Политика: Ци­ган­че скло­ње­но из лектире ку­ће „Клет”

Пушкинова поема Цигани и Лоркина збирка Ци­ган­ски ро­ман­се­ро го­ди­на­ма се об­ра­ђу­је, а да до­сад ни­смо има­ли при­ли­ку да чу­је­мо да је реч о дис­кри­ми­на­ци­ји или ома­ло­ва­жа­ва­њу ром­ске на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це, кажу у ИК Клет

Насловница лектире за трећи разред Народне умотворине лаке за ђаке трећаке ИК Клет (Извор: Клет)

На­кон бур­ног ре­а­го­ва­ња по­кре­та Опре Ро­ма Ср­би­ја због пи­та­ли­це у ко­јој се по­ми­ње Ци­ган­че у лек­ти­ри за тре­ћи раз­ред основ­не шко­ле у из­да­њу ку­ће Клет, и пре не­го што је по­ве­ре­ник за за­шти­ту род­не рав­но­прав­но­сти оце­нио да ли је та­кав са­др­жај лек­ти­ре „спо­ран јер под­сти­че дис­кри­ми­на­ци­ју“, ка­ко твр­де ак­ти­ви­сти по­ме­ну­тог по­кре­та, из­да­вач лек­ти­ре од­лу­чио је да на­род­ну пи­та­ли­цу због ко­је се да­ни­ма во­ди де­ба­та у јав­но­сти из­ба­ци из збир­ке На­род­не умо­тво­ри­не ла­ке за ђа­ке тре­ћа­ке и за­ме­ни је но­вим умо­тво­ри­на­ма.

− Јед­на пи­та­ли­ца ус­пе­ла је да по­диг­не на но­ге до­ма­ћу јав­ност због че­га, уз из­ви­ње­ње ко­је још јед­ном упу­ћу­је­мо ром­ској на­ци­о­нал­ној за­јед­ни­ци што смо тим ода­би­ром по­вре­ди­ли њи­хо­ва осе­ћа­ња, има­мо по­тре­бу да ука­же­мо на не­ко­ли­ко ва­жних чи­ње­ни­ца. Нај­пре, тај из­раз ни­је упо­тре­бљен пр­ви пут ни­ти са­мо у овој лек­ти­ри, већ се на­ла­зи у ли­те­ра­ту­ри ко­ја пред­ста­вља по­у­зда­ни из­вор за при­пре­му уџ­бе­нич­ких из­да­ња, по­пут лек­ти­ре − на­во­ди се у ју­че­ра­шњем са­оп­ште­њу ИК Клет.

Нова економија: Министарство годинама највише новца за бесплатне уџбенике даје Клету

За­тим се по­ја­шња­ва да се пи­та­ли­ца око ко­је се ди­гла бу­ра, а ко­ја гла­си: „Пи­та­ло Ци­ган­че мај­ку: – Ко­ји је дан нај­ду­љи у го­ди­ни? – Они кад се че­ка ве­че­ра без руч­ка.“, мо­же про­на­ћи и у Ан­то­ло­ги­ји го­вор­них на­род­них умо­тво­ри­на у из­да­њи­ма Ма­ти­це срп­ске и Срп­ске књи­жев­не за­дру­ге из 1972. го­ди­не, као и у де­лу Од ка­ко се зе­мља охла­ди­ла (про­зни об­ли­ци срп­ске на­род­не књи­жев­но­сти и ма­ле фол­клор­не фор­ме), у из­да­њу За­во­да за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства из 1997. го­ди­не.

− Књи­га На­род­не умо­тво­ри­не ла­ке за ђа­ке тре­ћа­ке са­др­жи из­бор на­род­них бр­за­ли­ца, раз­бра­ја­ли­ца, за­го­нет­ки, пи­та­ли­ца и по­сло­ви­ца при­ме­ре­них уз­ра­сту уче­ни­ка и пре­у­зе­тих у аутен­тич­ном об­ли­ку из ре­ле­вант­них збир­ки и ан­то­ло­ги­ја усме­ног ства­ра­ла­штва. Кри­те­ри­јум за из­бор крат­ких усме­них фор­ми у лек­ти­ри за­сни­вао се на аутен­тич­но­сти гра­ђе, њи­хо­вој при­ме­ре­но­сти уз­ра­сту уче­ни­ка, те­мат­ској ра­зно­вр­сно­сти и по­уч­но­сти. Ода­бра­ни при­ме­ри пру­жа­ју мо­гућ­ност уче­ни­ци­ма да уве­жба­ју из­го­вор бр­за­ли­ца и раз­бра­ја­ли­ца, раз­у­ме­ју пре­не­се­на зна­че­ња за­го­нет­ки, бо­га­те реч­ник, уоча­ва­ју бит­не по­је­ди­но­сти, осо­би­не, по­ступ­ке ли­ко­ва и раз­у­ме­ју по­ен­ту у пи­та­ли­ца­ма − об­ја­шња­ва се у са­оп­ште­њу ИК Клет, ко­је пот­пи­су­је др На­та­ша Ста­ни­са­вље­вић Шо­шо, аутор лек­ти­ре На­род­не умо­тво­ри­не ла­ке за ђа­ке тре­ћа­ке.

Нови Клетов уџбеник Биологије за осми разред учи децу да постоји и „међупол“

Ис­ти­че се да је на­ме­ра аутор­ке би­ла да омо­гу­ћи уче­ни­ци­ма да про­ми­шља­ју о си­ро­ма­штву из раз­ли­чи­тих по­зи­ци­ја, али да ће спор­на пи­та­ли­ца, упр­кос чи­ње­ни­ци да је аутен­тич­на и пре­у­зе­та из ре­ле­вант­них из­во­ра, у сле­де­ћем из­да­њу би­ти за­ме­ње­на но­вом, ко­ја об­ра­ђу­је исту те­му – дру­штве­ни про­блем си­ро­ма­штва.

− По­е­му Ци­га­ни Алек­сан­дра Сер­ге­је­ви­ча Пу­шки­на и збир­ку пе­са­ма Ци­ган­ски ро­ман­се­ро Фе­де­ри­ка Гар­си­је Лор­ке уче­ни­ци го­ди­на­ма уна­зад об­ра­ђу­ју у школ­ским клу­па­ма, а да до­сад ни­јед­ном ни­смо има­ли при­ли­ку да чу­је­мо да је реч о дис­кри­ми­на­ци­ји или ома­ло­ва­жа­ва­њу ром­ске на­ци­о­нал­не за­јед­ни­це. Слич­но се мо­же ре­ћи и за пе­сму Јо­ва­на Јо­ва­но­ви­ћа Зма­ја Ци­га­нин хва­ли сво­га ко­ња, као и мно­га дру­га књи­жев­на и умет­нич­ка де­ла ко­ја у свом на­зи­ву или тек­сту са­др­же спор­ну реч − за­кљу­чу­је се у са­оп­ште­њу.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 8. 9. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

3 replies

  1. А шта има увредљиво у речи Циганин? Зашто ломимо језик са Ромом, којег нисмо прихватили ево 30 година? Многи језици другачије зову поједине народе, него што они сами себе зову – узмимо само Немце: њих нико живи не зове Дојче, требали би да се љуте на цео свет?
    Ром се по немачки каже Цигојнер, а по мађарски Цигањи – зашто ми измишљамо криве Дрине?

    12
  2. Погледао сам порекло речи на викилажпедији. Етимологија речи “циган” је везана за ромејски хеленски језик, и званично је објашњена као “византијски грчки” “недодирљив”, (нетачљив), а(негација)+ тиГ*. Ипак, пошто сам језик упио од нешколованих стараца и чуо безброј пута “тикати” у смислу (у)тећи, “губити”, знам да је већа вероватноћа да је потпуно иста етимологија као и изрази “Атика”, тј. “Атина”, из пелашког језика и израза тицати, али не као додирнути, него као “с+тићи”, тј. тећи, у смислу доћи на крај тикања, пошто знамо да су Хелени дођоши, тј. да су на овај Азијски континент и Хум (делом) из Египта(?) с/тиг/ли. Да ли је израз “Циган” заиста увредљив, знају само Ромеји који су израз, званично, али мало њекња, васпоставили. Али, без обзира да ли грешим или не, битно је да је израз “Циган”, попут израза Дојче (Тевта, Тиват) којег помену @дулебг, изведен антички. Немцу се може, а Рому не да користити антички назив.

    4
    2
  3. Сад јесте

    Кад се
    Слегне
    Кад се
    Избистри

    Знаћеш
    Тако
    Је требало
    Бити

    Што је било
    И биће
    Сад
    Јесте

    Ми
    Смо ту
    И љубав
    У нама

    Момчило

    5
    1

Оставите коментар