Драгиша Петровић: Брисел да каже отворено – нећемо вас

И зато реците отворено – нећемо вас, али хоћемо да будете наша колонија на удаљеној периферији, без пуноправног чланства

Илустрација: Политика

Хоћемо у ЕУ, али хоће ли они нас? Ово је одговор који смо недавно чули од председника Вучића на новинарско питање у вези с ЕУ. Ових дана од Брисела смо добили њихов одговор: нема ништа од отварања нових поглавља (кластера) у јуну. Већ годину и по чврсто су замандаљена врата за нова поглавља, а кључари ЕУ су изгубили или затурили кључ.

Брисел сада „великодушно” нуди Србији организовање међувладине конференције на којој би био представљен нови начин преговора. Какав цинизам, лицемерје, дволичност европских бирократа. Па званичници ЕУ су недавно долазили у Београд и представили нову методологију. Србија је дала сагласност да је прихвата. Сада би опет, да се „власи не досете”, замаглили своју одлуку неким новим „међувладиним скупом”. Да опет чујемо оно што је постало мантра бриселске бирократије – да „Србија има перспективу”, или да аплаудирамо поруци комесара Бореља изреченој с пуно драматике – „Нећемо се смирити док земље западног (!) Балкана не буду у ЕУ”. А онда с пуно наде погледа „тамо негде”, где се налазио председник САД Бајден, шта ће он рећи у вези с „Косовом”.

Ђозеп Борељ (Фото: Фредерик Флорин/АФП)

Господо из Брисела, не сматрајте нас Србе мање вредним и ментално мање развијеним од вас, који сте, по сопственом уверавању, широких видика, демократског капацитета и недостижних цивилизацијских вредности, Пијемонт људских права, узора на кугли земаљској. Добро вас грађани Србије читају. Заправо, одавно су вас прочитали, одавно се зна одакле и зашто ветрови према Београду дувају такви какви јесу. Зато је према последњим истраживањима поглед ка ЕУ на силазној линији. Нико се не рађа с љубављу и опредељењем за ЕУ. Наклоност и поштовање стичу се вашом одговорношћу и држањем речи иза одлука и потписаних докумената иза којих стојите ви, званични Брисел. А ви не држите реч, за вас и сопствени потписи на званичним документима немају значај. Ви их девалвирате. Срби и Србија су такво ваше понашање осетили и осећају. И зато вам не верују. А како би када не чините ништа да се обуздају неки за које ви очигледно навијате.

Брисел не може да смири ниједног од званичника Приштине и да их приведе конструктивном дијалогу. Уместо тога, од најмоћније земље ЕУ долази упозорење да без „признавање Косова Србија не може у ЕУ”. А онда се то „омакне” и Лајчаку. А шта би се друго очекивало – та земља га је „устоличила”. Чему онда дијалог, зашто бежите од речи компромис, зашто Брисел не покрене политичка и друга средства да натера усијане главе у Приштини да спроведу оно што је потписано и парафирано и од стране Кетрин Ештон, као званичне комесарке ЕУ – оснивање Заједнице српских општина? Гарант за то је, дакле, ЕУ. Како је могуће да из ЕУ стиже порука да ЗСО није најхитније питање, има много важнијих (Виола фон Крамон)? Специјални представник Лајчак каже да питање ЗСО треба да се реши на крају, кад се споразум потпише, и то у договору „две стране”. А шта је било оно што је парафирано, г. Лајчак?

Метју Палмер и Мирослав Лајчак (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)

Оваквим понашањем Брисел даје ветар у леђа разноразним Куртијима, Харадинајима, Османијима. Помиње се сада и у ЕУ, иако је она званично неутрална, „међусобно признање”. То је понижавање Србије. Србија је међународно призната држава, а „Косово” је по Резолуцији 1244 њен саставни део. Не оглашава се Брисел ни што Приштина забрањује богослужење у Храму Христа Спаса, што званичници кажу да није добијена дозвола полиције… За молитву потребна дозвола полиције?! Па где то има? Реците ви из Брисела, који сте себе поставили на Пијемонт демократије, цивилизације, слобода, верских права… Не дотиче вас ни то што се забрањује улаз професору да држи предавање на факултету у К. Митровици, или што се с административног прелаза враћају Срби који су кренули у српске храмове на Космету. Слобода кретања, вероисповест – то су неки од темеља цивилизације и људске слободе, господо из ЕУ. Србија и њени грађани знају све оно што не говорите: да ЕУ жели да Србија призна тзв. Косово, јер би на тај начин (између осталог) скрила и оправдала злочине које је починила у НАТО агресији (учествовале су све чланице ЕУ, изузев Грчке). И када нам говорите о ЕУ фондовима, парама, знајте да је ваш дуг велики – више од 100 милијарди због двоипомесечног разарања Србије у НАТО агресији.

Фото: Арменд Нимани/АФП

И зато реците отворено – нећемо вас, али хоћемо да будете наша колонија на удаљеној периферији, без пуноправног чланства, хоћемо да окренете леђа Русији, Кини… То је, уосталом, затражено у дебати кад је одбијено отварање нових поглавља. И ако нешто треба да делује отрежњујуће на нас грађане, то је управо ваша последња одлука, која траје дуже од 18 месеци.

Аутор је новинар и публициста из Крагујевца

Опрема: Стање ствари

(Политика, 21. 6. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

3 replies

  1. Ni mi njih ne trebamo tako da smo na istom. Neka maltretiraju druge a mi znamo da brinemo o sebi.

  2. iskreno se nadam da ovako razmislja bar 99% Srba, EU je stvarno zamazivanje ociju, meni se cini da zemlje u EU nisu imale kuda s viskom politicara koji su se muvali u svojoj zemlji pa su im napravili El Dorado, samo sto su mozda shvatili da je bila greska, jer kasno se…………kajati-pozdrav iz EU ne dajte se gorima od vas

  3. Нека, боље је овако. Наши ако су паметни па да се накаче на Источни свет, онда мало да учимо Запад како се држи нож и виљушка и да им пишемо поглавља: царе-царе-говедаре-колко има сати?!

Оставите коментар