Кад та сила стиже до Грачанице и утабори се, пред Опаког краља изађе часна старина Обрад и понуди свој живот за кнеза Морачанина
Владимир Радомировић (Фото: Печат)
Одговор на текст Милоша Ковића „Велика и важна победа“, објављен у прошлом броју „Печата“ (бр. 668 од 11. 6. 2021)
У злом краљевству Врачару владао је Опаки краљ који је имао све на свету, чак и капучино кад год је хтео, само није имао утврду Грачаницу у којој је столовао честити кнез Морачанин. Опаки краљ окупи силну војску сувим златом плаћену, опреми је најсветлијим оружјем и додаде 350 витезова без страха и мане.
Кад та сила стиже до Грачанице и утабори се, пред Опаког краља изађе часна старина Обрад и понуди свој живот за кнеза Морачанина. Опаки краљ не даде му да заврши беседу, већ посече часну старину. Кад то виде млађани гуслар Милош, син Обрадов, расрди се и замахну гуслама на Опаког краља, ал’ старина Обрад устаде ко да му ништа било није. Пред тим чудом устукну силна војска, но се још не повуче. Хтеде онда Опаки краљ да посече још тројицу главешина Морачанинових, ал’ му рука задрхта.
Тад на кулу грачаничку изађе кнез Морачанин и закука окупљеној војсци како њему ништа ни лепо ни ружно више не може да се деси и да Опаки краљ може само да га псује, оном најгором псовком. Кад то зачу оних 350 витезова без страха и мане, повикаше „Доле Опаки краљ“ и напустише бојно поље.
Затресе се Врачар, Опаки краљ остаде без Грачанице, а млађани гуслар Милош запева честитом кнезу и старини Обраду:
„Опаки краљу, пиј свој капучино
Над судбином добро главу затреси
Нама више ништа ни лепо ни ружно не може да се деси.“
Онда сва тројица подигоше главе ка небу и загрљени узвикнуше: „Догодине у Призрену… Само да свратимо до Врачара нешто да завршимо.“
Опаки краљ са Врачара,
Владимир Радомировић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
О, молим ти се, страшни краљу,
за своју маму, кућну праљу.
Хтела би и она понекад да дише,
па понешто и сама да напише.
Каква дрскост!
О, молим ти се , страшни краљу,
дрски владару власништва туђег,
и паж би желео две три речи,
а да га нико у том не спречи.
Каква дрскост!
О , молим ти се , страшни краљу,
навике твоје нама су знане,
ал` хтела би нешто и дворска луда
о томе што види и зна да лане.
Каква дрскост!
О, намештени , лажни краљу,
говорио си саме лажи,
више верујем пажу и праљи ,
ти, краљу, друго краљевство тражи.
Каква дрскост!
И све што дворска луда лане
за мене биће слободе знамен,
о, страшни краљу, ти си печен
да те речитим мачем исечем.
Коментаре свргнутих владара не објављујемо.
Заболе нас уво за њихово мишљење ионако смо га предуго слушали.