Ирска: Римокатоличка семинарија дочекала бившег премијера који је отворено геј и подржава абортус

Овакав дочек особа које се отворено противе учењу Цркве знак је опадања верника у Ирској, при чему је Свети Патрик последња семинарија у тој земљи

Фото: Пиксабеј

Последња католичка семинарија у Ирској угостила бившег премијера који је отворено геј и подржава абортус.

Посљедња католичка семинарија у Ирској, Папски универзитет Светог Патрика, позвала је бившег премијера Леа Варадкара, који подржава абортус и отворено је хомосексуалног опредељења, у обилазак семинарије и разговор са семинарцима.

Леа Варадкара, који ће се ове године вратити на стари посао, прошле недеље је у семинарији дочекао отац Мајкл Малејни, ректор Папског универзитета Светог Патрика. Добио је прилику да разговара са семинарцима, а ректор га је јавно поздравио на Твитеру.

Папски универзитет је у четвртак саопштио да је Малејни „одушевљен што је добио прилику да се састане с господином Варадкаром и да га упозна с богатим образовним наслеђем Универзитета Светог Патрика…“

Овакав дочек особа које се отворено противе учењу Цркве знак је опадања верника у Ирској, при чему је Свети Патрик последња семинарија у тој земљи, а Ирска има само 26 потенцијалних свештеника за 6,9 милиона становника.

Опрема: Стање ствари

(iFam News – Србија, 22. 1. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Реч је овде о Ирској, не о нама, али да споменемо паралелу између Ираца и Србаља: једни четири века под Енглезима, други под Турцима. Уз важну разлику — Ирци су прошли много горе, а ево и како.

    Иако формално слободни од пре сто година, испоставило се да су изгубили језик — на келтском (Gaelge) деца се уче само у неким основним школама, остало је на језику окупатора.

    Ослобођења Ирске 1922-ге, је било политичко и национално, али је уследило ново ропство, културно/идентитетско — јер је Ирска у модерно доба потпуно покорена и поробљена кроз пропаганду антивредности „новог доба“, затрована и културно асимилирана у сотонску продукцију лондонско-холивудског типа.

    Вера хришћанска је за Ирце била највиша светиња, и кроз оданост Римокатоличкој Цркви, Ирци су чували сопствени културни и верски идентитет у суровим условима вековне окупације.

    Међутим, културно ропство модерног доба, појачано систематском медијском антихришћанском и и антицрквеном харангом је дало други (то јест први) резултат — губитак вере. Многе цркве њихове сада су празне, или служе као концертни простор за извођење сакралне или озбиљне музике.

    Ирци су сада „већи католици од Папе“ само по степену беспоговорног прихватања ЕУ политкоректних образаца понашања, укључујући ту и подршку „различитости“, инклузивну до мере да више не разликују елементарно добро од зла.

    Трагика њиховог отпадања од сопствених корена је симболички сажета у појави човека који им је до скоро био Председник — полу-Индијац (ништа против Индијаца иначе немам) и неприкривени мужеложник. Дакле , Председник намучене некад прото-православне Ирске, земље Светог Патрика, је двоструки богоборац и изругивач — јер је паганин и содомит.

    ( Да се не преузнесемо над народом сличне нам судбине, ево и наш Први Министар, то јест премијерк(ињ)а је содомит(киња), дата нам као подсетник докле смо огрезли у сопственом немару према прецима и нашој деци, према достојанству, слободи и спасењу. )

    Није ропство под Енглезима било довољно да Ирце угуши и покори их као народ. Него је лажна слобода у обезбоженој и богоборној Европи исисала преостале животне сокове некадашње вере и потрла трагове некадашњег народног карактера, чак и језика.

    Томе је на парадоксалан начин допринела РКЦ — од некадашње тврђаве ирског отпора, верског и културног, насупрот енглеској окупацији, преостала је само спољна љуштура религиозне машинерије, са остацима одумирућег духовног садржаја. Требало само неколико година медијске пропаганде антицрквених скандала да се Ирци масовно одрекну данашње РКЦ — јер ова је само по имену представљала ону светињу која је вековима давала смисао и силу антиокупационом отпору њихових предака…

    Насупрот Ирцима, Срби од Турака сачуваше свој језик и веру живу православну — радујмо се! Па да нам Господ помогне и подари нам памети и снаге да их одбранимо и у доба ове небивале, неоколонијалне окупације…

Оставите коментар