Марко Радосављевић: Бетон обрисао историју на Калемегдану

Оно што смо изгубили заклањањем визура на тврђаву и са тврђаве је најаутентичнија веза између нас и најдавнијих времена, каже архитекта Марко Радосављевић

Фото: Стање ствари

Новоградња у доњем Калемегдану је највећа повреда културне баштине у новијој историји Београда. Она ниче на граници Доњег града Београдске тврђаве и у потпуности се налази у заштићеном подручју и само 20 метара од надземних, видљивих делова артиљеријског утврђења из 18. века. А шта је испод зграда, никада нећемо знати јер су подземне гараже трајно обрисале материјално сведочанство града старог два миленијума, тврди за Нову економију архитекта Марко Радосављевић.

Марко Радосављевић (Фото: Нова Економија)

Марко је у онлајн заједници познатији као оснивач Фејсбук стране Београд вековни град. Овај архитекта је 2000-тих направио тродимензионалну анимацију о Калемегдану и Београду из 15. века. Ни сањао није да две деценије касније новим филмом мора да указује домаћој и страној јавности како грађевински радови уз бедеме Калемегдана наносе неповратну штету светској културној баштини.

Шта се то догодило у државним институцијама да сте као студент архитектуре, пре 20 година, имали привилегију да добијате позив Туристичке организација Београда да сарађујете у изради филма о Београду као престоници у 15. веку, а данас сте, нажалост, на друштвеним мрежама урбанистички узбуњивач и дигитални хроничар уништавања вековне историје Калемегдана?

Почетак двехиљадитих памтимо по демократским променама које су биле кратког века. Тај период, из данашње перспективе, подсећа на малу ренесансу која је обухватала буђење и промовисање правих вредности у друштву, први пут после дужег времена. Туристичка организација Београда је имала иницијативу да оживи Београд када је први пут постао престоница Србије, шест векова раније.

Фото: Стање ствари

До тада сам се већ неколико година пасионирано бавио Београдском тврђавом, што је био предуслов да би некоме понудили тако обиман задатак, за чију израду су биле потребне наредне две године. Искористио сам прилику да тражим за стручног саветника др Марка Поповића (археолог, стручњак за средњи век, преминуо 2020., прим. новинара), који ме је раније привукао својим монографијама о Београдској тврђави.

Скоро 20 година касније сам морао, из моралних разлога да интервенишем, како девастација Београдске тврђаве не би остала незапажена. Моја наклоност Београдској тврђави је била додатни мотив, али су по свему објективни разлози зашто тај простор мора да се штити и зашто је у интересу, не само наше, него и светске културне баштине да се сачува његова вредност и аутентичност.

Фото: Стање ствари

Кажете да су изградњом новоградње у доњем Калемегдану прекршени бројни закони. На основу којег планског документа је дозвољена градња и ко је заказао у ланцу надзора дозволивши да се зида на остацима Београда?

Да је испоштован Закон о културним добрима, данас не бисмо имали о чему да разговарамо.

Завод за заштиту споменика културе града Београда доноси решење 1965. год, да се Београдска тврђава са својом непосредном близином проглашава за непокретно културно добро од изузетног значаја. Не постоји већи степен заштите који држава може да додели споменику културе. То је потврђено одлуком о категоризацији у Службеном гласнику 1979. године.

Јасно је да постоје границе које обезбеђују очување урбанистичке вредности Београдске тврђаве и гарантују трајном истицању тврђаве као посебног и најјачег акцента панораме Београда са савске и дунавске стране.

Поглед на градилишта из Доњег града (Фото: Стање ствари)

Границе непосредне близине споменика културе, обухватају историјске оквире Калемегдана, односно бојног поља око тврђаве. На првом месту се мисли на заштиту слојевитости наслеђа из различитих историјских епоха и градитељских фаза, насталих у раздобљу од 1. до 18. века.

Новоградња која је добила назив К-дистрикт налази се у потпуности у заштићеном подручју, директно се наслањајући на утврђење из 18. века и на простору је тврђавског бојног поља, који је два века познат као Доњи Калемегдан.

Образложење за изградњу К-дистрикта је “ потреба афирмисања пословних капацитета и јавних услуга у простору стамбено-пословне зоне Београдске тврђаве у Београду“. Ове услове за предузимање мера техничке заштите, донео је 2018. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, на захтев Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Фото: Стање ствари

Шта је заправо направљено на Калемегдану, ако поредимо са неким другим споменицима као што су Голубачка тврђава или средњовековни манастири?

По Закону о културним добрима, непокретна културна добра делимо по врсти и категорији. Добар пример су Дечани, Голубачка тврђава и Београдска тврђава. Сва три културна добра су по врсти “споменици културе” а по категорији су “од изузетног значаја”. Овај пример је битан да би установили да ли ова три по закону потпуно идентична споменика и у пракси имају једнако испоштован третман.

Манастир Дечани је актуелна тема већ неко време, јер држава Србија покушава да спречи изградњу саобраћајнице на простору непосредне близине споменика културе.

Фото: Стање ствари

Други пример је Голубачка тврђава, кроз њену капију је пролазио транзитни пут, који је премештен у новоизграђени тунел, па је Голубац добио заслужену реконструкцију и ревитализацију. На сличан начин Булевар војводе Бојовића пролази кроз Доњи град Београдске тврђаве, и одваја приобални бедем од корпуса тврђаве.

Зашто је онда Београдска тврђава добила проширење Дунавске улице са две на четири коловозне траке, које се уливају у Булевар војводе Бојовића и повећавају значај проласка булевара кроз Доњи град, директно на штету споменика културе?

Направили сте видео анимацију Београд вековни град о уништавању Калемегдана. Шта је заправо требало урадити са тим делом Калемегдана и да ли је то заиста изискивало толико новца?

Од настанка првог урбанистичког плана 1867. па до 2003. цео простор Калемегдана је третиран као зелена површина. Детаљни урбанистички план Калемегдана (ДУП) из 1969, додао је измештање пруге и данашњег Булевара в. Бојовића. Планирана је реконструкција средњовековног пристаништа и воденог рова испред источног дела Доњег града, односно простора Видин капије. Тек Детаљни регулациони план блока између улица Дунавске, Тадеуша Кошћушка и Булевара в. Бојовића из 2012, директно нарушава споменик културе и укида ДУП Калемегдана. У ГУП-у Београда 2021. овај простор је по први пут планиран као нови градски центар.

Фото: Стање ствари

Видин капија, заслужна за развој највећег дела вароши у 18. веку, сада не може да се ревитализује, као део монументалног улазног комплекса у тврђаву, у чијем склопу је био мост над воденим ровом. Проглашењем Булевара в. Бојовића као саобраћајнице првог реда, губи се прилика за ревитализацију приобалног бедема са припадајућим капијама и средњовековног залива.

Археолошка истраживања тог дела града нису рађена. На основу ваших вишегодишњих истраживања и сарадње са водећим археолозима и познаваоцима тврђаве, шта смо ми у ствари заувек затрпали изградњом стамбене грдосије?

Фортификације из друге половине 18. века, које су у највећој мери видљиве, би могле да се рестаурирају и конзервирају у потпуности због високог степена очуваности. Директно је угрожен улазни комплекс Видин капије, који је највећим делом сакривен од очију пролазника. Они тако стичу погрешан утисак да новоградња нема никакве везе са тврђавом.

Фото: Стање ствари

Испод Булевара в. Бојовића се протежу и остаци зидова арсенала и тополивнице, у непосредној близини су још неоткопани а познати остаци фрањевачке цркве, као још неоткривени делови насеља из средњег века, и листа се наставља.

Било би атрактивно вратити Видин капију и Капију Карла VI са мостовима преко водених површина, онда Дунавску капију кроз чији је централни свод пролазио водени канал, где су мањи бродови улазили у војну луку итд. Све ове идеје сада су угрожене.

Нажалост, кружи потпуно некомпетентно мишљење оних који подржавају новоградњу, и позивају се на пут који постоји више деценија и паркинг који блокира ревитализацију тврђаве – да је то довољан изговор да се настави са девастацијом. Они мисле ако је једна неповољна ствар урађена, да постоји легитимитет да се уради и друга неповољна ствар, која би иначе трајно запечатила неповољну ситуацију, за разлику од дотадашње ситуације која је била реверзибилна.

Капија Карла VI, остатак барокног Београда (Фото: Стање ствари)

Због таквих критичара, скрећем пажњу на фотографије из ваздуха Београда, који до 1923. у потпуности у оквиру модерног развоја града поштује историјске оквире горњег и доњег Калемегдана, на коме је данашња новоградња, са путем који се завршава код Видин капије.

Начињена је трајна штета на Калемегдану. Да ли видите начин да се исправи или бар заустави на томе или можда у плановима градских власти видите обрисе даљег уништавања културне баштине Србије?

Нажалост, тренутно не видим ни слуха, ни воље да се уваже препоруке старијих генерација из Института за заштиту споменика културе Београда, Археолошког института Београда, Урбанистичког завода Београда… Конкретно ако се заврши К-дистрикт, уради Марина Дорћол и направи Линијски парк, како је бар иницијално планиран, онда Доњи град постаје у сваком смислу маргинализован део споменика културе, са пропуштеним потенцијалом да буде атрактивнији од Горњег града. На првом месту мислим на већи простор, могућност увођења водених површина и презентација делова културног наслеђа из старијег периода.

Фото: Стање ствари

У вашем филму подвлачите да је Деспот Стефан Лазаревић рекао у 15. веку: Дошавши, нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, саздах га и посветих пресветој Богородици. Шта мислите, шта би Стефан Лазаревић данас рекао о Београду?

Деспот Стефан је био фасциниран угледавши први пут Београд, његове речи то потврђују. Истовремено нам је ставио до знања да је то већ био град са дугом историјом који је незаслужено запустео. Ако је био разрушен шта га је чинило тако лепим? Одговор на то питање знали су вековима и житељи и освајачи, а чини се да су данас они који треба да га штите – то заборавили. Његова доминантна позиција, са препознатљивом панорамом са река, је старија и од самих зидина града. Оно што смо изгубили заклањањем визура на тврђаву и са тврђаве је најаутентичнија веза између нас и најдавнијих времена.

Фото: Стање ствари

Београдској тврђави не треба реклама. Она је изградила своје име вековима и најпосећенија је локација у граду и у земљи. Зашто осрамотити најзначајнији споменик културе, зарад неких краткорочних економских интереса, и неповратно изгубити културну баштину, која има све услове за самоодржив туристички развој и културно-образовну улогу са којом би Београд имао дугорочни просперитет и углед у свету?

Разговор водила: Ивана Павловић

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, 24. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

4 replies

  1. Kako čitati dalje, posle izjave da je početak 2000 tih bio renesansa i kratak period….. vredja intelugenciju. Žao mi ovog čoveka.

    10
    9
  2. Sve to treba zalit betonom i asfaltirat.Sta koji qrac ove starudije?Nebodere dajte,beton,staklo.

    11
    2
  3. @ММ
    Почетак 2000-тих јесте био кратак период културне ренесансе, који нажалост нити је потрајао нити се то пренело на друге делове друштва, чега смо сви сведоци. Нема потребе да због тога жалите архитекту М. Радосављевића; све што је рекао о тврђави стоји. Што бисте можда и знали да сте прочитали цео текст.

    14
  4. Нема тврђих Срба од данашње београдске власти.
    Воле бетон, поготову армирани.
    Следећа власт би требала да највише воли динамит и да уклони ову ругобу и бруку свих Београђана који ово мирно посматрају.

Оставите коментар