Контрола цена одлаже потребно прилагођавање енергетском шоку путем смањења подстицаја за домаћинства и предузећа, које би подстакло штедњу енергије и повећало ефикасност, каже се у саопштењу ММФ-а
Илустрација: Гардијан
Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је европске владе да не интервенишу широком финансијском подршком због енергетске кризе у региону, и да уместо тога треба да допусте да потрошачи сносе терет виших цена како би се подстакли да штеде енергију и помогли преласку на зелену енергију.
ММФ сматра да државе треба да заштите најугроженија домаћинства циљаном подршком, али напомиње да ће постојеће политике које имају за циљ да заштите све потрошаче од растућих цена угрозити европске економије, при чему су многе већ на ивици рецесије, и обесхрабрити енергетску транзицију, преноси Си-Ен-Би-Си.
„Владе не могу да спрече губитак реалног националног дохотка који произилази од удара тржишних поремећаја. Оне би требало да дозволе да повећање цена горива потпуно пређе на крајње кориснике како би подстакле уштеду енергије и прелазак са фосилних горива“, пише у блогу европског огранка ММФ-а.
До сада су европски креатори политике уводили свеобухватне контроле цена, субвенције и смањење пореза како би ублажили удар растућих цена енергије, које су узлетеле широм континента услед руско-украјинског рата.
ММФ упозорава да је таква свеобухватна подршка кратковида, да то неке владе кошта процењених 1,5 одсто бруто домаћег производа ове године, при чему та мера доприноси даљем бујању потражње, а самим тим и надувавању цена, преноси Танјуг.
„Потискивање преласка на малопродајне цене једноставно одлаже потребно прилагођавање енергетском шоку путем смањења подстицаја за домаћинства и предузећа, које би подстакло штедњу енергије и повећало ефикасност. Та политика одржава глобалну потражњу за енергијом и више цене него што би иначе биле“, наводи се у извештају.
Уместо тога, ММФ предлаже да креатори политике „одлучно пређу са широко заснованих мера олакшица на циљане политике помоћи”, подржавајући пре свега сиромашнија домаћинства која су најрањивија на раст цена и која су најмање у стању да се носе са њима.
Потпуно компензовање раста трошкова живота за 20 одсто домаћинстава с најнижим приходима коштало би владе релативног смањења БДП-а за 0,4 одсто у просеку за целу 2022. годину. Када би то учиниле за 40 одсто домаћинстава с најнижим приходима, коштало би их 0,9 процената БДП-а, додаје се у анализи ММФ-а.
Даље се оцењује да је „прикладно“ да владе подрже нека, иначе пословно одржива предузећа, током краткотрајног скока цена, на пример, ако се Европа суочи са потпуним прекидом дотока гаса из Русије.
Међутим, додаје се да је, будући да се очекује да ће цене остати повишене неколико година, дуготрајна укупна подршка предузећима „генерално нездрава“.
Коментари ММФ-а долазе у тренутку када европске земље траже начине да смање потрошњу енергије и ослањање на руску нафту и гас.
Шпанија је у уторак најавила нове мере за уштеду енергије, укључујући ограничења температуре климатизације и грејања у јавним просторима. То је уследило након сличног прошлонедељног потеза немачког града Хановера, који је увео забрану топле воде у јавним зградама, базенима, спортским халама и теретанама.
Директор Блек рока Лари Финк: Руска инвазија на Украјину ставила тачку на глобализацију
С друге стране, енергетски гиганти настављају да убирају високе профите од раста цена, при чему је Бритиш петролеум известио у уторак о највећој кварталној добити у последњих 14 година.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изјавио је у среду да је „неморално да нафтне и гасне компаније остварују рекордне профите од ове енергетске кризе преко леђа најсиромашнијих људи и друштава“. Он је, као и ММФ, рекао да би средства енергетских компанија, која су у првом кварталу била еквивалентна износу од 100 милијарди долара, требало да буду преусмерена на подршку угроженим заједницама.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Postavlja se pitanje sta je i ko je MMF da daje “uputstva” (naredjenja) “vladama” kako da postupaju u kriznim situacijama, u ovom slucaju u pogledu vestacki izazvane energetske krize?
Postalo je ocigledno da su svetski bankarski privatni i korporacijski karteli, globalisticke, nadnacionalne organizacije i tela poput WHO, WEF… daleko mocniji od tzv. nacionalne drzave. Tzv. nacionalne drzave su marginalizovane do te mere da se vec mogu videti i naslutiti obrisi jedne Svetske vlade na cijem stvaranju rade centralno-bankarske elite koje prividno suverenim drzavama “daju” “od vazduha” stvoren novac preko npr. velikih spremnika fiktivnog kapitala poput MMF-a u vidu kredita (duga) od kojih zavise sve “vlade” cije su funkcije ocigledno privatizovane.
Namece se zakljucak da najvise bankarske elite preko marionetskih vlada stvaruju unapred isplanirane i kontrolisane krize (“pandemije”, ratove, tzv. klimatska kriza-zelena agenda…) kako bi kroz iste smanjile brojnost svetske poulacije, a preziveli ostatak digitalizovale, cipovale i zatvorile u globalni elektronski logor u kojem bi digitalni robovi bili kontrolisani sistemom vestacke inteligencije (internet tela). Takav sceario bi svakako podrazumevao ukidanje gotovog, papirnog novca i prelazak na iskljucivo digitalnu valutu. Digitalni robovi bi “imali” tzv. Univerzalni osnovni dohodak, a zauzvrat bi se morali odreci svake imovine pa i vlasnistva nad svojim telima i dusama. Za ostvarenje tih ciljeva svetskoj zakulisi je potreban kontrolisani haos. To bi moglo biti u pozadini pLandemije i insceniranog rata u Ukrajini koji za sobom nose inflaciju, energetsku krizu, nestasice, uzajamne sankcije koje pogadjaju, pre svih, obicne gradjane-mase koje su po planovima svetske zakulise suvisne u Novom poretku…
Predstavnici “vlada” prividno suverenih drzava u geopolitickom pozoristu “optuzuju” i prebacuju odgovornost jedni na druge za ekonomski, energetski kolaps i naslucujucu svetsku glad koja je potrebna da bi se uvela globalna diktatura, dok u pozadini sprovode digitalizaciju, uvode QR kodove, rade na imlementaciji tzv. Cetverte industrijske revolucije i Agende 2030 UN ciji se ciljevi poklapaju sa ciljevima tzv. Velikog reseta. Iz toga proizilazi da su svi vidljivi svetski “lideri” lutke na koncima globalizma i da su sve dirigovane krize kroz koje covecanstvo prolazi samo dimna zavesa koja prikriva rat najvisih bankarskih i politickih elita protiv “beskorisnih izjelica”-ogromne mase kojoj se prodaju lovacke price: “pandemija”-“vakcinacije”, geopolitike, nacionalnih interesa, “zastite” zivotne okoline, potrebe i “prednosti” digitalizacije…