бањанин, Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Београд, 1933, стр. 5).

У поређењу са збивањима која су се одвијала у току 1991. године у осакаћеној совјетској Русији, ипак се до сада ситуација можда у извесној мери изменила што потврђују и Платоновљева посматрања и подаци, који и данас несумњиво потврђују његове тезе.



Categories: Разномислије

Tags: , , , , , , ,

4 replies

  1. Постоји и неко ко је утро пут Лењину и Троцком. Керенски. Наравно, не он сам, већ Гучков, Љвов, Родзјанко, Шуљгин, Миљуков, уз њих сва сила масончина и либерал-демократа. Нажалост и официра „заслужних“ за Фебруар и абдикацију: Алексејев, Рузски, чак и ратно најуспешнији Брусилов, па Корнилов који је хапсио царицу… Без њих не би било ни Октобра., па испада да су у исте дипле свирали и они и бољшевици, иако овим првима то није била намера.
    А од свих бољшевика делимични опрост заслужује можда само Стаљин јер је помео револуционарни мусор, одржао и увећао империју.

    25
    2
  2. ДБ: ‘Западни банкари преко комуниста-бољшевика делимично успели да сруше царску Русију’
    ‘Совјетски Савез као западноевропски и амерички банкарски, фабијански, бундистички и бољшевички краткорочни експериментални и колонијални пројекат’
    ‘Да није било Лењина, западноевропског и америчког буржоаског најамника, Царска Русија…‘

    Да ли је аутор заиста наиван или се (разумљиво) прави наиван? Слично важи и за његове цитате (Платонов)? Какав Јељцин, какав Горбачов, какав најамник? Можда би могао да нам да број руских жртава тзв. ‘бољшевичког’ терора (пре оних 27 милиона из 2.св.pата)?

    9
    4
  3. (***)

    Cionisticki centralni bankari su dobro pripremili teren pre konacnog rusenja carske vlasti u Rusiji o cemu svedoce i sledeci podaci:

    Prvu centralnu banku u carskoj Rusiji, u drugoj polovini 19. veka, osnovao je Aleksandar Štiglic (Alexander von Stieglitz), bankar.., sin jevrejskog bankara Ludviga Štiglica..

    citati, iz vikipedije:

    “Ludwig von Stieglitz (Любим Иванович Штиглиц; December 24, 1779 in Arolsen, Waldeck, Holy Roman Empire of the German Nation; March 18 1843, Saint Petersburg) was a German Jewish businessman in Russia and founder of the banking house Stieglitz & Company. …”

    “..A contemporary has noted: “He was the German Rothschild of St. Petersburg,..”

    o sineku:

    „…Baron Alexander von Stieglitz (Russian: Александр Людвигович Штиглиц; 1814–1884) was a Russian financier. He was the first governor of the State Bank of the Russian Empire, the predecessor organization to today’s Central Bank of the Russian Federation.

    U prevodu:

    Александр Людвигович Штиглиц-Био је први гувернер Државне банке Руске империје , организације која је претходила данашњој Централној банци Руске Федерације.

    osnovana je banka novostvorenog SSSR koja je nasledila Centralnu banku Ruskog carstva. Njen prvi predsednik bio je Aron Sainman, gle cuda opet Jevrej. Aron Lvovich Sheinman (Russian: Арон Львович Шейнман) (24 December 1885 – 22 May 1944) was a Bolshevik Revolutionary and Soviet official. Born in Suwałki in a Lithuanian Jewish family. He was twice chairman of Gosbank, the central bank of the Soviet Union (1921–1924 and 1926–1929).

    I dan danas „Ruska“ centralna banka je PRIVATNA struktura koja funkcionise nezavisno od drzavnog aparata i da se naslutiti u cijim je rukama.

    Nisu samo Gorbacov i Jeljcin bili pijuni cionistickih centralnih bankara, nego je to naravno i Putin. Ovo, naravno, vazi i za tzv. Zapadne „lidere“.

    U danasnjem svetu nema suverenih drzava ni suverenih vlasti jer je najvazniji element suvereniteta jedne nacije-vlast i kontrola nad centralnom bankom i emisijom „nacionalne“ valute u tudjim, privatnim rukama, a ne u rukama drzavnih organa „vlasti“, a kamoli naroda.

    Poznavanje ovakvih cinjenica nam moze dati odgovor ko u pozadini orkestrira revolucije, ratove, pLandemije i ostale krize i ko od toga ima koristi.

    19
    1
  4. @Maki
    „I dan danas „Ruska“ centralna banka je PRIVATNA struktura koja funkcionise nezavisno od drzavnog aparata i da se naslutiti u cijim je rukama.“
    У рукама је пете колоне или тзв. либерала, како их у Русији зову. У Русији је двовлашће: армијом управља Кефало, а привредом и финансијама већ поменута пета колона. То је озбиљан дефект, који Кефало није ни покушао да коригује. А и зашто би: осигурао је себи имунитет од кривичног гоњења и доживотну власт. Владајућа елита је поделила плен. Кога је брига за перспективе развоја.Наибулина је скоро поново изабрана за „главу“ ЦБР. Татарка, која је завршила студије на Јејлу. Политика централне банке је директна сметња развоју Русије, односно постизању високих стопа привредног раста.

    17
    1

Оставите коментар