Политика: Америка тражи да Србија нађе замену за руски гас

Ескобар као представник администрације чини све што може да Европу одвоји од Русије. Штета је што Србија олако прихвата те америчке налоге, каже директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач

Габријел Ескобар (Фото: Новости)

Америчке власти позвале су пре два дана Србију да тражи алтернативу руском гасу и, како сматрају у Вашингтону, покажу прогрес у том правцу, саопштио је заменик помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Габријел Ескобар, говорећи у једном од подкомитета за иностране послове америчког Сената, преносе руски медији.

Што се тиче енергетске безбедности, позивамо Србију да размотри алтернативе руском гасу, укључујући обновљиве изворе енергије и течни природни гас. Постигли смо одређени прогрес у томе – наставио је амерички чиновник. – Питање зависности од руских енергената није проблем само за западни Балкан, то је проблем за велики део Европе. У ситуацији са Балканом постоји додатни проблем – они су у великој мери зависни од енергије угља… Близу смо ослобађања неких земаља од потпуне зависности од руског гаса. И ја ћу додати да постоје огромне могућности за америчке компаније у овом процесу– приметио је Ескобар.

Питање смањења зависности од руског гаса не само Србије и западног Балкана него и већег дела Европе нико до сада није успео да реши, иако америчка администрација деценијама понавља исту мантру. Али безуспешно. Осим прича да САД имају алтернативу у течном природном гасу ЛНГ којем треба да се окренемо, чињеница је да га Србији нико никада није понудио, довезао неки танкер, или бар понудио маршруту којом би он могао да стигне до наше земље.

Габријел Ескобар: Дијалог није о статусу Косова, већ о признавању да је суверена и независна држава

Упитан зашто Америка упорно нуди нешто чега нема довољно и нема начина да допреми до Србије, проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, за „Политику” каже да је Америка од снабдевања гасом Европе направила политички проблем. На штету енергетске безбедности Европе, САД чине све да и у будућности направе раздор и неспоразуме између држава кроз које иду гасни токови.

Свакако да Европа нема рационалну и исплативу гасну алтернативу са америчким течним природним гасом и снабдевањем танкерима до конектора. Ове године Европа ипак узима руски гасу смањеном обиму, али задовољава потребе становништва и делимично привреде са старим резервама – каже он.

На питање може ли Србија да рачуна на азербејџански гас који би требало да снабдева недавно започет гасовод Ниш– Димитровград, Ковач истиче да је наша земља почетком  прошле године предузела прве кораке ка диверзификацији извора снабдевања гасом под плаштом конкуренције а у суштини због притисака САД и због лобирања дела државне администрације за западне пројекте.

Извор: Политика

Прошле године је министарка енергетике Зорана Михајловић  рекла да ће градња гасовода Ниш–Димитровград омогућити и ниже цене гаса за грађане и привреду, што је нетачно и  тенденциозно речено у функцији медијске пропаганде и величања тих алтернативних пројеката који нису реална алтернатива ни по капацитету нити по цени. Планирани капацитет гасовода Ниш–Димитровград је 1,8 милијарди кубика годишње, а процењена укупна инвестициона вредност пројекта је 85,5 до 90 милиона евра. Средства су обезбеђена из претприступних фондова Европске уније (ЕУ) и из зајма Европске инвестиционе банке. Нису исказани подаци о висини кредита, који ће Србија узети да би реализовала овај пројекат. Држава  се додатно задужује и улаже у непотребну инфраструктуру и конекцију са гасоводима тако малог капацитета и по већим ценама. Нема потребних количина гаса из тих праваца. Претње „Северном току 2”, од стране Америке дугорочно неће удаљити Европу од Русије. Русија има алтернативу око продаје гаса, а Европа  заиста нема. То јесте неоправдано лобирање и непотребна инвестиција, под притиском САД – објашњава проф. Ковач.

Своје поступке ресорно министарство правда тиме да ће гас „моћи да се допрема из терминала течног природног гаса (ЛНГ) из Грчке од различитих произвођача а, уколико буде слободних капацитета, и из гасовода ТАП из Азербејџана”. Јасно се види да  нема реалне алтернативе руском гасу. Добром анализом јасно се види политизација овог пројекта и изградње непотребне гасне инфраструктуре, према Бугарској, јер је тај гас знатно скупљи, снабдевање непоуздано и нема гаса у довољним количинама –  категоричан је наш саговорник.

Митар Ковач (Фото: Спутњик)

Он објашњава да Ескобар као представник администрације чини све што може да Европу одвоји од Русије, у сваком смислу. Штета је што Србија олако прихвата те америчке налоге. Последице лакомислених одлука сносиће народ у Србији, а не САД.

Са друге стране Срећко Ђукић, економиста и бивши амбасадор у Белорусији, који се бави гасним приликама каже да снабдевање Србије руским природним гасом турским, односно балканским гасоводом није повећало енергетску безбедност. Чак је у одређеним сегментима могуће и постала осетљивија у односу на доставу гаса маршрутом преко Украјине и Мађарске.

Србија је међу малим бројем европских држава које су 100 одсто зависне од руског гаса (Молдавија, Финска, Летонија, БиХ и Северна Македонија). Са становишта  енергетске безбедности ради се о ризичној енергетској политици везивања за један извор (једну земљу) и један правац дотока гаса. Сведоци смо који све политички и неполитички фактори могу да угрозе редовност снабдевања гасом – каже он.

Гасна конекција, појашњава, са Бугарском преко гасовода Ниш–Димитровград може да поправи ситуацију и да добијемо знатну количину гаса (око две милијарде кубних метара) годишње преко те земље првенствено из грчких терминала за течни гас који јесте скупљи од гаса из цеви али више није драстично скупљи и течни гас постаје стварност и погодност за привреду.

Упитан има ли тог гаса који треба да дође до Ниша одговара да га нема.

Турски ток

Азербејџанског гаса у Јужном гасном коридору, европском гасоводу, за сада нема за Србију јер није земља учесница нити има вишка гаса у њему. Ако дође до проширења Јужног гасног коридора, које је планирано, Србија на време треба да пријави своје потребе. Излаз треба тражити у гасним конекцијама са Румунијом и Хрватском (на Крку стиже течни гас) и у повезивању са европским гасним системом, каже бивши амбасадор. У перспективи, истиче, могуће је рачунати на гас из Источног Медитерана.

У најновијој кризи која је избила око Украјине и некако се поклапа са гасном кризом у Европи, када су цене одлетеле у небо (тренутно је гас 800 долара за хиљаду кубних метара), руски државни монополиста „Гаспром” ништа није урадио да одговори на високу тражњу за гасом. „Гаспром” је редовно извршавао само уговорне обавезе а вишак тражње остао је  неподмирен. „Гаспром” се не понаша као комерцијална компанија која жури да задовољи потребе тржишта. По први пут гас је искоришћен у политичке сврхе и Европа одлучно тражи начин да се ослободи зависности од руског гаса. Европа ће и без помоћи Русије и „Гаспрома” проћи ову зиму без смрзавања, а „Гаспром” губи реноме поузданог снабдевача – сматра Ђукић.

Природни течни гас не може да замени руски упркос томе што су САД од децембра прошле године највећи светски извозник овог енергента, престигавши чак и Катар, наводи „Блумберг”. У прилог овој тврдњи је и изјава Леонарда Бирнбаума, шефа енергетског дива ЕОН, „да САД не могу да компензују гас из Русије”.

Јасна Петровић-Стојановић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 18. 2. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , , ,

3 replies

  1. Почиње изградња „интерконектора“, гасовода Ниш-Димитровград, паралелног Јужном току. Тај би требало да прихвата гас из Катара и САД са терминала Александропулос, а теоретски и из Азербејџана и Левантских подморских налазишта. Инвестиција није мала: 100км цеви пречника 609мм, од специјалних челика, са свом могућом пратећом инфраструктуром.
    Свакако да се у ово ушло под притиском Запада. А да ли ће бити гаса – тешко! И пошто ће бити – биће скуп!

    14
  2. И овај је био амбасадор у Белорусији??!

    16
  3. Митар Вуканов Ковач – првокласни артиљерац и ратни херој.

    15

Оставите коментар