Да нисам Приморац, љетовао бих сада, научен годином од короне, 2020-ом, да мора можда више бити неће

Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)

Кад човјек без навигације наиђе на раскрсницу, још може неког и да пита којим му ваља путем даље, али кад цивилизација наиђе на крижање, може пострадати. Јер, није исто грчко не и јеврејско не, руско и америчко, посебно не кинеско не. Прошле је седмице предсједник „Голдман Сакса“, Џон Волдрон, изјавио да се никад током каријере није суочио са оволиким економским превирањима. Нешто раније, директор банке „Морган Чејс“, најавио је економски ураган, спекулишући само о томе да ли ће нас погодити обична или пак суперолуја. Свима је на Западу Украјина алиби: криза је „узрокована дешавањима у Украјини, Руси су криви јер користе рат да би уцјењивали извозом енергената и хране“, а Запад, до гуше у проблемима и хиперинфлаторним новцима, невин је као јагње.

Небојша Катић: Боја ствари које долазе

Допало ме да најстаријем братанићу објасним шта су то идеје и чему служе. Неколико сам пута прочитао питање на које је Лазар (10) имао за домаћи да одговори, свјестан да смо на терену замисли, што је свакодневни термин којим оперише филозофија, али како дјетету казати да се, по Платону, идеје не могу сазнати чулима, пошто су невидљиве, него су схватљиве само уму?

Није ли идеја да мој брат подигне кућу била сјајна, није ли довела до резултата да сада цијела његова породица има дом, питао сам Лазара? Клајв Синклер је добио идеју да направи први компјутер доступан свима, ZX Spectrum, премда су му претходнили ZX 80 и ZX 81; године 2015. Виљем Кемпбел и Сатоши Омура добили су Нобелову награду за ивермектин, а заправо за идеју како да јефтиним лијеком излијече стотине милиона људи широм свијета; прије више од пола вијека, херцегновски су се туристички посленици двоумили у вези са идејом да ли да зачну Празник мимозе или Фешту од наранача…? Ово су, дакако, нефилозофска тумачења појма идеја, али и сјајни примјери како се људски живот може учинити лакшим, здравијим и шаренијим.

Откако је једна которска пјесникиња родила синтагму „доба бијеле магнолије“, не престајем да промишљам да ли је било могуће покренути фешту од магнолије, или фешту од олеандера који као облаци пуни цвијета красе сваку обалну честицу…

Бијела магнолија (Фото: Н. М.)

Бијела магнолија је дрво које пуно меснатог, кожастог лишћа, цвјета концем маја и током јуна. У Котору, родном мјесту синтагме, постоје дрвореди магнолија. Доба бијеле магнолије синоним је за предсезону: није превруће, нема гужве, нема нервозе, паркинга има, море је топло, а љето младо, пуно очекивања свих врста, финансијских и љувених.

Приморци десним дланом додирују прсте лијеве руке тражећи тајмаут, само да удахну мало економске слободе, тако што ће, с великим недостатком радне снаге, радити као коњи. Море младих запљуснуло је Хрватску, баш као што је море младих Хрвата запљуснуло Европу. Око почесто налеће на натписе: Потребан радник, али радника нема, посебно не квалификованих. Госте ће у јулу и августу дочекивати доведени они, с коца и конопца.

Глобалисти ће дати, по свој прилици, свима тајмаут, не само приморцима, јер је закувавање предвиђено за рану јесен. Компликован алгоритам по коме се без обзира на рат у Украјини одвија сценарио европског осиромашења – с једне стране чини наше скрајнуте географије још скрајнутијима, а са друге, можда и спасенима, будући да Бог пуца пенал у задњој секунди. Русија води рат против оностраног већ Запада који је унапријед предвидио, Агендом 2030, да нас све остави и без новца и без крова, са загарантованим „додатком“ који би се плаћао кварталном вакцинацијом, читај: смрћу у футуру првом.

Никола Маловић: Бог пуца пенал у последњој секунди

Доба бијеле магнолије може бити обални синоним за очигледно добру туристичку жетву 2022, иза које слиједи инфлаторни или хиперинфлаторни ужас, предвиђен у закулисној кужини одавно.

Предсезона на Бокељском приморју доказује домаће и странце који троше веће или мање честице свога имања – свјесни да се за паре све мање тога може купити, да се кредитом на картици може добацити до све ближих дестинација.

Отуд расте и куповина станова, кад и изградња, све у намјери да се опере новац или спаси кеш, који ће ускоро пропасти кад и вриједност квадрата, јер их има инфлаторно много.

Да нисам Приморац, љетовао бих сада, научен годином од короне, 2020-ом, да мора можда више бити неће. Будући да сам ипак Приморац, остаје ми – без све шале – нада да ћу једном стећи да се отиснем на пут преко Албаније до краја грчког полуострва Лефкада, да бих из луке Василики, забродио до Одисејеве Итаке.

Никола Маловић (Извор: Фронтал)

Та је нада у овом тренутку, с руком на срцу, без икаквог покрића.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 10. 6. 2022)

Categories: Вести над вестима

Tags: Никола Маловић, карусел