Београдски универзитет више није међу 500 првих на Шангајској листи

Осим Универзитета у Београду на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду, који је заузео позицију од 901. до 1.000 места

Фото: А.Васиљевић

Универзитет у Београду на данас објављеној Шангајској листи универзитета за 2021. годину, рангиран је између 501. и 600. места, док је Универзитет у Новом Саду заузео позицију од 901. до 1.000 места.

Универзитет у Београду забележио је пад у односу на прошлу годину када је заузео позицију између 401. и 500. места.

Ректорка проф. Иванка Поповић за Јуроњуз Србија каже да је ово било очекивано, имајући у виду опште услове рада српских научника.

„Ово је очекивано имајући у виду опште услове рада наших научника. У том смислу је ово и даље изванредан успех наше науке”, навела је Поповић.

Најбољу позицију најстарији универзитет у Србији имао је 2016. и 2017. године када се нашао између 201. и 300. места. Од 2018. године почео је да пада на неформалној, али престижној листи светских универзитета.

Округли сто „Нација и образовање”

Осим Универзитета у Београду на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду, који је заузео позицију од 901. до 1.000 места.

Универзитет у Новом Саду прошле године испао је са Шангајске листе, али је ове године поново успео да се врати, преноси Јуроњуз Србија.

Од универзитета у окружењу на листи су још су Универзитет у Љубљани (501-600 места) и Универзитет у Загребу (од 601. до 700. места).

На првом месту је Универзитет Харвард, следе Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд Колумбија, Калифорнијски технолошки институт и Универзитет у Чикагу.

На овој листи Универзитет у Београду се први пут нашао 2012. године, меду 500 рангираних.

Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата мање од четири одсто светских универзитета.

Математичар Стојан Раденовић: Нисам научник, ја сам само истраживач

Критеријуми за рангирање на листи су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживачи добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), број високо цитираних наставника/истраживача у оквиру одређене научне области, број научних радова објављених у часописима „Наука и природа”, број научних радова објављених у часописима са индексиране листе, академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених.

Академско рангирање светских универзитета  спроводи шангајски Универзитет Ђао Тонг од 2003. године, преноси Танјуг.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар