НВО Ми знамо ко смо: На који начин је краљ Александар „освојио” Цетиње?

Током владавине краља Александра, први су се пут у архитектури Цетиња појавиле вишеспратне зграде намијењене колективном становању, а банска управа је асфалтирала градске улице

Цетињски манастир (Фото: Н. Ђурић)

Већ дуго времена траје круто, ничим утемељено, увјерење да је доба Краљевине Југославије било незамисливо мрачно, језиво и неприхватљиво, да је Црна Гора била у сасвим подређеном положају општег културног, историјског и цивилизацијског назадовања, да су сви елементи њеног материјалног развоја били потиснути, а њена историјска пријестоница, Цетиње, најугроженије мјесто у великој Александровој творевини. Сходно томе, ваљало би погледати шта је тај толико кобни југословенски владар, иначе рођени Цетињанин, учинио свом родном мјесту да би га данас памтили само у најмрачнијим тоновима дубоке озлојеђености.

Овим текстом упућујемо Цетињане да прошетају својом пријестоницом и погледају око себе: из сваког ћошка малене цетињске вароши могу видјети трагове Александрове владавине. Пођимо од просте запитаности над статистичком чињеницом: како је могуће да се током Краљевине Југославије цетињски град увећао за 39% у односу на период Краљевине Црне Горе, тако да је 1939. заузимао 55,3 хектара изграђене градске површине?

Одговоре потражимо у историјским чињеницама.

Организацијом власти у Краљевини СХС/Југославији, Цетиње је најприје било сједиште области, а потом, од 1929. године, сједиште Зетске бановине. Краљ Александар и краљевска влада, толико су радили на „ископању Цетиња“, да су већ средином 1920, у бившу црногорску пријестоницу упућени врсни руски емигранти, професори, инжењери и архитекте. На Цетињу је 1922. основана Стална бактериолошка станица, реорганизована у Хигијенски завод 1927, као самостална установа, у градском парку, на простору данашњег хотела „Гранд“. Већ до краја 1926. била је завршена изградња школске поликлинике и купатила (које је било отворено током цијеле године, а једном седмично доступно и цетињском грађанству), као и објеката за ђачку трпезу, ђачки стан и вјежбаонице. Објекти Хигијенског завода су били подигнути дуж Његошеве улице: канцеларија, лабораторија, стан директора (а иза њих тениски терен, радионице, помоћни објекти и зграда депозита).

НВО Ми знамо ко смо (Извор: НВО Ми знамо ко смо)

Као истурена одјељења Хигијенског завода, основани су домови народног здравља у Подгорици, Никшићу, Пљевљима, Беранама, Будви, Бару и Улцињу.

На Ивановим Коритима је 1928. отворен туберкулозни санаторијум, уређен по правилима модерних љечилишта, тако да је имао водовод, канализацију, електричну централу, централно гријање, бање, тушеве и вентилацију, парк са разноврсним ружама окружен високом буковом шумом којим се пружала стаза до Вјетреног млина, одакле се ширио поглед на Јадран. На Цетињу су радили хотели: „Београд“, „Јадран“, „Париз“, „Гранд“, „Мостар“, „Петроград“, „Лондон“, „Бристол“, „Њујорк“ и „Никшић“.

На Цетињу је 1925. изграђена нова тржница у центру града опремљена водоводом и модерним подземним клозетима, коју су чиниле: бетонске тезге, шест просторија за месарнице и још толико за радње, централни павиљон за продају рибе, вага за мјерење.

Урбанизација је проширена у правцу Његошеве улице и Улице Баја Пивљанина, те је уз старо језгро подигнута Нова варош. Општинска управа је 1921. донијела наредбе о забрани саобраћаја кроз ужи градски центар (Његошевом улицом до Црногорске банке) и наредбу о чистоћи вароши. Темељно су обнављани и реновирани зграда Црногорске банке и Зетски дом, а Биљарда је поправљања за потребе Богословије, чији је рад обновљен 1921. године. Исте године, државним новцем је омогућено преуређење Мушке основне школе. Током 1927. Нова варош (горњи дио града), добила је нови парк на простору између Обилића пољане, капелице и католичке цркве. Према плану архитекте Николаја Краснова, 1925. је обновљена Његошева капела на Ловћену. Од 1925. до 1928. извођена је обнова и доградња Цетињског манастира: изграђена је нова и велика трпезарија, повећан је звоник и подигнута велика капија на јужној страни. Камен темељац Банске палате на Цетињу свечано је положен 16.8.1931. поводом десетогодишњице ступања на престо краља Александра, а изградња је довршена 1934. У тој згради, подигнутој за владавине Витешког Краља, динарима из „мрског Београда“, данас се налази сједиште Општине Цетиње, чији функционери „Александрову творевину“ нападају управо из Александрове творевине.

У згради Жандармеријске станице на Цетињу која је подигнута 1931. године, данас се налази Државни архив Црне Горе. Пошто је на Цетињу било сједиште команде Зетске дивизијске области (у згради бившег аустроугарског посланства), подигнута је и стамбена зграда команде Зетске дивизије. Чиновнички задружни дом на Цетињу, први задружни дом у Зетској бановини, свечано је отворен 1933. године. На Цетињу је подигнут Дом Пјевачко-музичког друштва „Његош“ (1933.), као и зграда Државно стручно-занатске школе (1931.).

Мишо Вујовић: Јуриш на Цетињски манастир

Свечано освећење темеља нове зграде Основне школе на Цетињу обављено је 6.9.1932, на рођендан престолонасљедника Петра чије је име носила од 1925, а свечано отварање је обављено двије године касније, у оквиру прославе стогодишњице од оснивања прве основне школе у Црној Гори. На мермерној плочи цетињске школе златним словима је уписано: „1834-1934 За владавине Њ.В. Александра Првог Краља Југославије, а у спомен стогодишњице живота и рада Основне школе на Цетињу, коју је основао Петар Други Петровић Његош, Општина града Цетиња подиже ову зграду за Основну школу Престолонасљедника Петра и уреза ову плочу 6. септембра 1934.“

„На видном и лијепом мјесту поред Жандармеријске станице“, на Чеву је подигнута основна школа, чији је пројектант био архитекта Петар Вукотић, рођени Чевљанин, а њену изградњу, у знак сјећања на мајчину ујчевину, финансирао је лично краљ Александар.

Домаћичка школа на Његушима, претворена је 1939. у Мушку пољопривредну школу. На улазу у зграду цетињске Хипотекарне банке, чија је изградња довршена 1936, постављене су двије велике бронзане скулптуре Црногорца и Црногорке у народној ношњи, што говори о настојањима краљевских власти да се очувају аутентичне традиције староцрногорског српства. Ова зграда се данас користи за потребе Министарства културе Црне Горе.

Тридесетих година, на Цетињу се подиже нова зграда Бановинске штампарија „Обод“, као и Дирекција пошта и телеграфа.

Након убиства Краља Александра 1934, на скупу грађана Цетиња, прихваћена је одлука Градског вијећа о подизању споменика Витешком краљу. На постољу од црног јабланичког гранита, постављена је коњаничка скулптура Витешког Краља Мученика у гардијској униформи са исуканом са бољом у снажном замаху. Споменик је срушен током италијанске окупације Црне Горе 1941. године.

Марко Милачић: Ако се Ђукановић појави 5. септембра на Цетињу биће одговоран за све што се тамо догоди

Током владавине краља Александра, први су се пут у архитектури Цетиња појавиле вишеспратне зграде намијењене колективном становању, а банска управа је асфалтирала градске улице.

Иницијатива за изградњу Саборне цркве Светих апостола Петра и Павла на Цетињу потекла је од митрополита Гаврила (Дожића), а Витешки Краљ Александар, током потоњег боравка на Цетињу, „дошао је на идеју да се катедрала подигне на историјског Табљи“, одакле би доминирала над цетињском вароши. Најбоље оцијењено пројектно рјешење Бранка и Петра Крстића никада није реализовано. Зграда Црквеног суда у којој је данас смјештена Цетињска богословија, такође је подигнута током Краљевине Југославије, по пројекту Петра Вукотића.

У Краљевини Југославији, Цетиње је посљедњи пут било важно административно сједиште свих грађана Зетске бановине: од Дубровника и Котора до Пљеваља и Косовске Митровице. Пресељењем институција из Цетиња у Подгорицу, почео је тренд осипања цетињске интелигенције, бирократије и уопште образованих људи. Само је рођени Цетињанин, као Краљ Александар, могао поред Дубровника, Требиња, Никшића или Подгорице једно географски и саобраћајно изоловано Цетиње прогласити за сједиште велике Зетске бановине и сачувати животну виталност бивше црногорске пријестонице.

Ако би ико имао разлога да жали за Краљевином Југославијом, онда су то Цетињани који су као такви посљедњи пут у „мрској им Александровој краљевини“ заиста имали регионалну важност и чија је родна варош неповратно изгубила статус који јој можда није ни припадао, а који се сасвим извјесно, не може ни изблиза надомјестити симболичним пријестоничким звањем.

Узимајући све ово у обзир, при покушају да разријешимо дилему многих данашњих Цетињана, одговарајући на питање како је краљ Александар (једини краљ и најславнија личност рођена на Цетињу) освојио или окупирао Цетиње?

Очигледно тако што га је спасио од пропасти.

НВО „Ми знамо ко смо“

Опрема: Стање ствари

(Етос, 1. 9. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. Hvala vam za ove informacije, ovo trebaju da pročitaju ovi „novokomponovani“cetinjani, ako išta i čitaju!?

Оставите коментар