Комеморативни скуп академику Предрагу Пиперу (1950-2021): Спуштао се у језик као у властито срце

Предраг Пипер је један од водећих филолога у српској славистици, познат у нашој средини и ван наших граница у јужној славистици и у славистици у целини, рекла академик Злата Бојовић

Предраг Пипер (Фото: САНУ)

Право удубљивање у језик требало би да буде спуштање у властито срце – смирено, усредсређено, не као искључиво научно питање, него као најличније питање, суштинско – како то у мрежу речи хватамо бескрајно разнобојне облаке смисла и шта нас гони да тако рибаримо по небеским дубинама језика. Јер прави филолози су као људи који трагом Речи трагају за смислом свог постојања – на ове речи Предрага Пипера (1950-2021) подсетила је проф. др Рајна Драгићевић на комеморативном скупу у САНУ посвећеном великом језикословцу.

Подсећајући да Пиперова библиографија обухвата 30 монографија, више од педесет уџбеника и школских приручника у 165 издања, као и више од 400 студија, расправа и чланака, Драгићевићева је рекла:

Више од четири деценије, како је сам рекао, „обделавао је њиве српске и словенске словесности“. Био је храбар лингвиста широких потеза, енергични покретач највећих пројеката у српској лингвистици, предводник са визијом. Под његовим руководством и са његовим највећим уделом настала је Нормативна граматика српског језика, Синтакса савременог српског језика, Граматика јужнословенских језика, Граматика руског језика у поређењу са српском… Сва та капитална дела недвосмислено указују на резултат снажне воље, у нашој средини готово непознате, да се такви непрегледни послови започну, али и заврше.

Предраг Пипер (1950-2021): О корономанији

Дајући преглед животног пута и богатог Пиперовог стваралаштва, академик Миро Вуксановић је истакао:

У студијама и чланцима у књигама из лингвистичке русистике и славистике, из граматичких и језичких поређења, очигледне су оплођена радозналост и ерудиција, прецизност исказа и поетска филологија чији је оснивач у српској науци. У књигама о српском језику у кругу словенских и у процепу између великих и малих језика доминирају систематичност, указивање на опасности за нашу реч и осмишљен приступ. Научник и библиограф, лингвиста и филолог, слависта и србиста који је музиком, поезијом, одласцима на Свету Гору и службе у православним храмовима неговао своју духовност, понекад љут на Вука, изненада и прерано, отишао је из српске науке о језику баш у Вуковом завичају, 9. септембра ове године, као незамењив национални радник.

Фото: САНУ

Академик Светислав Божић се подсетио својих сусрета са Пипером под куполом палате САНУ:

У тим ретким тренуцима, осећао сам особену духовну пријатност, мир, тихо задовољство што крочим отменим просторима САНУ које настањује личност тако раскошног сензибилитета, изузетног ауторитета, која не тражи публику, већ посвећеног саговорника, способног да иде ка врлини у свакој прилици. Призивао је врлину и будност, покретао на многа размишљања која нису била само од овога света и од овоземаљских наума и поентирања. На креативан начин је узнемиравао простор и време, чинећи проходним многе светове у којима се кретао спокојно и ангажовано, надахнуто, озарено, са стилом кликтаво. У трену, готово монах, из његовог израза лица би повремено синула нека соковита реч, топла, чулна, стилизовано и искусно враголаста, пуна живота и песмом народном наливена.

Митра Рељић: Предраг Пипер (1950–2021), живот ослоњен на добро

Истичући велики Пиперов допринос српској језичкој науци проф. др Срето Танасић је рекао:

Српска наука о језику изгубила је једног о највећих својих посленика данашњице, а његове колеге драгог пријатеља, узорно кооперативног сарадника и саборца у свим видовима рада на пословима из домена науке о језику. И није одлазак академика Пипера само губитак великог српског научника – српска култура изгубила је једног од најзначајнијих делатника данашњице.

Бојовићева: Оставио дубок траг

Предраг Пипер је један од водећих филолога у српској славистици, познат у нашој средини и ван наших граница у јужној славистици и у славистици у целини – и један од србиста који су у низу година водили упорну борбу за статус српског језика, за његову изворну вредност, за његово очување, за вредности ћириличког писма, за стандард који једино може да сачува биће језика и да буде темељ његовог даљег развоја. Српска филологија је у Пиперу имала велики ослонац и драгоценог вредног радника, који је у свим областима којима се бавио оставио дубоки траг и достојно нас представљао у широком словенском свету – рекла је академик Злата Бојовић.

Опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 11. 11. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар