Пушкинова поема Цигани и Лоркина збирка Цигански романсеро годинама се обрађује, а да досад нисмо имали прилику да чујемо да је реч о дискриминацији или омаловажавању ромске националне заједнице, кажу у ИК Клет

Насловница лектире за трећи разред Народне умотворине лаке за ђаке трећаке ИК Клет (Извор: Клет)
Након бурног реаговања покрета Опре Рома Србија због питалице у којој се помиње Циганче у лектири за трећи разред основне школе у издању куће Клет, и пре него што је повереник за заштиту родне равноправности оценио да ли је такав садржај лектире „споран јер подстиче дискриминацију“, како тврде активисти поменутог покрета, издавач лектире одлучио је да народну питалицу због које се данима води дебата у јавности избаци из збирке Народне умотворине лаке за ђаке трећаке и замени је новим умотворинама.
− Једна питалица успела је да подигне на ноге домаћу јавност због чега, уз извињење које још једном упућујемо ромској националној заједници што смо тим одабиром повредили њихова осећања, имамо потребу да укажемо на неколико важних чињеница. Најпре, тај израз није употребљен први пут нити само у овој лектири, већ се налази у литератури која представља поуздани извор за припрему уџбеничких издања, попут лектире − наводи се у јучерашњем саопштењу ИК Клет.
Нова економија: Министарство годинама највише новца за бесплатне уџбенике даје Клету
Затим се појашњава да се питалица око које се дигла бура, а која гласи: „Питало Циганче мајку: – Који је дан најдуљи у години? – Они кад се чека вечера без ручка.“, може пронаћи и у Антологији говорних народних умотворина у издањима Матице српске и Српске књижевне задруге из 1972. године, као и у делу Од како се земља охладила (прозни облици српске народне књижевности и мале фолклорне форме), у издању Завода за уџбенике и наставна средства из 1997. године.
− Књига Народне умотворине лаке за ђаке трећаке садржи избор народних брзалица, разбрајалица, загонетки, питалица и пословица примерених узрасту ученика и преузетих у аутентичном облику из релевантних збирки и антологија усменог стваралаштва. Критеријум за избор кратких усмених форми у лектири заснивао се на аутентичности грађе, њиховој примерености узрасту ученика, тематској разноврсности и поучности. Одабрани примери пружају могућност ученицима да увежбају изговор брзалица и разбрајалица, разумеју пренесена значења загонетки, богате речник, уочавају битне појединости, особине, поступке ликова и разумеју поенту у питалицама − објашњава се у саопштењу ИК Клет, које потписује др Наташа Станисављевић Шошо, аутор лектире Народне умотворине лаке за ђаке трећаке.
Нови Клетов уџбеник Биологије за осми разред учи децу да постоји и „међупол“
Истиче се да је намера ауторке била да омогући ученицима да промишљају о сиромаштву из различитих позиција, али да ће спорна питалица, упркос чињеници да је аутентична и преузета из релевантних извора, у следећем издању бити замењена новом, која обрађује исту тему – друштвени проблем сиромаштва.
− Поему Цигани Александра Сергејевича Пушкина и збирку песама Цигански романсеро Федерика Гарсије Лорке ученици годинама уназад обрађују у школским клупама, а да досад ниједном нисмо имали прилику да чујемо да је реч о дискриминацији или омаловажавању ромске националне заједнице. Слично се може рећи и за песму Јована Јовановића Змаја Циганин хвали свога коња, као и многа друга књижевна и уметничка дела која у свом називу или тексту садрже спорну реч − закључује се у саопштењу.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
А шта има увредљиво у речи Циганин? Зашто ломимо језик са Ромом, којег нисмо прихватили ево 30 година? Многи језици другачије зову поједине народе, него што они сами себе зову – узмимо само Немце: њих нико живи не зове Дојче, требали би да се љуте на цео свет?
Ром се по немачки каже Цигојнер, а по мађарски Цигањи – зашто ми измишљамо криве Дрине?
Погледао сам порекло речи на викилажпедији. Етимологија речи “циган” је везана за ромејски хеленски језик, и званично је објашњена као “византијски грчки” “недодирљив”, (нетачљив), а(негација)+ тиГ*. Ипак, пошто сам језик упио од нешколованих стараца и чуо безброј пута “тикати” у смислу (у)тећи, “губити”, знам да је већа вероватноћа да је потпуно иста етимологија као и изрази “Атика”, тј. “Атина”, из пелашког језика и израза тицати, али не као додирнути, него као “с+тићи”, тј. тећи, у смислу доћи на крај тикања, пошто знамо да су Хелени дођоши, тј. да су на овај Азијски континент и Хум (делом) из Египта(?) с/тиг/ли. Да ли је израз “Циган” заиста увредљив, знају само Ромеји који су израз, званично, али мало њекња, васпоставили. Али, без обзира да ли грешим или не, битно је да је израз “Циган”, попут израза Дојче (Тевта, Тиват) којег помену @дулебг, изведен антички. Немцу се може, а Рому не да користити антички назив.
Сад јесте
Кад се
Слегне
Кад се
Избистри
Знаћеш
Тако
Је требало
Бити
Што је било
И биће
Сад
Јесте
Ми
Смо ту
И љубав
У нама
Момчило