Религија данас: Криза савременог православља (хроника 2018–2019)

Посебну улогу у изазивању раскола у савременом православљу имали су амерички дипломати и њихови послушници, констатује се у хронологији збивања 2018-2019, коју је сачинио руско-међународни аналитички центар Религија данас“

(Религија данас, 30. 12. 2019)

Криза светског православља, која је избила у вези са стварањем Православне цркве Украјине (ПЦУ), данас је, крајем друге деценије 21. века, један од главних проблема источног хришћанства. У профилном сегменту међународне експертске заједнице, неки сматрају да корени актуелне ситуације сежу до Критског сабора 2016. године, коме је патријарх московски и целе Русије Кирил одбио да присуствује, што је изазвало велико негодовање васељенског патријарха Вартоломеја. Други аналитичари тврде да је конфронтација између Москве и Цариграда почела средином 20. века, када је, током Хладног рата, васељенски патријарх Атинагора стао на страну Сједињених Држава и њених савезника из НАТО-а, док је московски патријарх Алексије I морао да подржи Совјетски Савез и његове идеолошке истомишљенике у свету. Неко сматра, да је већ почетком ХХ века Васељенска патријаршија била ангажована на активностима усмереним на слабљење утицаја Руске православне цркве, други истраживачи говоре о дубљим противречностима између два центра православног света, која су се формирале вековима. . . Овако или онако, пред нашим очима идеолошке разлике, прикривене интриге црквених јерарха, утицај политичких режима и других фактора доводе до фактичког раскола у читавом православном свету. И даље не знајући до чега ће тачно довести супротстављеност између Константинопоља и Москве, можемо са сигурношћу рећи да ће краткорочно и средњорочно, актуелна криза имати негативне последице како на целокупну православну заједницу, тако и на Руску православну цркву, посебно. У протекле две године црквени поглавари, секуларни аналитичари, новинари и људи који једноставно нису равнодушни према овом проблему написали су много материјала о тренутној ситуацији. Са наше стране, да се не би понављали у прогнозама, уместо аналитичког извештаја „Религија данас“ за 2019. годину, изнећемо суву хронику догађаја. Упознајући се са њом, сваки читалац ће моћи да извуче своје закључке о текућим процесима.

Искључиво ради лакшег сагледавања текста, донекле смо одступили од традиционалних правила за пренос црквених титула и званичних назива у писаном облику. Дакле, имена свих замонашених су дата без заграда, у називима Помесних Цркава само прва реч је велика итд. Ако је реч о црквеној личности, назначен је црквени чин којим се он лично позиционира у јавном простору. Коришћене скраћенице: РПЦ – Руска православна црква, УПЦ-МП – Украјинска православна црква Московске патријаршије, УПЦ-КП – Украјинска православна црква Кијевске патријаршије, ПЦУ – Православна црква Украјине, УАПЦ – Украјинска аутокефална православна црква, патр. – Патријарх, митр. – Митрополит, архиеп. – архиепископ, еп. – епископ.

17. април 2018.

УКРАЈИНА

Председник Украјине Петар Порошенко у Врховној Ради најављује званичну петицију васељенском патријарху Вартоломеју за давање аутокефалности Украјинској православној цркви.

17. април 2018.

УКРАЈИНА

Заменик начелника Одељења за спољне црквене везе УПЦ МП протојереј Николај Данилевич: „Мислим да ће се све ово завршити великим издувавањем, као што се дешавало много пута раније. Биће велика бука у медијима и све ће бити готово. Зашто? Јер они граде на темељу на коме је, у принципу, немогуће градити. Треба почети од УПЦ, а не од њених засебних делова. Јакна није причвршћена за дугме, већ обрнуто: дугме је причвршћено за јакну.(…) Надлежне, који можда желе да искористе ову тему да би остали у другом мандату, подсећам на следеће: ово код нас још нико није успео да уради на црквеној теми. Било је неуспеха на овој теми, али се не сећам победа“.

19. април 2018.

УКРАЈИНА

Врховна Рада је подржала обраћање председника васељенском патријарху Вартоломеју са захтевом за издавање Томоса о аутокефалности Православне цркве у Украјини.

9. мај 2018.

ПОЉСКА ЦРКВА

Архијерејски Сабор Пољске Цркве изјављује да само РПЦ као Мајка Црква може дати аутокефалност Украјинској Цркви (УПЦ-МП).

23. мај 2018.

СРПСКА ЦРКВА

На наступу у Москви поводом уручење награда Међународног јавног фонда за јединство православних народа, Предстојатељ Српске Цркве патр. Иринеј подржава УПЦ МП: „Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само Руске Цркве и руског света, већ и свих православних словенских народа и целог православног света“.

30. мај 2018.

УПЦ МП/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Патријарху Вартоломеју предају 60 хиљада жалби чланова УПЦ-МП са захтевом да се питање давања аутокефалности разматра искључиво у оквиру канонског права.

23. јун 2018.

УПЦ МП/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Чланови Синода УПЦ-МП састају се са патријархом Вартоломејом: „Сврха састанка је била да се пренесу објективне информације о проблемима који стоје у украјинском православљу, као и да се од самог Патријарха чује оно о чему се активно расправља у медијима, односно о наводној жељи Његове Светости Патријарха Вартоломеја да у блиској будућности изда Томос о аутокефалности“.

26. јун 2018.

УПЦ МП

Објављена је изјава епископа УПЦ-МП о резултатима састанка чланова Синода са патријархом Вартоломејем: „Цариградска патријаршија је оповргла информацију да је канонски механизам за превазилажење раскола у украјинском православљу већ наводно коначно договорен, а текст Томоса о аутокефалности Украјинске цркве састављен. Није потврђено да се једнострано давање аутокефалности Украјинској цркви може десити у блиској будућности или у неком одређеном тренутку. Констатована је спремност Цариградске патријаршије да се у консултацији са братским помесним православним црквама укључи у процес превазилажења украјинског црквеног раскола“.

9. јул 2018.

РПЦ/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Патр. Кирил се састаје са делегацијом Цариградске Патријаршије коју су представљали митрополит Галски Емануел и митрополит Смирне Вартоломеј.

27. јул 2018.

РПЦ/ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ

У току је састанак патријарха Кирил са делегацијама Помесних Православних Цркава које су се окупиле у Москви да учествују у прослави 1030. годишњице Крштења Русије. Састанку присуствују представници Антиохијске, Јерусалимске, Грузијске, Српске, Кипарске, Пољске Православне Цркве, као и Православне Цркве Чешке и Словачке. Патр. Кирил се обраћа делегатима речима: „У овим тешким условима, молим да изразите нашу искрену дубоку захвалност на подрци братских Помесних Православних Цркава, Предстојатељима Светих Синода, свим архијерејима, у име Руске Православне Цркве.“ Делегати, пак, изражавају подршку РПЦ и УПЦ-МП.

27. јул 2018.

УКРАЈИНА/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

На дан прославе Крштења Русије Патријарх Вартоломеј преко Митр. Галског Емануила шаље поруку Петру Порошенку да је Васељенска патријаршија преузела иницијативу да обнови јединство православних верника у Украјини са крајњим циљем давања аутокефалности украјинској цркви.

 22. август 2018.

УКРАЈИНА

У Кијеву и другим градовима Украјине почели су да се појављују плакати са натписом на украјинском „Армија! Језик! Вера! Идемо својим путем! Ми смо Украјина. Петар Порошенко.“ Тако се Порошенко у свом изборном програму ослања на верски фактор.

24. август 2018.

УКРАЈИНА/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Председник Петар Порошенко води телефонски разговор са патр. Вартоломеја, током кога је поглавар Цариградске цркве честитао Украјинцима Дан независности.

31. август 2018.

РПЦ/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Одржан је састанак у Истанбулу патр. Вартоломеја и патр. Кирила. „Верујемо у моћ дијалога. Ако политички лидери користе дијалог да решавају проблеме својих земаља, тим више би ми, верски лидери, требало да користимо пут дијалога за решавање проблема, тим пре што је дијалог пут који нам је сам Бог показао“, рекао је патр. Вартоломеј.

2. септембар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Сабор архијереја Васељенске патријаршије одлучује да Цариград има право да додели Томос о аутокефалности Украјинској православној цркви без претходног договора са другим православним црквама.

7. септембар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Васељенски патријарх Вартоломеј назначује два егзарха за Кијев (архиепископа памфилијског Данила из Сједињених Држава и епископа едмонтонског Илариона из Канаде) у оквиру припрема за давање аутокефалности Украјинској цркви.

7. септембар 2018.

РПЦ

Владимир Легојда, председник Синодског одељења за односе са медијима РПЦ: „Именовање од стране Цариградског патријарха својих представника – епископа у Украјини — без сагласности Патријарха московског и целе Русије и Његовог Блаженства Митрополита кијевског и целе Украјине — није ништа друго до невиђено брутална инвазија канонске територије Московске патријаршије. Такви поступци не могу остати без одговора“.

10. септембар 2018.

УПЦ МП/ЈЕРУСАЛИМСКА ЦРКВА

Делегација УПЦ МП одржава састанак са патр. Теофилом III, који негативно оцењује политичко мешање у послове цркве: „Пипци глобализације покушавају да продру у црквено тело како би га уништили. То се дешава широм света, укључујући и Украјину. Мешање политичара у послове Цркве су знаци таквог процеса“.

11. септембар 2018.

САД/УКРАЈИНА

Амерички амбасадор за међународне верске слободе, Семјуел Браунбек, састаје се у Кијеву са украјинским председником Петром Порошенком: „Председник Порошенко је обавестио амбасадора Браунбека о корацима који се предузимају ка стварању Украјинске аутокефалне православне цркве. Председник је захвалио америчкој страни на активној подршци Украјине у овом процесу. (…) Заузврат, амбасадор Браунбек је уверио да ће Сједињене Државе наставити да подржавају Украјину у борби за обнову суверенитета и територијалног интегритета и права на јединствену Украјинску аутокефалну православну цркву“.

12. септембар 2018.

САД/УКРАЈИНА

Амерички амбасадор за међународне верске слобод,е Семјуел Браунбек, састаје се у Кијеву са председником Врховне раде, Андријем Парубијем. Браунбек после састанка каже: „У фазу доношења одлуке о давању Томоса о аутокефалности Украјинској православној цркви, ми се не мешамо. Али ако се донесе таква одлука, ми ћемо је подржати, а ако будемо могли да будемо корисни у фази њеног спровођења, радо ћемо помоћи“.

14. септембар 2018.

РПЦ

Одлуком Синода Руске Православне Цркве, суспендован је молитвени помен патријарха Вартоломеј на служби; саслужење са архијерејима Цариградске патријаршије; учешће РПЦ у свим епископским саборима, теолошким дијалозима, мултилатералним комисијама и другим структурама којима председавају или копредседавају представници Цариградске патријаршије. Синод апелује на предстојатеље Помесних Православних Цркава да покрену свеправославну дискусију о црквеној ситуацији у Украјини.

20. септембар 2018.

САД/УПЦ КП

Заменик америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, Вес Мичел, одржава састанак у Вашингтону са лидером УПЦ КП патр. Филаретом.

23. септембар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Патријарх Вартоломеј изјављује да неће променити свој став у погледу подршке давању аутокефалности Украјинској православној цркви.

27. септембра – 1. октобра 2018.

АЛЕКСАНДРИЈСКА ЦРКВА/УПЦ МП

Предстојатељ Александријске цркве патр. Теодор II долази у посету Украјини током које изражава пуну подршку УПЦ МП: „Даћу све од себе да обавестим све о ситуацији у Украјини, све Предстојатеље Помесних Цркава. Тако да канонска Црква остане једина канонска православна црква”.

5. октобар 2018.

ПОЉСКА ЦРКВА

Предстојатељ Пољске Цркве, Митр. Сава, позива патр. Вартоломеја да сазове међуправославни сабор на којем би се расправљало о украјинском питању.

9-10. октобар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Синод Васељенске Патријаршије у Истанбулу. Слушају се извештаји егзарха о резултатима њихове посете Украјини.

11. октобар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Синод Васељенске патријаршије донео је одлуку о додели Томоса о аутокефалности Православној цркви у Украјини. Синод удовољава захтеву Филарета Денисенка и Макарија Малетича, признајући поглаваре УПЦ КП и УАПЦ за канонске јерархе Православне Цркве: „Прихватити жалбу Филарета Денисенка, Макарија Малетича и њихових следбеника, који су се нашли у расколу не из догматских разлога”. Синод признаје незаконитим улазак Кијевске митрополије у јурисдикцију Московске патријаршије: „Укинути правну снагу синодалног писма из 1686. године, одобреног под условима одређеног времена, које је гарантовало право искључиво путем икономије да Патријарх московски именује митрополита кијевског (…) обавезујући га да приликом прослављања, најава и потврђивања канонске зависности од Цариградске мајке (цркве) помиње васељенског патријарха као првојерарха“.

11. октобар 2018.

УПЦ КП

У обраћању пастви о свом статусу патр. Филарет изјављује да је био, јесте и остаје патријарх.

11. октобар 2018.

РПЦ

Председник за медије Московске патријаршије, Владимир Легојда, коментарише одлуку патр. Вартоломеја о признању епископства Филарета Денисенка и Макарија Малетича: „Цариградска патријаршија је извршила невиђену антиканонску акцију, која је покушај да се разбију темељи православног канонског система“.

14. октобар 2018.

АНТИОХИЈСКА ЦРКВА

Патр. Јован Х Антиохијски и целог Истока позива на сазивање Свеправославног сабора: „Каква је потреба да се сада расправља о питањима аутономија или аутокефалности, када нам је најпотребније потпуно и чврсто јединство свих православних хришћана? Нема сумње да би Православна Црква требало да разматра своје проблеме на заједничком Сабору, где би били окупљени Предстојатељи свих Помесних Цркава.“

15. октобар 2018.

РПЦ

Синод Руске православне цркве објављује да је немогуће наставити евхаристијско општење са Цариградском патријаршијом: „Од сада па до одустајања Цариградске патријаршије од антиканонских одлука које је донела, немогуће је да клирици Руске Православне Цркве саслужују са свештенством Цариградске Цркве, а да мирјани учествују у обредима који се врше у њеним храмовима“.

21. октобар 2018.

АНТИОХИЈСКА И СРПСКА ЦРКВА

Предстојатељи антиохијске и српске цркве призивају патр. Вартоломеја за дијалог уз учешће свих поглавара Помесних Православних Цркава како би се разговарало о ситуацији у Украјини.

октобар 2018.

УПЦ КП

Патр. Филарет изјављује да је спреман да води Украјинску Помесну Цркву, ако му то повери Архијерејски Сабор.

31. октобар 2018.

УКРАЈИНА

Врховни суд Украјине примио је три тужбе УПЦ-МП са захтевом о поништењу резолуције Врховне раде „О подршци апелацији председника Украјине Васељенском патријарху Вартоломеју о давању Томоса аутокефалности Православној цркви у Украјини ” од 19. априла.

3. новембар 2018.

УКРАЈИНА/ ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Петар Порошенко и патр. Вартоломеј потписали су у Истанбулу Споразум о сарадњи и интеракцији између Украјине и Васељенске Патријаршије.

6-7. новембар 2018.

СРПСКА ЦРКВА

Архијерејски Сабор Српске Цркве не признаје одлуку Васељенске Патријаршије: „Цариградска Патријаршија је донела одлуку, не на основу канона, да рехабилитује и призна за епископе двојицу вођа расколничких група у Украјини – Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са својим епископатом и свештенством. (…) Свети архијерејски сабор ову одлуку Цариградског синода сматра необавезујућом за Српску православну цркву”.

13. новембар 2018.

УПЦ МП

Архијерејски Сабор УПЦ-МП осуђује поступке Васељенске Патријаршије у Украјини: „Процес давања такозваног Томоса о аутокефалности је вештачки, наметнут споља, не одражава унутрашње црквене потребе, неће донети стварно црквено јединство, продубиће поделе и интензивирати сукобе међу народом Украјине. У таквим условима, учешће епископата, свештенства и мирјана Украјинске православне цркве у овим процесима сматра се немогућим“.

15. новембар 2018.

ПОЉСКА ЦРКВА

Архијерејски сабор Пољске цркве одбио је да призна каноничност структура УПЦ КП и УАПЦ.

15. новембар 2018.

УКРАЈИНА

Трећи председник Украјине, Виктор Јушченко, тврди да је 2008. патријарх Вартоломеј био спреман да уручи Томос о аутокефалности Украјинској православној цркви, али је то спречио тадашњи патријарх Руске православне цркве Алексије II.

27. новембар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ/АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

Синод Васељенске патријаршије одлучује да ликвидира Архиепископију руских православних цркава у западној Европи: „Данашња одлука има за циљ даље јачање везе парохија руске традиције са матичном црквом Цариградске патријаршије“.

29. новембар 2018.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Синод Васељенске Патријаршије одобрава нацрт Повеље Украјинске аутокефалне цркве. Текст Повеље се не објављује.

5. децембар 2018.

УКРАЈИНА

Петар Порошенко најавио датум одржавања „Сабора уједињења” на коме ће се представници три украјинске православне јурисдикције (УПЦ-МП, УПЦ-КП и УАПЦ) ујединити у јединствену помесну цркву Украјине.

8. децембар 2018.

УПЦ МП

УПЦ МП изјављује да ће сматрати неважећим све одлуке Сабора уједињења у Кијеву.

10. децембар 2018.

УПЦ КП/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Патријарх Филарет се противи процедури одржавања сабора уједињења који је предложила Васељенска патријаршија, залажући се за отворено гласање и учешће на сабору само епископа.

15. децембар 2018.

УПЦ КП/УАПЦ/УПЦ МП/ ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

У саборном храму Св. Софије у Кијеву одржава се обједињавајући сабор Православних Цркава Украјине уз учешће епископа, представника свештенства и мирјана. Председавајући – митрополит Емануел Адамакис. У саставу Президијума су и: егзарси Васељенске Патријаршије архиепископ Данило Зелински и епископ Иларион Рудник, митрополит Амфилохиј Стергију (Васељенска Патријаршија), Патријарх Филарет Денисенко (УПЦ КП), Митрополит Симеон Шостацски (УПЦ МП), Митрополит Макарије Малетич (УАПЦ). Заједно са епископима у президијуму седи председник Украјине Петро Порошенко. Одлуком Сабора ствара се Православна црква Украјине, усваја се њен устав и бира предстојатељ митрополит кијевски и целе Украјине Епифаније Думенко.

15. децембар 2018.

САД/ПЦУ

Амбасада САД у Кијеву: „Честитамо Украјини на данашњем историјском сабору и стварању помесне независне Украјинске православне цркве. Такође, искрено честитамо митрополиту Епифанију избор на место предстојатеља нове цркве“.

17. децембар 2018.

УКРАЈИНА/ ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Председник Петар Порошенко изјављује да од 2014. године води преговоре са Васељенском патријаршијом о додели Томоса: „Као председник Украјине од 2014. водим тешке преговоре са Цариградском Црквом, са представницима украјинских цркава, који су пре тога нису сели за исти сто, да покажемо нашу спремност да се ујединимо“.

18. децембар 2018.

УГКЦ/ПЦУ

Поглавар УГКЦ архиепископ Свјатослав Шевчук честита митрополиту Епифанију одржавање Сабора уједињења: „У овом значајном тренутку пружам руку у име наше Цркве вама и свој православној браћи, позивајући вас да заједно кренемо на наш пут ка јединству“.

20. децембар 2018.

РПЦ

Патријарх Кирил се обраћа предстојатељима Помесних Православних Цркава са порукама у вези са Сабором уједињења одржаним у Кијеву: „Почињени чин флагрантног безакоња власти земље и Цариградске цркве представљају као уједињење украјинског православља. (… ) Управо ове радње је Његова Светост Патријарх Вартоломеј на Синаксису одржаном у Шамбезију јануара 2016. године, у присуству Предстојатеља Аутокефалних Православних Цркава, обећао да неће предузимати ни пре Критског Сабора, ни после њега”.

20. децембар 2018.

УКРАЈИНА

Врховна Рада усвојила је нацрт закона „О изменама и допунама Закона Украјине „О слободи савести и верским организацијама“, према којем верске организације чије се седиште налази ван Украјине у земљи агресору морају у свом имену навести пуни уставни назив такве верске организације са могућим додатком речи „у Украјини.“ Тиме желе да натерају УПЦ МП да промени назив у РПЦуУ.

28. децембар 2018.

РПЦ

Синод Руске православне цркве осуђује деловање Васељенске патријаршије у Украјини, не признаје одлуке Сабора уједињења и изражава забринутост због предлога закона којим се УПЦ МП приморава да промени свој званични назив. Патријаршијски егзархат се ствара и у југоисточној Азији, који обухвата територије Сингапура, Вијетнама, Индонезије, Камбоџе, Северне Кореје, Јужне Кореје, Лаоса, Малезије, Мјанмара, Филипина и Тајланда. Састанак поглавара ПЦУ митрополита Епифаније са новом амбасадорком САД у Украјини Мари Јованович. Епифаније захваљује Сједињеним Државама „на њиховим напорима у циљу заштите слободе вероисповести широм света, а самим тим и на подршци праву православних Украјинаца на независну цркву“.

30. децембар 2018.

ПЦУ/УГКЦ

Митрополит Епифаније, коментаришући сусрет са поглаваром УГКЦ. архиепископом Свјатославом: „Зацртали смо одређени пут наше будуће сарадње и у будућности ћемо тражити оне додирне тачке које ће нас ујединити. То је у сфери духовног образовања, у другим сферама нашег постојања. Биће створене одговарајуће комисије од стране наше православне цркве и од стране гркокатоличке цркве и заједно ћемо израдити мапу пута за даљу сарадњу“.

31. децембар 2018.

РПЦ/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

У поруци патријарху Вартоломеју патријарх Кирил га позива да одбије да учествује у „политичкој авантури легализације раскола у Украјини“.

5. јануар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

У Патријаршијској цркви Светог Георгија на територији Васељенске патријаршије у Истанбулу у току је потписивање Томоса о аутокефалности уједињене православне цркве Украјине. Поред митрополита Епифанија, присуствовали су Петро Порошенко и његова супруга, председник Раде Андриј Парубиј, лидер кримско-татарског народа Мустафа Џемилев и други представници Украјине.

5. јануар 2019.

ПОЉСКА ЦРКВА

Предстојатељ Пољске Цркве митрополит Сава, коментаришући поступке патријарха Вартоломеја: „Његова активност у горе наведено време није допринела јединству, већ подели људи вере. Такође, то се проширило на суседне земље, укључујући Пољску“.

6. јануар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

У Патријаршијској цркви Светог Ђорђа одржано је уручење Томоса и литургија, које су заједно обавили Васељенски Патријарх Вартоломеј и Предстојатељ ПЦУ митрополит Епифаније.

6. јануар 2019.

АНТИОХИЈСКА ЦРКВА

Као одговор на писмо патр. Вартоломеј, поводом његове намере да додели аутокефалност Православној Цркви у Украјини, предстојатељ Антиохијске Цркве патр. Јован Х истиче да ће то довести до разједињености у православном свету, будући да у овој ствари није узето у обзир мишљење Помесних Цркава.

8. јануар 2019.

УГКЦ/ПЦУ

Предстојатељ УГКЦ архиепископ Свјатослав Шевчук у једном интервјуу каже да му се јединство између УГЦЦ и ПЦУ чини сасвим реалним.

9. јануар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Сви чланови Синода Васељенске Патријаршије потписују Томос о аутокефалности ПЦУ.

10. јануар 2019.

САД/ПЦУ

Амерички државни секретар Мајк Помпео: „Објава аутокефалности за независну Православну цркву Украјине од 6. јануара је историјско достигнуће јер Украјини настоји да зацрта сопствену будућност. (…) Поздрављамо речи митрополита Епифанија да је Православна црква Украјине отворена за све православне вернике и позивамо владу и црквене јерархе на толеранцију и поштовање слободе представника свих вероисповести да исповедају религију по свом избору“.

11. јануар 2019.

ПОЉСКА ЦРКВА

Предстојатељ Пољске Цркве, митрополит Сава, изјављује да не признаје каноничност епископа и клирика из УПЦ КП и УАПЦ, а да деловање Цариграда може изазвати хаос у целом православном свету.

11. јануар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Архиепископ Памфилијски Данил Зелински, егзарх Васељенског патријарха у Украјини: „Подржавам тезу да сваки народ који жели да има своју православну цркву треба да има право да је оснива и тражи да је признају друге православне цркве. Укључујући, ако је реч о Македонији и Црној Гори. (…) Сигуран сам да је уједињење украјинских гркокатолика са православном црквом Украјине сасвим могуће. Још су њихови духовни оци –претходници, Андреј Шептицки, Јосиф Слепи и други јерарси више пута говорили да ће када Православна Црква Украјине буде имала свој идентитет гркокатолици морати да нађу пут до јединства са овом Црквом“.

14. јануар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Васељенска патријаршија објављује текст Томоса о давању аутокефалности ПКП.

„Овим потписаним Патријаршијским и Синодалним Томосом признајемо и проглашавамо Аутокефалну Цркву успостављену на територији Украјине за нашу духовну кћер и позивамо све Православне Цркве света да је признају као сестру и памте је под именом ‘Најсветија Црква Украјине’ као онај који има историјску проповедаоницу за своју столицу, град Кијев. Не може постављати епископе, нити оснивати парохије ван државе, а оне које сада већ постоје, подлежу, по наређењу, Васељенском престолу који је канонска власт у дијаспори, будући да је јурисдикција ове Цркве ограничена на територију украјинске државе.”

14. јануар 2019.

АЛБАНСКА ЦРКВА

Предстојатељ Албанске Цркве, архиепископ Анастасије, послао је писмо патријарху Вартоломеју, у којем проглашава неважећим хиротоније епископа и клирика из УПЦ КП и УАПЦ, а такође напомиње да је приликом давања аутокефалности игнорисано мишљење највеће УПЦ МП у земљи, што би могло довести до раскола у светском православљу. Ово писмо ће бити објављено 7. марта 2019. године.

3. фебруар 2019.

ПЦУ

У току је устоличење поглавара ПЦУ Митрополита Епифанија, на његов 40-ти рођендан.

8. фебруар 2019.

САД

Амбасадор САД на посебним задацима у пословима међународних верских слобода, Семјуел Браунбек: „Крајем прошле године био сам у Украјини, где сам се састао са представницима верских и владиних структура. Изнео сам став Сједињених Држава – требало би да имате право да слободно бирате било коју организациону структуру унутар Цркве или верског тела, а чим донесете такву одлуку, ми ћемо је подржати. Ово је био став украјинског народа, владе и цркве који је подржао васељенски патријарх“.

18. фебруар 2019.

КИПАРСКА ЦРКВА

Размотривши питање аутокефалности, Синод Кипарске цркве усваја саопштење у коме се напомиње да је Цариградска патријаршија дала аутокефалност ПЦУ ради превазилажења раскола, али да до помирења није дошло. Наводи се право народа који су стекли националну независност на црквену аутокефалност, али се признаје и да је ово питање требало да буде решено на Свеправославном сабору. Осуђује се раскид евхаристијског општења између Москве и Цариграда, истовремено се изражава сумња и у могућност ретроактивног признавања посвећења припадника УПЦ КП и УАПЦ. Цариградски патријарх је позван да сазове нови Свеправославни сабор или сабор предстојатеља Помесних Цркава.

23. фебруар 2019.

АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

Генерална скупштина Архиепископије изгласала је задржавање Архиепископије, као посебне црквене структуре.

28. фебруар 2019.

СРПСКА ЦРКВА

Српска црква објавила је званично саопштење у којем осуђује поступке Васељенске патријаршије и признаје УПЦ МП као једину канонску цркву у Украјини.

12. март 2019.

УКРАЈИНА/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Објављује се споразум између Украјине и Васељенске патријаршије о заједничкој сарадњи у конституисању ПЦУ у оквиру Томоса о аутокефалности.

2. април 2019.

АЛБАНСКА ЦРКВА

Предстојатељ Албанске Цркве, архиепископ Анастасије, позвао је патријарха Вартоломеја на свеправославну расправу о украјинском питању.

3. април 2019.

УПЦ МП

Позивом Васељенском Патријарху да укине Томос о аутокефалности ПЦУ, обраћа се Синод УПЦ МП.

5. април 2019.

ПОЉСКА ЦРКВА

Архијерејски сабор Пољске цркве изјављује да не признаје каноничност хиротоније припадника УПЦ-КП и УАПЦ: „Аутокефалност Цркве у Украјини мора бити заснована на догматским и канонским нормама читаве Цркве, а не група расколника. Они који су одступили од Цркве лишени су свештеничке хиротоније и не могу представљати здрав црквени организам. Ово је неканонска радња која нарушава евхаристијско и међуправославно јединство. Теоретски, уједињење је могуће у будућности. Али зависи од тога како сарађујемо, одржавамо пријатељске односе, тежимо овом јединству. У будућности сви православни Украјине морају да се уједине у једну Цркву“.

12. април 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ/РПЦ

Митрополит Кореје Амвросије Зографос критички оцењује акције Руске православне цркве у вези са отварањем Егзархата југоисточне Азије: „За жаљење је што наша браћа Руси нису послушала наш позив, који смо више пута са великим болом изражавали: да не уништавамо каноничност православне цркве у Кореји. (…) Недавни акт Московске патријаршије у Кореји, као и у другим деловима Далеког истока, источне Азије, Европе и Латинске Америке, потпуно је неуобичајен или супротан православној еклисиологији и канонском предању“.

9. мај 2019.

УПЦ КП

Патријарх Филарет изјављује да Украјинска православна црква Кијевске патријаршије и даље постоји. Он такође дозвољава одвајање од ПЦУ Кијевске патријаршије и тврди да је овлашћен да у ту сврху сазове црквени сабор. Истовремено, Министарство културе Украјине тврди да је УПЦ КП престала да постоји.

12. мај 2019.

ПЦУ/УГКЦ

Митрополит Епифаније, коментаришући сусрет са поглаваром УГКЦ Архиепископом Свјатославом: „На састанку са Његовим Блаженством Свјатославом разговарали смо о даљем продубљивању наше сарадње. У овој сарадњи ћемо доћи до дијалога, а дијалог ће одредити даље путеве ка јединству“.

14. мај 2019.

ПЦУ/УПЦ КП

Митрополит Епифаније изјављује да раскола у ПЦУ нема и неће га бити. Он је истакао да „поштује Његову Светост Патријарха Филарета, али да не подржава мишљења која је износио последњих дана“.

14. мај 2019.

УПЦ КП

Патријарх Филарет, у свом обраћању пастви, каже да је одрицање од статуса Кијевске патријаршије било ситуационо, само помесни савет цркве која га је створила може да ликвидира КП. Пошто такав сабор није одржан, а Кијевска патријаршија је и даље регистрована код државних органа, стога УПЦ КП наставља са радом.

15. мај 2019.

УПЦ КП

Патријарх Филарет изјављује да му је на Сабору уједињења 15. децембра, обећано руководство Украјинске цркве након добијања Томоса о аутокефалности, тако да не пристаје да напусти место поглавара цркве.

18. мај 2019.

СРПСКА ЦРКВА

Архијерејски сабор Српске цркве украјински црквени раскол и деловање Цариграда у Украјини назива „највећим проблемом Православне цркве данашњице.“

23. мај 2019.

УПЦ КП

Патр. Филарет изјављује да није знао садржај Томоса о аутокефалности и да се не слаже са његовим кључним одредбама.

24. мај 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ/САД

У току је састанак патријарха Вартоломеја и амбасадора САД у Грчкој Џефри Пајата. После састанка, васељенски патријарх је изјавио: „Изражавам снажну подршку Сједињеним Државама у њиховим напорима да обезбеде верску слободу и украјинску аутокефалност“.

24. мај 2019.

РПЦ/ТУРСКА

У вези са раскидом евхаристијског општења са Васељенском Патријаршијом, патријарх Кирил шаље свештеника Руске православне цркве у турску провинцију Анталија да брину о руском говорном становништву Турске.

8. јун 2019.

ЦРНА ГОРА

Председник Црне Горе Мило Ђукановић, који има оштро негативан став према Српској православној цркви која дјелује у земљи, на партијском митингу изјављује намеру да створи црногорску аутокефалну цркву.

15. јун 2019.

ПЦУ

Митрополит Епифаније каже да велике амбиције патр. Филарета могу уништити ПЦУ.

20. јун 2019.

ГРУЗИЈА/РУСИЈА

Делегација Интерпарламентарне скупштине православља коју предводи посланик Државне думе Сергеј Гаврилов напушта Тбилиси након почетка протеста изазваних Гавриловљевим говором у грузијском парламенту на Генералној скупштини ИСП.

20. јун 2019.

УПЦ КП

Патријарх Филарет предводи Помесни сабор УПЦ КП на коме се доноси одлука да се УПЦ КП сачува као посебна структура са свом имовином у њеној надлежности до Сабора обједињења.

21. јун 2019.

ГРУЗИЈА/РУСИЈА

Председница Грузије Саломе Зурабишвили каже да је „православни савез“ између Русије и Грузије немогућ.

24. јун 2019.

ПЦУ

Синод ПЦУ лишава патр. Филарета „канонских права и обавеза везаних за управу Кијевске епархије“, као и свих ставропигијских цркава и манастира, док га оставља у епископату ПЦУ као „почасног патријарха“.

23. јул 2019.

УКРАЈИНА/УПЦ МП

Кијевски апелациони суд одбија да призна легалним поступак за принудно преименовање УПЦ МП у „Руску православну цркву у Украјини“.

25. јул 2019.

ЈЕРУСАЛИМСКА ЦРКВА

Синод Јерусалимске Цркве под председавањем садашњег патријарха Теофил III враћа чин бившег јерусалимског патријарха Иринеја.

27-28. јул 2019.

УПЦ МП/ПЦУ

У Кијеву се, у част прослављања Крштења Русије, одржавају литије УПЦ МП и ПЦУ. Медији преносе: око 300 хиљада учесника литије УПЦ МП и око 10 хиљада учесника литије ПЦУ.

8. август 2019.

УКРАЈИНА/ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ

Председник Украјине Володимир Зеленски састао се са патријархом Вартоломејем, споразум планиран као резултат састанка није потписан.

14. август 2019.

УАПЦ

УАПЦ званично престаје са постојањем као засебно правно лице.

17-18. август 2019.

БАПЦ/ПЦУ

У Чернигову се одржава конференција о могућности добијања званичне аутокефалности за непризнату Белоруску аутокефалну православну цркву. Конференцији присуствују представници ПЦУ.

22. август 2019.

ПЦУ/УПЦ КП

Руководство ПЦУ покушава да блокира службени рачун УПЦ-КП у кијевској Ошчадбанци како би се сва расположива средства пребацила на жиро рачун ПЦУ.

1. септембар 2019.

УКРАЈИНА/УГКЦ/ПЦУ

Бивши председник Украјине Петро Порошенко после присуствовања гркокатоличкој служби у Риму: „Господ нам је послао веома мудре јерархе — патријарха Свјатослава и Његовог Блаженства Епифанија. Лепо је што комуницирају, лепо је што преговарају, лепо је што усклађују своје поступке.(…) Гркокатоличка црква данас игра изузетно важну улогу у јединству државе. И за мене је изузетно важно да ово буде и уједињење наших цркава”.

1. септембар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ/АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

Патр. Вартоломеј поставља митрополита Галског Емануела за мјестобљуститеља „Савеза руских православних удружења“ у Европи.

4. септембар 2019.

УПЦ КП/ПЦУ

Окружни управни суд Кијева забрањује ПЦУ да предузима било какве радње за ликвидацију УПЦ-КП.

4. септембар 2019.

АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

На Генералној скупштини Архиепископије, уз учешће 176 делегата, гласа се о будућности ове структуре. Ни један предлог не добије потребних 2/3 гласова.

12. септембар 2019.

ПЦУ/УГКЦ

Говорећи студентима у Лавову, Мит. Епифаније наводи да „кључ“ за уједињење ПЦУ и УГКЦ није у Украјини, већ „лежи у Риму и Цариграду“.

14. септембар 2019.

РПЦ/АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

Предстојатељ Архиепископија Православних Руских Цркава западне Европе, архиепископ Јован Ренето, као и свештенство и парохије који желе да га следе, примљени су у РПЦ.

16. септембар 2019.

УГКЦ/ПЦУ

На сусрету са папом Фрањом у Ватикану, примас УГКЦ архиеп. Свјатослав Шевчук каже да сада главни партнер за екуменски дијалог са УГКЦ у Украјини није више УПЦ МП, већ ПЦУ.

28. септембар 2019.

АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

У Паризу се одржава састанак свештенства Архијерејског намесништва под председавањем архиепископа Јована Ренета. На скупу је присутан 51 свештенослужитељ, и још 37 свештенослужитеља писменим путем, који потврђују пуну подршку Архиепископу Јовану и пристају на прелазак у надлежност Московске Патријаршије. Након састанка потписује се писмо упућено патријарху Кирилу са молбом за присаједињење Руској православној цркви.

7. октобар 2019.

РПЦ/АРХИЕПИСКОПИЈА РУСКИХ ЦРКАВА У ЕВРОПИ

Синод Руске Православне Цркве Московске Патријаршије, на ванредном заседању, укључује у састав Московске Патријаршије део Архиепископије руских православних цркава у западној Европи који је следио Архиепископа Јована Ренета.

12. октобар 2019.

ГРЧКА ЦРКВА (ЦРКВА ХЕЛАДЕ)

Архијерејски сабор Грчке цркве признаје право цариградског патријарха да по свом нахођењу даје аутокефалност у православном свету.

21. октобар 2019.

ГРЧКА ЦРКВА (ЦРКВА ХЕЛАДЕ)

Предстојатељ Грчке Цркве, Архиепископ Јероним шаље званично писмо Митрополиту Епифанију, чиме се признаје каноничност ПЦУ.

22. октобар 2019.

САД/РПЦ

Постоји договор о званичном састанку америчког државног секретара Мајка Помпеа са начелником Синодског Одељења спољашњих црквених веза МП, митрополитом Иларионом који се налази у Америци. Међутим, састанак је накнадно отказан.

23. октобар 2019.

САД/ПЦУ

Амерички државни секретар Мајк Помпео одржава састанак у Вашингтону са лидером ПЦУ митрополитом Епифанијем.

24. октобар 2019.

ЛЕТОНИЈА

Министарство правде Летоније региструје „Летонску православну аутономну цркву под јурисдикцијом Цариградске патријаршије“, на чијем челу је рашчињени и анатемисани бивши игуман Руске православне цркве Виктор Контузоров.

30. октобар 2019.

ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХАТ/КИНА

Кинески генерални конзул у Истанбулу Цуи Веи одржава први састанак са патријархом Вартоломејом у његовој резиденцији у Фанару.

3. новембар 2019.

РПЦ

Патријарх Кирил прекида спомињање предстојатеља Грчке Цркве архиепископа Јеронима, док Руска Православна Црква наставља да одржава „живу молитвену, канонску и евхаристијску везу са својом браћом у Грчкој Православној Цркви преко свих оних архипастира и пастира који су се већ противили или ће се у будућности противити признавању украјинског раскола, који се неће укаљати саслуживањем са расколничким лажним јерарсима“.

6. новембар 2019.

РПЦ

Објављен је списак епархија Грчке Цркве, чији су архијереји званично признали расколничку православну цркву Украјине, а које се не препоручују за посету ходочасницима из Руске православне цркве.

6. новембар 2019.

РУСИЈА

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров после разговора са грчким министром спољних послова у Москви: „Нисам чуо да је Грчка православна црква званично признала расколничку православну цркву Украјине. Чуо сам да постоји писмо архиепископа Јеронима упућено вођи расколника, али нисам видео званично саопштење Грчке православне цркве. Што се тиче услова под чијим утицајем је ово писмо послато, и уопште, почела је тада дискусија у оквиру Грчке Православне Цркве на ову тему, да, овде постоји спољни утицај. (…) Колико сам разумео, америчке дипломате су ишле у ту сврху на свету Свету Гору. Поглавар расколничке такозване ПЦУ Епифаније је јавно изјавио да стварање ове структуре не би било могуће без директне подршке Сједињених Држава. И сада постаје очигледно да Сједињене Државе не желе да се ограничавају на оно што је већ урађено, и покушавају да промовишу раскол у православном свету у целини”.

8. новембар 2019.

АЛЕКСАНДРИЈСКА ЦРКВА

Патр. Теодор II Александријски признаје ПЦУ, помињући митрополита Епифанија, а после службе којом је саопштена ова одлука Александријске Патријаршије: „Од данас је наша патријаршија у диптиху уписала аутокефалну Православну Цркву Украјине и Његово блаженство митрополита Епифанија“. Даље је прочитана порука у којој се наводи да се архијереји Александријске патријаршије залажу за признавање Томоса Цариградске патријаршије о аутокефалности ПЦУ.

8. новембар 2019.

РПЦ

РПЦ престаје да помиње патријарха Теодора II на Богослужењима.

12. новембар 2019.

САД

На међународној конференцији о верској дипломатији у Атини, амерички амбасадор у Грчкој Џефри Пајат изјављује да је циљ верске политике САД обуздавање Русије на светској сцени.

18. новембар 2019.

ГРУЗИЈСКА ЦРКВА

Католикос-патријарх Илија II упутио је писмо патријарху Кирилу, у коме изјављује да је неприхватљиво саслуживање свештенства Руске Православне Цркве на територији Абхазије и Јужне Осетије без сагласности Грузијске цркве.

21. новембар 2019.

ЈЕРУСАЛИМСКА ЦРКВА

Предстојатељ Јерусалимске Цркве патр. Теофил III, док је био у Москви на церемонији доделе награде Међународног фонда за јединство православних народа, објављује потребу одржавања свеправославног састанка предстојатеља Помесних Цркава на неутралној територији у Јордану на коме би се разговарало о кризи светског православља.

22. новембар 2019.

САД/ГРЧКА ЦРКВА

Амбасадор САД у Грчкој Џефри Пајат: „Са задовољством преносим Његовом Преосвештенству архиепископу Јерониму честитке амбасадора Сема Браунбека на историјској одлуци Цркве Грчке да призна Православну Цркву Украјине и тиме подржи слободу вероисповести и право на самоопредељење, упркос озбиљном политичком притиску споља“. Предстојатељ Цркве Грчке, архиепископ Јероним одбија да учествује на свеправославном скупу у Јордану осим ако васељенски патријарх Вартоломеј не буде присутан на овом догађају.

22. новембар 2019.

АЛБАНСКА ЦРКВА

Предстојатељ Албанске Цркве архиепископ Анастасије подржава идеју о сазивању свеправославног сабора ради разматрања украјинског проблема.

4. децембар 2019.

САД/ГРЧКА ЦРКВА

Амбасадор САД у Грчкој Џефри Пајат на састанку са Митрополитом Грчке Цркве Доротејом: „Велика ми је част да се поново сретнем са митрополитом Доротејом и захвалим му на одлучној акцији у подршци верској слободи и толеранцији, вредностима које делимо са грчким православљем, Његовом светошћу васељенским патријархом и Његовим Блаженством архиепископом Јеронимом“.

6. децембар 2019.

УПЦ МП

Синод УПЦ МП подржава иницијативу да се одржи свеправославни састанак предстојатеља Помесних Цркава.

6. децембар 2019.

УПЦ МП

Према статистици годишњег извештаја, у 2019. години појавило се 246 нових парохија УПЦ МП (укупно 12.338 општина), број монаштва је повећан за 108 лица (укупно 4.609 монаха и монахиња).

10. децембар 2019.

ЦРНА ГОРА/СРПСКА ЦРКВА

Влада Црне Горе подноси Скупштини нацрт измена и допуна закона „О слободи вероисповести“, који подразумева прелазак на државу свих цркава изграђених у Црној Гори пре 1918. године, а тренутно у власништву Српске цркве. Представници Српске цркве страхују да ће цркве, које би предложеним амандманима могле да пређу у државно власништво, бити пребачене у аутокефалну Црногорску цркву, коју подржава и председник земље Мило Ђукановић.

10. децембар 2019.

ЦРНА ГОРА/СРПСКА ЦРКВА

На јавну личност Црне Горе и бизнисмена Миодрага Даку Давидовића, покровитеља Српске цркве и ватреног противника аутокефалности, приликом сусрета са Владиком Српске цркве Јоаникијем, у београдском хотелу „Краун плаза“, извршен атентат. Као последица хица из снајперске пушке, Миодраг Дака Давидовић је рањен у руку.

10. децембар 2019.

ГРЧКА/САД/ГРЧКА ЦРКВА

Бивши министар националне одбране Грчке Панос Каменос говорио је о утицају Сједињених Држава на представнике Грчке цркве у признавању ПЦУ, што је заузврат изазвало напетост у односима између Русије и Грчке: „Одлука да се допадне Фанару и подлегли притисцима неких америчких кругова поставили Русију против нас. Епископи Грчке Цркве одговорни су за оно што ће се сада догодити“.

11. децембар 2019.

ПЦУ/УПЦ КП/УАПЦ

На брифингу о резултатима Архијерејског сабора ПЦУ, митрополит Епифаније изјављује: „Јуче је у потпуности завршен поступак за ликвидацију две црквене структуре, УПЦ КП и УАПЦ. Такве структуре више не постоје. Као потврда тога, у Државном регистру је означено – делатност је прекинута“.

11. децембар 2019.

ПЦУ/УПЦ КП

Митрополит Епифаније, коментаришући ситуацију сукоба са патр. Филарет: „Нажалост, проруске снаге играју иза леђа почасног патријарха Филарета (мислим да он сам то не схвата)“.

11. децембар 2019.

ПЦУ

Митрополит Епифаније је сигуран да ће 2020. године још 3-4 помесне цркве признати каноничност ПЦУ: „Сада имамо јасне и добре сигнале из неколико помесних православних цркава. Следеће године мислим да ће бар три-четири Цркве признати нашу аутокефалност, постепено. Али ово је врло брзо, сви сведоче да није тако брзо призната аутокефалност ниједне друге Цркве. Прошла је само једна година“.

11. децембар 2019.

УКРАЈИНА/УПЦ

Врховни суд Украјине одбацује касациону жалбу Министарства културе Украјине на одлуку Кијевског окружног управног суда да суспендује преименовање УПЦ МП.

11. децембар 2019.

УПЦ КП

Патријарх Филарет хиротонише новог епископа УПЦ КП, показујући тиме да ова црквена структура и даље постоји независно од ПЦУ.

17. децембар 2019.

ЦРКВА ЧЕШКИХ ЗЕМАЉА И СЛОВАЧКЕ

У документима састанка Синода Православне Цркве Чешке и Словачке указује се да је свеправославни састанак предстојатеља Помесних Цркава у Аману заказан за фебруар 2020. године.

18. децембар 2019.

РУСИЈА/ЦРНА ГОРА

На брифингу званична представница Министарства иностраних послова Русије, Марија Захарова, коментарише ситуацију са изменама закона „О слободи вероисповести“ које је предложила Влада Црне Горе: „Разумемо да он [нови закон] може озбиљно да утиче на интересе Црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве.(…) Уверени смо у потребу да се стриктно поштују законска права канонских православних цркава; непоштовање њиховог мишљења, вештачко стварање услова за поделе верника је бременито великим проблемима”.

20. децембар 2019.

УПЦ КП

Патријарх Филарет одржава трибину „У одбрану Кијевске патријаршије“: „Снаге, спољне и унутрашње, имају за циљ да униште Кијевску патријаршију. … Тражимо и од Министарства културе да нам врати регистрацију, а од председника тражимо да промовише владавину права”.

Закључак

Хроника догађаја која нам је представљена јасно показује да се ситуација кризе светског православља не своди само на супротстављеност Цариграда и Москве око ПЦУ. Противречности између два центра православног света одразиле су се и на судбину Архиепископије руских православних цркава у западној Европи, коју је Цариград први формално ликвидирао као самосталну структуру, али, не желећи да прихвати одлуку Васељенске патријаршије највећим делом постала је део Руске православне цркве. То је и отварање егзархата Московске патријаршије у земљама Јужне Азије, које су, по логици Фанара, канонска територија патријараха Вартоломеја. Као што се види из приказаног мониторинга, посебну улогу у признавању ПЦУ имали су америчке дипломате и њихови послушници. То су бивши амерички амбасадор у Кијеву, а од 2016. амбасадор САД у Атини Џефри Пајет, његова замена у Украјини Мари Јованович, амерички амбасадор за специјалне задатке Семјуел Браунбек, заменик државног секретара за европска и евроазијска питања Вес Мичел и сам државни секретар САД, Мајк Помпео. Такво грубо америчко мешање у послове православних цркава омогућило је руском министру спољних послова Сергеју Лаврову да изјави да САД користе противречности унутар светске православне заједнице за постизање сопствених политичких циљева у вези са слабљењем Русије на међународној арени. Такође се јасно види, да политичари ситуацију црквене кризе активно користе за постизање својих прагматичних циљева. То је посебно видљиво на примеру последње председничке кампање Петра Порошенка, у којој је аутокефалност ПЦУ позиционирала лидере такозване „револуције достојанства“ (революції гідності) тако да добију; као кључно политичко достигнуће, врховну власт у Кијеву. Слично, председник Црне Горе Мило Ђукановић сада покушава да заради политичке поене на православној кризи, отворено понављајући „украјински сценарио“ на Балкану, где, мимо православне традиције, власти насађују прављење аутокефалне Црногорске православне цркве, а политичари Српској цркви, која традиционално делује на овој територији, прете оштром репресијом. Криза у православљу расте и у Грузији, где је, на предлог ванрегионалних власти, грубо прекинут састанак Интерпарламентарне скупштине православља којом је председавао посланик Државне думе С. Гаврилов, а исти актери поткопавају и јединство националне Грузијске цркве. Прекид општења између Москве и Цариграда показао је несигурност „саборности“ Помесних Православних Цркава. Многи аналитичари су прорицали да ће у првој години постојања ПЦУ цркве са јаким грчким утицајем (кипарска, грчка, румунска) одмах препознати њену каноничност. Међутим, у првих 8 месеци ПЦУ не признаје ниједна канонска помесна црква, осим Васељенске патријаршије. Тек крајем октобра 2019. признаје ја Грчка црква, а почетком новембра, Александријска. Истовремено, поступци Александријског патријарха Теодор II изазивају крајњу недоумицу, пошто је почетком октобра, током посете Украјини, изразио сву подршку УПЦ МП. Многи предстојатељи Помесних Цркава предлажу да се одржи свеопшти састанак (сабор или синаксис) како би се заједнички разговарало о начинима изласка из кризе, али Цариград или игнорише или одбија ове предлоге (крајем 2019, Грчка црква заузима сличан став). Посебну пажњу треба обратити на ситуацију унутар Украјине. Нажалост, резултати социолошких истраживања се толико разликују једни од других да се на основу њих не може утврдити стварна динамика односа украјинског друштва према црквеном проблему. На крају, али не и најмање важно, то се дешава зато што социолошке службе коригују своје извештаје да би се допале овој или оној политичкој снази у Украјини. Није сасвим могуће веровати подацима које говоре црквени говорници, који такође имају тенденцију да искриве чињенице. Ипак, остаје један начин независне провере: поређење верских процесија које су разне православне конфесије организовале у Кијеву на дан крштења Русије. Број сваког од догађаја може дати индиректну представу о јавности у целини (мада и тачне податке о броју учесника објављене у медијима и црквеним изворима такође треба узети критички). На основу резултата литија 2019. године, можемо недвосмислено закључити да УПЦ МП остаје највећа православна црква у Украјини, следи је ПЦУ по бројности, а најмања група је била заједница УПЦ КП, која није пришла митрополиту Епифанију. Такође треба напоменути да није дошло до предвиђеног масовног преласка из УПЦ-МП у ПЦУ. Митрополиту Епифанију су се придружила само два епископа УПЦ МП, који су у почетку учествовали на Сабору уједињења. Истовремено, ситуација са парохијама остаје напета – тако представници УПЦ-МП и УПЦ-КП оптужују чланове ПЦУ за заплену црквене имовине. Динамика односа ПЦУ и УГКЦ такође заслужује пажњу. Од стварања нове црквене структуре у Украјини, предстојатељи двеју цркава започели су активан дијалог, а о изгледима будућег уједињења се више пута разговарало. Чак и ако се ове изјаве сматрају искључиво реториком, иза које нема стварних акција, ово је веома радикалан корак не само за цео православни, већ за цео хришћански свет у целини. Истовремено, још није било јасне реакције Ватикана на овакве изјаве. Избором Владимира Зеленског дошло је до промене у односу државних органа Украјине према црквеном питању. За разлику од Петра Порошенка, нови председник не води активну црквену политику усмерену на подршку ПЦУ. Једини састанак Зеленског са патријархом Вартоломејом је завршио тихо – планирани заједнички споразум није потписан. Тешко је дати било какву тачну прогнозу за наредну годину. Предстојатељи Помесних Цркава су у тешком положају: очигледно су под притиском Москве и Цариграда, али и политичких снага заинтересованих за овај процес, од сопствене пастве, свештенства и епископа, који често заузимају различите функције. Могућност одржавања (или барем планирања) синаксиса у Јордану изгледа сасвим вероватно. Иако су до краја 2019. године Васељенска патријаршија и Грчка црква најавиле да неће учествовати у овом догађају. У сваком случају, кризна ситуација ће се погоршати: отпочевши 2018. као регионални сукоб око Украјине, конфронтација између Константинопоља и Москве достигла је свеправославни ниво, зараћене стране немају механизме за решавање актуелног проблема, а ситуацију нестабилности Цркве покушавају да искористе политичке снаге у свом интересу. Истовремено, хладни рат већ прелази у врућу фазу на терену, као што је случај са спорним парохијама у Украјини. Забрињава и дестабилизација ситуације око Србије, где прозападне власти Црне Горе, у настојању да створе аутокефалну цркву „за себе“, могу да изазову нови верски раскол, који (знајући историју овог краја) може брзо да прерасте у акутну међународну конфронтацију која би захватила цео Балкан.

С руског посрбио: Дарослав Гужвић



Categories: Посрбљено

Tags: , , ,

3 replies

  1. Код броза ниси могао семенке да продајеш ако ниси његов камоли да будеш,, слободни уметник,, и,, независни интелектуалац,, професор универзитета,… Сви наши,, лидери,,. су били његови. Преко ноћи сви су постали нешто друго и данас,, јашу,, Са ратним профитерима, зеленашима,…,, покајаним,, разбојницима… Они су узор како треба и шта треба. Добијају висока признања и Црквена одликовања. Добро, дај Боже да је све то тако у истини. Само ми није јасно зашто је Прота Цветко подстанар као пензионер а читав свој живот је,, играо,, само за нас. ПС. Можда је то још увек непожељно и кажњиво??? Нису ваљда Американци криви.

    4
    3
  2. ,, Не можете служити Богу и мамону.,, говори Господ наш Исус Христос.,, Крст је Сила и Слава, Крст нас Христов спасава…. 🥰

  3. Овдје је изнесена хронологија догађаја који су довели до фрагментације Источне Православне Цркве, што је њен колоквијални назив. Прави назив је Православна Католичанска Црква (Orthodox Catholic Church), који нико (из мени непознатих разлога) не употребљава.

    Иако се привидно ради о процесу дезинтеграције (распада) Православља, то може бити истина само на свјетовном нивоу.

    Истина је да је разбијена илузија да је и постојало неко јединство. Сваки прави Православни Хришћанин се може само радовати. Спале су маске. Ко има очи, нека прогледа. Сад долази до раздвајања жита од пљеве. Организација се распала, али је остала Црква Христова.

    На сваком од нас је избор. Коме царству се приклонити. Богу или мамону? Христу или сотони? А вријеме неумитно цури. Није нам још много остало. Одлуку не смијемо одлагати за сутра. Ни за данас. Прави моменат је сада.

    11

Оставите коментар