ЦИНС: Случај „Стражар“ – СНС колекционар из београдске управе

Ја ћу платити казну за незнање и апсолутно треба да платим прекршајну казну и слика ће остати у власништву породице, каже градски секретар Никола Ковачевић

„Стражар“ Паје Јовановић (Фото: Спутњику уступила Управа царина)

Након што је 15. јула ове године из Беча слетео на Аеродром Никола Тесла, један путник се упутио ка излазу где пише НИШТА ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ. Кроз овај излаз сваког дана пролазе путници који носе робу на коју не треба платити царину. Међутим, овај путник са собом није имао уобичајен пртљаг. Царинска контрола код њега је нашла слику „Стражар“ Паје Јовановића плаћену преко 140 хиљада евра, и преко 15 хиљада евра у кешу. Иако су га медији представљали као мистериозног путника, ЦИНС открива да је реч о градском секретару Николи Ковачевићу.

Након што је слика пронађена код њега, градски секретар за комуналне и стамбене послове Града Београда и одборник Српске напредне странке (СНС) у Скупштини општине Раковица изјавио је да је мислио да оне не подлежу наплати царине.

Ипак, контрола је сачинила записник о откривању царинског прекршаја. Ковачевић тврди да није покушао да сакрије слику, већ да је пришао царинику како би га питао шта да ради јер има културно добро.

„Као када долазите у Египат и доносите делове пирамиде и кажете ’драга моја земљо, ево донео сам из друге земље делове пирамиде’“, изјавио је за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Слика ‘Стражар’ у авиону (Фото: Никола Ковачевић)

У пуномоћју које му је дала супруга Милена пише да је он купио слику, а да је новац исплаћен са њеног рачуна.

Поред скупоцене слике, код Ковачевића је на аеродрому пронађено и 15.550 евра у готовини.

Како је преко границе без пријаве дозвољено пренети 10.000 евра, Стражар и 5.550 евра су, док се случај не реши, одузети.

Међутим, заменик градоначелника Београда Горан Весић већ дан након заплене је најавио коначно одредиште ове слике Паје Јовановића. Весић је на Фејсбуку објавио да ће се она ипак наћи у Музеју града Београда:

„Како би наш народ рекао није коме је речено него коме је суђено“.

Наиме, месец дана пре него што је откривена код Ковачевића, слика Стражар је била понуђена на лицитацији у бечкој аукцијској кући Доротеум. Весић је након заплене открио да је и Град био заинтересован да је купи. На Фејсбук профилу је написао да је план био тајна, јер би порасла цена да се за то сазнало:

„Зато сам замолио једну западну компанију која послује у Београду да купи слику и поклони је Музеју града Београда“. Та фирма је, додаје, била спремна да за Стражара издвоји до 50.000 евра.

Никола Ковачевић за ЦИНС каже да је Весић спомињао да је реч о аустријској фирми Штрабаг, те да он није куповао слику за Град.

Не зна да ли је Весић упућен да је он купио Стражара и упућује нас да то питамо њега. На питање због чега му није рекао да је купац, одговара:

„Да ли би ви сваком вашем колеги рекли нешто што вам се десило? Па не би сваком“.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија оцењује да је цела ситуација „чудна“:

„Приликом испитивања овог случаја треба видети да ли је постојао некакав претходни договор између тог градског секретара и других градских челника да ће он да купи слику за свој новац па да му Град то касније надокнади“.

15 и по хиљада евра од непознатог сапутника

Никола Ковачевић, дипломирани правник, први пут је на јавну функцију ступио у јулу 2012. године као члан изборне комисије Града Београда. Од тада са јавне функције није одлазио, а променио их је неколико.

Крајем 2013. постао је в.д. директора у јавном предузећу Београдска тврђава где се задржао годину дана. Потом је дошао је на чело другог београдског предузећа Градско стамбено. У јуну 2018. постаје секретар у Градској управи Београда задужен за комуналне и стамбене послове, а на локалним изборима 2020. испред СНС-а изабран је за одборника Скупштине општине Раковица.

Ни на једној од функција није зарађивао више од 155.000 динара, а тренутно као градски секретар пријављује месечну плату од 110.000 динара.

Увидом у катастар непокретности види се да је овај функционер у октобру 2017. подигао стамбени кредит. Тада се обавезао да ће за 15 година вратити кредит који без камата износи скоро 99.000 евра.

До значајне промене у његовој имовинској карти дошло је у мају ове године. Ковачевић је тада пријавио да је добио у наследство два стана и апартман на Копаонику, за које каже да их је наследио од родитеља. Пријавио је и да поседује депозит у банкама или другим финансијским организацијама у земљи и иностранству.

За ЦИНС тврди да је слика купљена новцем који је његова супруга добила од продаје некретнине, а који је пријављен Агенцији за спречавање корупције:

„Новац је легално зарађен, налазио се на рачуну моје супруге и нема никакве везе са мојом платом“.

За 15.550 евра које је царина пронашла током претреса каже да нису његови, да му их је вратио пријатељ који је путовао са њим, због чега их није пријавио. На питање због чега је онда тај новац био код њега, Ковачевић је одговорио да је то „приватна ствар“.

Click to access punomocje-i-racun-za-sliku.pdf

У разговору са новинарком ЦИНС-а рекао је да је из богате породице која живи у Београду стотинама годинама и да скупља уметничка дела. Новцем за слику није отплатио стамбени кредит, јер, како каже, кредити су никад јефтинији, док се вредност слике сваке године увећава.

Додаје да је слика купљена за његову личну колекцију:

„Моја породица је колекционар, мој отац и мајка су колекционари“.

Немања Ненадић објашњава да су функционери у обавези да поред своје имовине и прихода, Агенцији за спречавање корупције пријаве и имовину и приходе супружника и малолетне деце са којима живе. Према његовим речима, Ковачевић је можда пријавио да његова супруга има неку уштеђевину, али то није видљиво на сајту Агенције јер није у јавном делу извештаја о имовини и приходима.

Мишљења је да би сада када се зна да је Ковачевић купио слику и, заједно са хиљадама евра, покушао да је непријављену унесе у земљу, било логично да Агенција испита његову имовину и приходе.

„Такође верујем да има основа да се тужилаштво обрати Агенцији и да затражи податке о томе шта је овај функционер пријављивао од имовине и прихода па да виде да ли можда постоји нека ситуација где он није пријавио неку имовину и приходе из којих би могла да буде финансирана ова куповина.“

„Слика остаје у породици“

Након што су пронашли слику и новац код Ковачевића, цариници су обавестили заменика јавног тужиоца Александра Милића који им је рекао да поступају по процедури односно да напишу царински прекршај.

Управа царина је 21. јула поднела захтев за покретање прекршајног поступка београдском Прекршајном суду у ком су предложили новчану казну, али и да се изрекне заштитна мера – да му се одузме роба коју није пријавио.

Прекршајна казна може бити од једноструког до четвороструког износа вредности робе, каже за ЦИНС адвокат Иван Нинић. Осим новчане казне, могуће је одузети робу.

Никола Ковачевић и Горан Весић са грађанима (Фото: Град Београд/Цинс)

Из документације до које је дошао ЦИНС види се да Ковачевић није дошао на саслушање 7. септембра. Позив и захтев нису уручени, а није их преузео ни у суду 15 дана од обавештења које је остављено на његовој адреси.

Ковачевић каже да му није јасно како нису успели да му уруче позив те да је из медија сазнао да је било суђење.

Управа царина је о овом случају дописом обавестила и Прво основно јавно тужилаштво како би утврдили да ли је Ковачевић слику и новац кријумчарио или је реч о неком другом кривичном делу.

Допис је из Првог прослеђен Трећем основном јавном тужилаштву, које га је послало Посебном одељењу Вишег јавног тужилаштва за сузбијање корупције да утврди да ли је реч о кривичном делу кријумчарење.

Из Вишег јавног тужилаштва кажу да према њиховој евиденцији тај предмет још увек није дошао до њих.

Нинић за ЦИНС каже да за разлику од прекршаја, као блажег преступа који оставља мање друштвене последице, кривично дело кријумчарење карактерише тежа ситуација.

„Рецимо бављење преношењем робе преко границе у виду занимања, преношење од стране наоружаног лица, преношење у групи или преношење употребом силе или претње”, описује Нинић.

У том случају казна може бити од шест месеци до пет година затвора и новчана казна, а за тежи облик од једне до осам година затвора и новчана казна.

О прогнози како ће се читав случај завршити Ковачевић каже:

„Ја ћу платити казну за незнање и апсолутно треба да платим прекршајну казну и слика ће остати у власништву породице која ју је легално и купила, донела и зарадила“.

„Стражар“ у Италији провео преко 100 година

Како је РТС известио, слика Стражар настала је у 19 веку. Кустос Доротеума за класицизам рекла је за РТС да је слика до аукцијске куће дошла из Италије, где је била у власништву једне породице више од 100 година. Иако је аукцијска кућа проценила да вреди од 20 до 30.000 евра, ова слика продата је за вишеструко већу цену. Поред Стражара, у Доротеуму је на истој аукцији продато још једно дело Паје Јовановића – Албански ратник.

Паја Јовановић је рођен у Вршцу 1859. године у породици фотографа. Био је члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а преминуо је 1957. године у Бечу. Јовановић је 1952. Музеју града Београда предао легат од 800 предмета на чување. Музеј Паје Јовановића, који послује у оквиру градског музеја, отворен је 1970. године и дом је неким делима овог аутора, као што су Сеоба Срба и Проглашење Душановог законика.

Јована Томић

Наслов и опрема: Стање ствари

(ЦИНС, 21. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Безобразлук и осионост ове власти су неизмерне. Сад је могуће само забележити ове кривичне радње, јер је у Србији немогуће спроводити правду. Међутим, све ово мора се процесуирати после свргавања (другачије неће моћи) актуелне власти. У међувремену јарост народа расте. Обавеза будуће власти, ма која била, је да спроведе лустрацију и суђења за милионе кривичних дела која се свакодневно обављају под покровитељством СНС.

    12
    1

Оставите коментар